уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.10.2020. у 13:50

БДП Србије 2019. био за 6,8 одсто већи него у 2018. години

(Фото Пиксабеј)

Србија је 2019. године имала бруто домаћи производ (БДП) у текућим ценама од 5.417,7 милијарди динара, што је у поређењу са 2018. годином било номинално више за 6,8 одсто, а реално за 4,2 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

Најзначајније учешће у формирању прошлогодишњег БДП-а имали су сектор прерађивачке индустрије (13,7 одсто), сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила (11,4 одсто), сектор пословања некретнинама, (6,9 одсто), а следе сектор пољопривреде, шумарства и рибарства (шест одсто) и сектор грађевинарства (5,7 одсто).

По агрегатима употребе БДП-а, учешће издатака за индивидуалну потрошњу сектора домаћинстава износило је 67,1 процената, за индивидуалну потрошњу сектора државе издаци су били 9,3 одсто, а за колективну потрошњу сектора државе 7,3 одсто, наведено је у саопштењу, јавља Бета.

Бруто инвестиције у основна средства биле су 22,5 одсто, извоза добара и услуга 51 проценат, а увоза добара и услуга 61 одсто.

У 2019. години у грађевинарства је остварен је реални раст бруто додате вредности (БДВ) од 33,7 одсто, следе сектор информисања и комуникација са 8,3 одсто, потом сектор државне управе и обавезног социјалног осигурања са 7,5 одсто, сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила 6,2 одсто и услуга смештаја и исхране са шест процената.

Реални пад БДВ-а забележен је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства (1,6 одсто) и сектору здравствене и социјалне заштите – 1,4 процената.

Реални раст, с расходне стране, забележен је код бруто инвестиција у основна средства и то за 17,2 процента, увоза добара и услуга за 10,7 одсто, извоза добара и услуга за 7,7 процента, издатака за индивидуалну потрошњу сектора домаћинстава за 3,5 одсто, издатака за индивидуалну потрошњу сектора државе за 2,6 одсто и издатака за колективну потрошњу сектора државе за 1,3 процента.

Коментари1
f5f6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Relevatni su samo podaci u stalnim cenama, dakle rast je bio 4,2%. Vazno je pronaci gde je doslo do najveceg rasta, a to je bilo gradjevinarstvo koje je poraslo za preko 40%. Pojedinacno, najveci doprinos je dao "Turski tok" sa gotovo neverovatnih 700 miliona evra i to na osnovu izvestaja d.o.o. iz Novog Sada, otprilike na casnu rec. Forsiranje ovog projekta o kojem se malo zna, postignut je rast, ali je to sada slepo crevo. Posle sporazuma iz Bele kuce, postoje dobri izgledi da tako i ostane.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља