уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.10.2020. у 22:00 Александра Петровић

Како поправити оцену ЕК о српском правосуђу

Независност судства могућа и без промене Устава. – Пандемија вируса корона успорила Акциони план за поглавље 23.
Председница ЕК Урсула фон дер Лајен (Фото ЕПА-ЕФЕ/Johanna Geron)

Последњи извештај Европске комисије изричит је у томе да Србија у последњем периоду није забележила напредак у области владавине права, иако постоји „одређени степен припреме”.

Наводи се да је уставна реформа правосуђа обустављена до после избора 2020. „што је озбиљно утицало на усвајање закона који треба да гарантују пуну независност правосуђа”, као и да постоји „озбиљна забринутост због обима континуираног политичког утицаја на правосуђе, који омогућава садашње законодавство”.

Представник Друштва судија Србије, Омер Хаџиомеровић, судија Апелационог суда у Београду, сматра да је Европска комисија извела правилан закључак.

– Независност судства у пракси не зависи само од Устава. Могли су да се промене не само закони него и начин понашања, почев од изјава и паушалних оцена политичара. Чини ми се да нисмо показали праву вољу да идемо ка том циљу који смо сами себи поставили, заједно са ЕУ. Не морамо да чекамо да нам Европа каже шта је независност судства јер и сами знамо шта се може сматрати утицајем на суд – каже судија Хаџиомеровић.

Судија Апелационог суда у Београду Драгана Бољевић дели став Друштва судија да су постојећа уставна решења у области правосуђа боља него она која се предлажу.

– Ми судије имамо утисак да је правосуђе талац преговора из поглавља 35 о статусу Косова и живимо у неком раскораку, са много нерешених проблема у свакодневном функционисању судова. Међутим, у том међувремену и те како је било места да се различите ствари побољшају. Правосуђе је у мору проблема, почев од огромног прилива нових предмета, нарочито у београдским судовима, и мањка запослених. Неке од тих проблема могао је да реши и Високи савет судства и без промене Устава и закона – објашњава Драгана Бољевић, почасна председница Друштва судија Србије.

Наглашава да су судови загушени масовним тужбама грађана против државе, пензионог фонда, банака и Поште. У многим од тих спорова је вредност често свега неколико стотина динара, па многоструко већи адвокатски трошкови постају примарна ствар.

– И судије и запослени су исцрпљени јер у судовима у Београду судије примају и до 200 предмета месечно и просечно имају од 700 па и до 2.000 предмета у раду. Заборавља се да судије нису машине за штанцовање пресуда и да се не смеју потрошити за неколико година, јер они треба до краја радног века да суде и ефикасно и квалитетно. Осим тога, у друштву не постоји свест о томе да судови нису једини који треба да воде рачуна о владавини права, већ то треба да чине сви, а нарочито државни органи и институције – наводи Драгана Бољевић.

Када је реч о промени Устава у области правосуђа, сматра да крај тог посла још није на видику.

– У ревидираном Акционом плану за поглавље 23 крајњи рок за промене Устава је децембар 2021. године. То међутим не значи да се до тада не може ништа учинити на побољшању стања у правосуђу. Оно не може да трчи сто метара за десет секунди ако му се не скину букагије са ногу – каже Драгана Бољевић.

У Министарству правде наглашавају да је један од приоритета у претходном периоду била управо реформа правосуђа. Подсећају да је Венецијанска комисија позитивно оценила уставне амандмане у области правосуђа и да су активности свих институција на спровођењу Акционог плана за поглавље 23 – успорене због епидемије ковида 19.

– Један од циљева уставних промена у области правосуђа јесте јачање независности судства и самосталности јавнотужилачке организације, кроз измену састава ВСС и ДВТ, као и начина избора носилаца правосудних функција. Влада Србије је крајем новембра 2018. године упутила Скупштини Србије предлог да се измени највиши правни акт Србије, а шест месеци касније је скупштински одбор за уставна питања и законодавство усвојио предлог за промену Устава Србије у делу који се тиче правосуђа – наглашавају у Министарству правде.

Подсећају да је 1. септембра почела примена новог Закона о спречавању корупције који, заједно са раније донетим Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма, и корупције, Законом о лобирању и Законом о пореклу имовине, знатно унапређује нормативни оквир за још ефикаснију борбу против корупције.

– Влада Србије је почетком јула ове године усвојила нову стратегију развоја правосуђа за 2020–2025. и ревидирани Акциони план за поглавље 23. Ови документи предвиђају анализу и прилагођавање правосудне мреже, смањење укупног броја нерешених предмета и успостављање механизама за уједначавање и објављивање судске и јавнотужилачке праксе. Планирано је и унапређење система бесплатне правне помоћи и система управљања и администрирања правосудном управом, унапређење алтернативних метода решавања спорова и развијање ИТ система у правосуђу са циљем постизања модерног е-правосуђа – наводе у Министарству правде.

Акционим планом предвиђене су и измене процесних закона у циљу унапређења ефикасности, а нарочито у делу који се односи на достављање писмена, снимање суђења и процесну дисциплину, имајући у виду ЕУ стандарде, праксу Европског суда за људска права и Уставног суда.

– Спровођење Акционог плана за поглавље 23 (правосуђе, борба против корупције и основна права) је, поред Министарства правде, у надлежности више од 50 институција. Министарство је координатор у том процесу и улаже велике напоре да мере и циљеви, дефинисани Акционим планом, буду имплементирани, али не може да буде одговорно за рад и квалитет рада других институција, у чијој се такође надлежности налази испуњавање мера и активности из овог плана. Узимајући у обзир да је марта 2020. године почела епидемија ковида 19, рад свих институција, па и Министарства правде, је успорен, што је довело до одлагања многих активности које су планиране за претходни период – кажу у Министарству правде.

Такође подсећају да је ојачана и правосудна инфраструктура. Изграђене су нове зграде правосудних органа и реконструисане постојеће. Реч је о 200.000 квадратних метара простора правосудних зграда, у шта је уложено скоро 12 милијарди динара.

Коментари23
1fcd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

брано
Није много боље ни ЕУ, корупција и лова пресуђују, уосталом као људска права, уптреба силе од стране полиције. Ако други чине исто ЕУ критикује, завирите у њино двориште те се уверите.
Sasa
Sve se da resiti na jednostavan nacin. Sve sudije i advokati na poligraf sa jednostavnim pitanjem "Da li ste pomogli ili ucestvovali u krsenju zakona na billo koji nacin" Ko padne u zatvor i zaplena imovine celokupne rodbine uz prisilan rad do kraja zivota a posteni neka rade svoj posao. Za godinu dve doci ce posteni da rade i svi predmeti ce se brzo zavrsiti jer nece imati ko da odugovlaci.
Беба Николић
Судије немају апсолутно никакву одговорност. Примају високе плате и суде "У име народа", а често пресуђују по личном аршину, у сукобу са законом, али не и са пријатељским везама - са адвокатима и другима ...а та прича о политичарима који их "даве" је излизана...Ни адвокати не одговарају за свој рад. И њих, и судије, штити исто кривично дело - ометање правде. Високо савет судства први крши одредбе о свим реизбору...свео се на конкурсну комисију којој је битан једино сертификат Правосудне акад.
EvGenije
Odgovor na pitanje iz naslova je jednostavan: tako što će pravosuđe postati nezavisno, strućno i efikasno. Dakle, sve ono što danas nije. Problem je što danas u Srbiji to niko ne želi. Možda je rešenje ono što je Udruženje pravnika CG predložilo za depolitizaciju crnogorskog pravosuđa.
Киза
Хм, трипартитна подела власти подразумева да свако ради СВОЈј посао! Међутим, код нас влада све ради, а свој посао понајмање. Закони су надлежност скупштине, али не само усвајање већ и израда. Судство штити и контролише Устав и законе, док влада ствара услове за рад државе и стара се о владавини права! Код нас СВЕ наведено ради влада, "3у1"! Не може извршни орган да сам себи кроји правила игре! То "право" му се мора одузети! А суд пре свега мора деловати превентивно! Само кажем...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља