петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 22:00 И. Албуновић - Ј. Антељ

Купци захтевају јасне декларације

Иако је на европском тржишту све више потрошача који желе да знају тачно шта купују, индустрија и даље не жури да буде до краја транспарентна
(Фото EPA-EFE/Christian Bruna)

Потрошачи приликом куповине желе јасно и директно означене декларације које пружају комплетне информације о производима. Истраживање од хиљаду испитаника у Великој Британији и САД-у, показало је да је 50 одсто испитаника изјавило да је већа вероватноћа да ће купити производ ако је његов садржај јасан и ако препознају све састојке наведене на етикети. Међутим, тржиште ипак не пружа оно што потрошачи желе, па је тек 19 одсто анкетираних рекло да непрекидно, приликом сваке куповине, препознају све састојке на паковању. Свесни да постоје ризици од двосмислених објашњења на етикетама, више од једне трећине испитаника (36 процената) признало је да је мања вероватноћа да ће купити производ направљен од састојка који не препознају. Супротно томе, 44 одсто је рекло да радо скупље плаћа производ када препозна све састојке које садржи.

Резултати истраживања, које је спроведено у септембру 2020. године, указују на то да велики број потрошача јасно означавање сматра приоритетом. Међутим, то такође доводи до питања колико је индустрија успешна у задовољавању оваквих потреба потрошача.

Ричард Кларк, генерални директор компаније „Ингридиент комјуникејшен” која је спровела ово истраживање је изјавио да су компаније предузеле велике кораке како би потрошачима понудиле производе који имају транспарентне етикете и паковања на којима су истакнута јасна објашњења на свим језицима. Већина испитаника у анкети такође је изразила склоност производима од природних састојака и одбојност према вештачким адитивима. Чак 81 одсто потрошача рекло је да сматра да је тврдња на етикети „направљена од природних састојака” веома привлачна. Поред тога, 78 одсто је рекло да сматра да је тврдња на етикети „без вештачких састојака” разлог због кога би потрошачи купили баш тај производ.

Стручњаци се слажу да би потрошачи због све веће понуде производа више него раније требало да буду информисани. Међутим ни у нашој земљи то и даље, без обзира на промену прописа, тешко иде. И код нас постоји један део освешћених купаца који се обавезно пре куповине информишу о састојцима, али је ипак више оних који то не чине. Једно од последњих истраживања је показало да половина купаца у Србији не чита пажљиво списак састојака уз образложење да не зна како да процени те информације. Највише је оних који се информишу од пријатеља (65,6 одсто) затим путем медија (59,6 одсто), преко чланова породице (47,3) или тако што прочитају информацију на друштвеним мрежама (39,5 одсто).

Најмање се информишу шта о томе говоре стручњаци, па је свега 15,6 одсто испитаника изабрало ову опцију, а ниједан испитаник није навео да прати неки портал који се бави темом квалитета намирница и исхране. И овде је узраст фактор који утиче на разлике: најмлађи се највише информишу од пријатеља, а најстарији од стручњака, док испитаници у категорији од 46 до 56 година у највећем проценту користе друштвене мреже као извор информисања.

Коментари7
f7eaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

E249, E250
Кад у декларацији месних прерађевина прочитам Е249 или, најчешће, Е250, тј. калијум нитрит, односно натријум нитрит, враћам на полицу. У продавницама су без тих адитива једино чварци. Који су, гле чуда, од нуспроизвода постали специјалитет. Са специјалном ценом од преко хиљаду динара за килограм!
Hemijski izrazi...
Na Zapadu je sve deklarisano i "jasno". Treba biti profesionalni hemičar pa znati šta piše u deklaraciji. Tako da je ljudi i ne čitaju. Svakom je jedino razumljiva država odakle namirnica dolazi.
Душан
Такође, било би логично да декларација и назив производа буду исписани уставним писмом, тј. ћирилицом. То се подразумева у суседним и свим уређеним земљама, али не и код нас.
Иван Грозни
Тако је. Декларација представља неку врсту јавног обавештења и логично је да буде написана на службеном језику и писму.
Nemanja
"Потрошачи приликом куповине желе јасно и директно означене декларације које пружају комплетне информације о производима." Kada bi industrijs hrane jasno i u procentima navela sastav proizvoda, ljudi bi prestali kupovati takvu hranu
абвгдђежзијклљ
У Србији још нисмо стигли ни дотле да БАР НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ амбалаже текст буде на званичном српском језику, све је, формално, на језику једне суседне државе. Нема више дискриминисаног народа по основу језика од Срба, у рођеној земљи.
Случајни пролазник
Као неко ко је рођен у Југославији, и једино српскохрватски језик учио у школи, ја бих више волео да декларација буде исписана на српскохрватском језику, крупним фонтом који се може прочитати, а не ситним нечитким словима практично исти текст на 'српском', 'хрватском', 'босанском', 'црногорском', ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља