Последњи извештај Европске комисије изричит је у томе да Србија у последњем периоду није забележила напредак у области владавине права, иако постоји „одређени степен припреме”.
Наводи се да је уставна реформа правосуђа обустављена до после избора 2020. „што је озбиљно утицало на усвајање закона који треба да гарантују пуну независност правосуђа”, као и да постоји „озбиљна забринутост због обима континуираног политичког утицаја на правосуђе, који омогућава садашње законодавство”.
Представник Друштва судија Србије, Омер Хаџиомеровић, судија Апелационог суда у Београду, сматра да је Европска комисија извела правилан закључак.
– Независност судства у пракси не зависи само од Устава. Могли су да се промене не само закони него и начин понашања, почев од изјава и паушалних оцена политичара. Чини ми се да нисмо показали праву вољу да идемо ка том циљу који смо сами себи поставили, заједно са ЕУ. Не морамо да чекамо да нам Европа каже шта је независност судства јер и сами знамо шта се може сматрати утицајем на суд – каже судија Хаџиомеровић.
Судија Апелационог суда у Београду Драгана Бољевић дели став Друштва судија да су постојећа уставна решења у области правосуђа боља него она која се предлажу.
– Ми судије имамо утисак да је правосуђе талац преговора из поглавља 35 о статусу Косова и живимо у неком раскораку, са много нерешених проблема у свакодневном функционисању судова. Међутим, у том међувремену и те како је било места да се различите ствари побољшају. Правосуђе је у мору проблема, почев од огромног прилива нових предмета, нарочито у београдским судовима, и мањка запослених. Неке од тих проблема могао је да реши и Високи савет судства и без промене Устава и закона – објашњава Драгана Бољевић, почасна председница Друштва судија Србије.
Наглашава да су судови загушени масовним тужбама грађана против државе, пензионог фонда, банака и Поште. У многим од тих спорова је вредност често свега неколико стотина динара, па многоструко већи адвокатски трошкови постају примарна ствар.
– И судије и запослени су исцрпљени јер у судовима у Београду судије примају и до 200 предмета месечно и просечно имају од 700 па и до 2.000 предмета у раду. Заборавља се да судије нису машине за штанцовање пресуда и да се не смеју потрошити за неколико година, јер они треба до краја радног века да суде и ефикасно и квалитетно. Осим тога, у друштву не постоји свест о томе да судови нису једини који треба да воде рачуна о владавини права, већ то треба да чине сви, а нарочито државни органи и институције – наводи Драгана Бољевић.
Када је реч о промени Устава у области правосуђа, сматра да крај тог посла још није на видику.
– У ревидираном Акционом плану за поглавље 23 крајњи рок за промене Устава је децембар 2021. године. То међутим не значи да се до тада не може ништа учинити на побољшању стања у правосуђу. Оно не може да трчи сто метара за десет секунди ако му се не скину букагије са ногу – каже Драгана Бољевић.
У Министарству правде наглашавају да је један од приоритета у претходном периоду била управо реформа правосуђа. Подсећају да је Венецијанска комисија позитивно оценила уставне амандмане у области правосуђа и да су активности свих институција на спровођењу Акционог плана за поглавље 23 – успорене због епидемије ковида 19.
– Један од циљева уставних промена у области правосуђа јесте јачање независности судства и самосталности јавнотужилачке организације, кроз измену састава ВСС и ДВТ, као и начина избора носилаца правосудних функција. Влада Србије је крајем новембра 2018. године упутила Скупштини Србије предлог да се измени највиши правни акт Србије, а шест месеци касније је скупштински одбор за уставна питања и законодавство усвојио предлог за промену Устава Србије у делу који се тиче правосуђа – наглашавају у Министарству правде.
Подсећају да је 1. септембра почела примена новог Закона о спречавању корупције који, заједно са раније донетим Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма, и корупције, Законом о лобирању и Законом о пореклу имовине, знатно унапређује нормативни оквир за још ефикаснију борбу против корупције.
– Влада Србије је почетком јула ове године усвојила нову стратегију развоја правосуђа за 2020–2025. и ревидирани Акциони план за поглавље 23. Ови документи предвиђају анализу и прилагођавање правосудне мреже, смањење укупног броја нерешених предмета и успостављање механизама за уједначавање и објављивање судске и јавнотужилачке праксе. Планирано је и унапређење система бесплатне правне помоћи и система управљања и администрирања правосудном управом, унапређење алтернативних метода решавања спорова и развијање ИТ система у правосуђу са циљем постизања модерног е-правосуђа – наводе у Министарству правде.
Акционим планом предвиђене су и измене процесних закона у циљу унапређења ефикасности, а нарочито у делу који се односи на достављање писмена, снимање суђења и процесну дисциплину, имајући у виду ЕУ стандарде, праксу Европског суда за људска права и Уставног суда.
– Спровођење Акционог плана за поглавље 23 (правосуђе, борба против корупције и основна права) је, поред Министарства правде, у надлежности више од 50 институција. Министарство је координатор у том процесу и улаже велике напоре да мере и циљеви, дефинисани Акционим планом, буду имплементирани, али не може да буде одговорно за рад и квалитет рада других институција, у чијој се такође надлежности налази испуњавање мера и активности из овог плана. Узимајући у обзир да је марта 2020. године почела епидемија ковида 19, рад свих институција, па и Министарства правде, је успорен, што је довело до одлагања многих активности које су планиране за претходни период – кажу у Министарству правде.
Такође подсећају да је ојачана и правосудна инфраструктура. Изграђене су нове зграде правосудних органа и реконструисане постојеће. Реч је о 200.000 квадратних метара простора правосудних зграда, у шта је уложено скоро 12 милијарди динара.
