недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.10.2020. у 19:44 Биљана Митриновић

Да ли ће Русија помоћи Јерменији

Нови турски системи наводно употребљени у бомбардовању Нагорно-Карабаха, цивили све чешће на удару
Улице Степанакерта након азербејџанског гранатирања (Фото EPA-EFE/David Ghahramanyan/NKR Infocenter/Pan Photo)

Док Јеремени и Азербејџанци гину у борбама око Нагорно-Карабаха, шансе за макар привремену обуставу рата су слабе. Животи им зависе и од сопствених војничких способности и од договора сила које фигурирају као њихови заштитници, као и од њихове евентуалне улоге на фронту.

Тако су, према тврдњама јерменског министарства одбране, и турски ракетни системи „каоисгра”, поред раније коришћених „смерча” и „полонеза”, јуче употребљени у азербејџанском бомбардовању Степанакерта, престонице Нагорно-Карабаха. Турска осуђује оно што назива нападима Јермена на цивиле у азербејџанском граду Гањи. Док Јерменија од Европског суда за људска права тражи предузимање привремене мере против Турске, званични Јереван тврди да Баку шири дезинформације о нападима са територије Јерменије како би тиме добио повод за нове провокације.

Турске помоћи једној од зараћених страна тиче се и информација коју је руски портал „Спутњик” добио од припадника сиријске опозиције – да су 93 њихова борца, за које се верује да их је Турска пребацила азербејџанским снагама, већ погинула у борбама и да су тела њих 53 враћена у домовину.

Преговори о решењу овог питања у оквиру Минске групе ОЕБС-а деценијама ништа нису постигли. Азербејџан најављује да је једини начин за прекид ратних дејстава повлачење Јермена из Нагорно-Карабаха, територије коју све међународне институције признају као део Азербејџана, али на којој већински живе Јермени, који су прогласили независност. Јермени нису спремни да испуне тај услов и тврде да ће снаге Нагорно-Карабаха наставити да пружају адекватан одговор све док Азербејџан не престане да провоцира и напада.

Како овај сукоб представља и питање надзора над целим Кавказом, за исход су заинтересовани многи, у првом реду Турска, Русија и Иран. Јерменски премијер Никол Пашињан излаз види у помоћи Русије. Он је у интервјуу „Билду” рекао да верује да ће, уколико буде потребно, Москва пружити војну помоћ Јеревану. Споразум између Јерменије и Русије и чланство у Организацији Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) подразумева (као и члан 5 уговора НАТО-а) да напад на једну чланицу подразумева заштиту осталих. У Јерменији се налази и руска војна база, а Пашињан подсећа да имају и јединствен систем противваздухопловне одбране. „Споразум о том систему врло прецизно предвиђа у којим се случајевима те оружане снаге могу искористити у циљу осигурања безбедности Јерменије”, рекао је јерменски премијер.

Иако између Јерменије и Азербејџана бесни рат, он се званично још одиграва на територији Азербејџана, што Русима, чак и да желе, не даје могућност за интервенцију. Други разлог за то што се Москва налази у неугодној ситуацији због овог сукоба јесу прагматични и партнерски односи с Бакуом. Томе треба додати и обновљене, али и даље нестабилне односе с Турском у Сирији и Либији, упоредо с великим економским интересима: „Турским током”, нуклеарном централом и испорукама система С-400.

Русија покушава да смири сукоб и врати га у оквире Минске групе ОЕБС-а, док њени званичници и даље избегавају да помену Турску. Податке о милитантима из Сирије, помињући директно Турску, изнео је и француски председник Емануел Макрон, од кога председник Азербејџана Илхам Алијев тражи извињење због наводне нетачности. Руски представник у УН Василиј Небензја коментарисао је ситуацију речима: „Да, Турска недвосмислено подржава Азербејџан. Али то не значи да смо на другој страни и да подржавамо Јерменију против Азербејџана. Ми имамо посебне односе са обе државе.”

Ипак, новинаре је јуче занимало зашто је руски председник Владимир Путин три пута телефонски разговарао с јерменским премијером, а ниједном са турским и азербејџанским председником, на шта је његов портпарол Дмитриј Песков одговорио да то зависи од радних распореда председника и сврсисходности.

Идеја Јеревана о распоређивању руских мировних снага у Нагорно-Карабаху такође није изводљива. Кремљ је одговорио да „мировњаци могу да уђу у ову област само уз сагласност двеју страна” – Јерменије и Азербејџана. С том идејом се Азербејџан ни 1994, када је заустављен рат, није сагласио.

Ефекта нема ни заједничко саопштење чланица Минске групе САД, Француске и Русије, као ни позиви немачке канцеларке Ангеле Меркел на прекид рата. Москва се у контактима са Јереваном и Бакуом залаже за тренутни прекид ватре с обе стране, а од јуче се активно укључио и Иран, разговарајући са две зараћене стране и Русијом. Турски преседник Реџеп Тајип Ердоган отворено и одлучно подржава Азербејџан, стављајући односе с Русијом на тест издржљивости и повећавајући улог у односу на ЕУ користећи претњу пуштањем три милиона избеглица са своје територије ка европским престоницама.

Коментари17
fc0cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radenkovic Milivoje
Ovde bar Jermenija pomaze Nagorno Karabah svim sredstvima. A ne kao sto je Srbija ostavia na cedilu Republiku Srpsku Krajinu. O Rusiji i drugim stranim silama nekom drugom prilikom.
Aki
Ja znam da i jedni i drugi mole da dođe do primirja i mira. A ko to neda ko ima interesa da za njegov interes ginu drugi. Turska je agresor gde kod da se usmerite i siguran sam da je ovo njihova provokacija, jer je intelegencija i svest u toj zemlji ugušena. Mene izaziva saradnja naše zemlje sa zemljama koje imaju tako niske pobudr i sigurno vam mogu reći da Turska ovo može da izvede i na Kim, jer tu prodaje dosta robe, a oni prate samo dobit, profit.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"Да ли ће Русија помоћи Јерменији" Одлично питање у виду наслова! У скоријој будућности, добићемо и одговор на питање старо двадесетједну годину: Да ли би Русија помогла Србији 1999. да је на власти био Путин?
Боривоје Банковић
@ VecVidjeno: Као оно кад је 2008. руска војска за седам дана пресекла Грузију на пола?
VecVidjeno
@Borivoje: Ista mantra se ponavlja svaki put kad Rusija proda nekog svog saveznika: "Nisu bili dovoljno dobri", "predsednik im vozi nemacki auto i koristi americki Epl telefon" itd. Ma nije bre! Nego Rusija nema moci da pomogne i tu CINJENICU ne treba ignorisati i zarad istine, i zarad sopstvene drzave pa cak i zarad Rusije. Ako volite Rusiju, volite je zbog onog sto ona jeste a ne zbog svojih fantazija ( pa jos nerealnih).
Прикажи још одговора
Nenad
Kako to da mi pa i Rusi moramo paziti da nam Turska i Azerbejdjan nesto ne zamjera a oni mogu da rade sta hoce. Mogu da priznaju Kosova, da svojataju BiH sve sa RS, odrzavaju veze sa Raskom, mogu da maltretiraju ono malo Armenaca sto je ostalo (nema ih ni 3 miliona). Valjda cemo jednom stati i reci dosta, pobili ste ih vise od milion, otjerali u planine, zar nije dovoljno?
Ћирић Божидар
Јерменија је имала обојену револуцију,а против проруских политичара. У Америчкој амбасади у Јеревану ради 3.000. " службеника ". У земљи са 3.000.000. становника. Наравно да Руси који су више пута спасавали Јермене неће ни прстом мрднути.
Milos
@ Ćirić Bozidar Molim Vas, prosvetlite nas, a kada su im to pomogli? Kao i nama 99te? Rusija je zemmlja sa ogromnim zalihama nafte, gasa, zlata i jos mnostvo ruda, pa ne mogu ni sebi da pomognu a ne nekom drugom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља