субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.10.2020. у 20:15 Борка Голубовић-Требјешанин
65. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

Кокан Младеновић: Театар ће се трансформисати или ће одумрети

У ових шест месеци тако лагодног одбацивање позоришта, чак и нама је постало јасно да театар мора да се докаже, каже Кокан Младеновиђ, редитељ
Кокан Младеновић (Фото: Танјуг)

Нови Сад ‒ Густав, сиви службеник, радник којег израбуљују, слуга режима, идеалиста... Управо овај јунак редитеља Коканa Младеновића био је централна фигура трећег фестивалског дана 65. Стеријног позорја у Новом Саду. Прошетао је тако Густав, лик из мађарског цртаног филма осамдесетих година 20. века сценом „Пера Добриновић” Српског народног позоришта, покупио аплаузе и цвеће показавши особеност такмичарске представе „Густав је крив за све” у извођењу театра „Деже Костолањи” из Суботице.

Овогодишње, 65. позорје, на радост овдашње публике отворила је глумица Бранка Петрић, а организатори су се побринули да испоштују све безбедоносне мере, у шта смо се уверили на лицу места. Публика расположена, насмејана прати бројне позоријанске садржаје, сви са истим ставом да је позориште последњих месеци свима недостајало. Али и да смо сви ми, овако са маскама на лицу, помало Густави.

‒ Ми смо и хтели да причамо о Густаву данас. То је савремени мађарски цртани филм о том идеалном представнику средње класе који се дочепао нашег времена преко ове представе. Хтели смо да видимо како је Густав преживео транзицију, да ли је уопште преживео ‒ прича за „Политику” Кокан Младеновић и додаје:

‒ А онда смо дошли до закључка да је Густав саучесник у процесу који је извршен над његовим животом, с тим недостатком интегритета, личне, грађанске храбрости. Са немањем воље да реши све оне проблеме који су затрпавали његов живот, он постаде идеални гласач свих владајућих партија, ма са које стране они долазе. Неко ко нема храбрости да се ухвати у коштац са недаћама сопственог живота, тај Густав на крају испаде крив за све, и то највише за сопствену несрећу и неуклопљеност у доминантне токове свога времена.

Кокан Младеновић не престаје да нас изненађује новим идејама, сценским креацијама, занимљивим јунацима. Недавно су радили, прича наш саговорник, у Грађанском мађарском театру у Темишвару наново испричано „Лабудово језеро ‒ ново виђење”, са драмским ансамблом као неку нашу причу о савременом добу, о екологији, несрећама. „Густав” је цртани филм, радили су неми филм у Сомбору „Кад би Сомбор био Холивуд”.

‒ Све су то изазови. Ништа није тако узбудљиво као оно што не знате. Није познато како се прави цртани филм у театру, па смо онда то у овој представи покушали да откривамо. Са сјајним театром „Деже Костолањи” који јесте можда најбоље место за играње, пропитивање идеалног позоришту ‒ каже Младеновић. Питали смо нашег саговорник и шта је то непознато, ново што пропитује у Шекспировој „Бури” коју управо режира у новосадском СНП-у.

‒ Тај славни комад је прича о мудрости и праштању. За нас који у овом случају постављамо Шекспирову „Буру” то је дело о мржњи и освети. У фокусу ове представе је управо та мржња која није престала, та жеља за осветом, а не за помирењем. Балкан на којем ми живимо је острво из Шекспирове приче, на њему не постоји праштање, не постоји мудрост, не постоји накнадни закључак, питање: шта нас је то довело до катастрофе, него постоје само жеље да се остветимо за бивше катастрофе и направимо нове.

У том смислу „Буру” радимо, као савремену причу у смислу како делује Шекспир данас. Поштујемо његов текст где год можемо, исто тако из 18 Шекспирових комада смо изабрали нама значајне стихове, ставили их као интегрални део текста. Правили, дописивали, ту су и сонгови које је радио Марко Шелић Марчело који у овој представи игра и Аријела. Ту је Радоје Чупић, један од најзначајнијих глумаца за мој укупни позоришни живот који тумачи Проспера, као и одлични ансамбл са којим сам радио бројне представе, са којим сам, поред осталог истраживао Андрићево дело „На Дрини ћуприја”. У случају „Буре” истражујемо велику тему па се надам да ће резултат бити приближан ‒ открива Младеновић

Из представе „Густав је крив за све” (Фото: сајт позоришта Деже Костолањи)

Будући да на сцени пропитује како Шекспир делује данас, Младеновића смо питали како ми делујемо данас у времену пандемије? Односно, каква је будућност позоришта?

‒ Бојим се да смо постали још себичнији него што иначе јесмо, односно да смо постали мање храбри него што смо били. Плашим се да нас ово време катастрофе није учинило племенитима, да није направило никакав фронт нове солидарнсти већ да је једноствано појачало све наше недостатке, себичлуке. И да из овога не излазимо бољи ни као људи, ни као друштво. Волео бих да макар театар нађе смелости да искорачи из свега овога. У ових шест месеци тако лагодног одбацивање позоришта, пола године живота без икаквог театра чак и нама је постало јасно да театар мора да се докаже ‒ тврди Малденовић и додаје:

‒ Позориште мора изнова да стави до знања колико је неопходно, колико је важно, најважније место сучељавања друштвених ставова, односно медиј који је одувек служио као друштвена трибина за све оно што друштво тишти и воли. Театар ће се или трансформисати или ће одумрети. То што се догодило у позоришту, те представе на које баш и не морате да одете те вечери, полако ће се гасити, вероватно са том врстом театра. Мислим да ће људе узбуђивати или нека изузетна уметничка дела ма којег она жанра била, или неке важне и храбре представе које могу да им одгонетну недоумицу: а где то они живе, како живе, зашто живе, да би могли то да промене у сопственом животу. Мислим да ће тај тако страшни мејнстрим српског позоришта морати полако да одумире, јер му је и време да одумре.

Радови студената драматургије

Особеност овогодишњег 65. Стеријиног позорја су и млади позоришни посленици, али и млада публика. Посебну пажњу тако заокупља циклус „Јавно читање радова студената драматургије Академије уметности Нови Сад”, који ће имати још два своја окупљања на Кaмeрној сцени СНП-а: данас у 12 сати и у суботу (12 и 14 часова).

‒ Веома нам је важно да се наша написана реч чује, с обзиром на то да смо суочени са стањем да, обично, када напишемо наше комаде они одлазе у библиотеку, фиоку, и ту се завршава њихов живот иако их шаљемо на конкурсе брoјним позориштима. Институције немају толико слуха да укључе младе у свој рад и није се још десило да се наши текстови постављају, тако да je ово идеална прилика да покушамо да приближиво наше комаде публици са евентуално неком идејом да у салу можда дођу редитељи или продуценти, позоришни људи, па да евентуално покушамо да пласирамо негде те наше драмске текстове ‒ каже Дивна Стојанов, један од пет драматурга чији радови ће бити представљеним на Стеријином позорју. 

Јованов: Делујемо са мањом количином зебње

‒ Веома је важно, на симболичком плану, овогодишње позорје. Нис ам до последњег тренутка нисам веровао да ће бити отворено. Важно је да се публика, чак и она највернија, која се ипак одвикла од сцена, овом серијом представа врати осећању блискости са позориштем. То ипак нешто чини на психолошком плану ‒ каже за „Политику” Светислав Јованов, селектор 65. позорја уз коментар:

‒ Према досадашњим реакцијама, чини ми се, без икакве намере да браним своју селекцију, одзив је више него добар. Сада већ делујемо са мањом количином зебње. Пре три вечери су без проблема наступиле Сарајлије, још остаје да стрепимо за друга два ансамба, из Загреба и опет Сарајева. Надамо се да ће и то бити у реду, и да је важно да публика вечерас види представу „Ајхман у Јерусалиму” Јернеја Лоренција у извођењз Загребачког казалишта младих, која је најбоље остварење које се догодило на овим просторима у последње две-три године.

Коментари2
72d7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Paja
Kako stvari stoje izumrece.
Nemus
Pozoriste je, gle cuda, umrlo posle pada Milosevica, u "zlatnoj eri demokratskih promena". Izdano iznutra bilo je lak plen za lesinare.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља