недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.09.2020. у 08:22 Александра Петровић

Годишњица страдања мајора Тепића и војника ЈНА у Бјеловару

За убиства официра и војника, који су се претходно предали припадницима ЗНГ, судило се четири пута а коначна пресуда је ослобађајућа. – Против Јуре Шимића још се води поступак у Ријеци
Милан Тепић (Фотодокументација „Политике”)

До данас, када се навршава се 29 година од злочина над официрима и војницима ЈНА у касарни у Бјеловару, нико није осуђен. Бјеловар 29. септембра слави Дан града. Припадници Збора народне гарде су тог датума 1991. године тешким наоружањем напали касарну „Божидар Аџија”. После тешке борбе, пуковник ЈНА Рајко Ковачевић је наредио полагање оружја.

Припадник ЗНГ, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, постројава војнике и официре, пуковнике Рајка Ковачевића, Драгишу Јовановића и капетана прве класе Миљка Васића изводи из строја, одводи их 50 метара даље и лично их убија са по два хица. Шесторицу војника заробљавају и воде у полицијску станицу, а затим одлазе до складишта „Барутана” у месту Беденик, које је било минирано са 170 тона експлозива.

Када су зенге ушле у скадиште, мајор Милан Тепић активирао је прекидач. Претходно је у борби погинуо деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић који није хтео да се преда упркос Тепићевој наредби, као и око 200 припадника ЗНГ.

Наредног дана у касарну су дошли хрватски цивили из Бјеловара, који су пљували и мокрили по погинулим припадницима ЈНА. Шесторица заробљених војника стрељани су 3. октобра у шуми Чесма код места Мало Кореново.


Предаја војника ЈНА (Принтскрин)

Милан Тепић је крајем 1991. године проглашен за народног хероја од стране Председништва СФРЈ. Данас неколико градова у Србији и Републици Српској има улицу Милана Тепића, а војник Стојадин Мирковић је крајем 1999. године посмртно одликован. Једна улица у Ваљеву носи његово име, а 2013. године подигнут му је споменик у његовој основној школи.

Војно тужилаштво у Београду је 1992. године подигло оптужницу против Шимића и његових саучесника, али је касније војно правосуђе у Србији укинуто. Тужилаштво Хашког трибунала никада није покренуло истрагу против Шимића, иако је такав захтев у Хаг стигао 1998. године од породице убијеног официра Драгише Јовановића.

Жупанијско државно тужилашво Хрватске је 2001. године подигло оптужницу против четири припадника хрватске полиције из Бјеловара (Лука Маркешић, Зденко Радић, Зоран Марас и Иван Орловић), али су они два пута ослобађани услед недостатка доказа. Врховни суд Хрватске је обе пресуде укидао.

Треће суђење започео је Жупанијски суд у Вараждину 2007. године, са промењеном оптужницом – за помагање и саучесништво у ратном злочину против заробљеника и цивила. Тада је донета осуђујућа пресуда, са казнама испод законског минимума (четири и три године затвора), па је Врховни суд Хрватске и ову пресуду укинуо 2010. године. На крају оптужене ослобађа Жупанијски суд у Загребу, 2011. године, са образложењем да дела за која се терете нису кривична дела. Ова пресуда је постала правноснажна јер нико није поднео жалбу.

Истрага против Шимића покренута је тек 2010. године. Због оптужбе за ратни злочин против ратних заробљеника, Шимић је провео у притвору 11 дана, а затим је пуштен да се брани са слободе. Цео случај пребачен је у Жупанијски суд у Ријеци, где је последњи пут рочиште одржано у марту ове године.

Коментари54
0ca6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
nastavak - HV je 140 različitih vozila. Okružen i pod napadom, Tepić odlučuje minirati skladišta municijom, a prije toga je zapovjedio vojnicima da se predaju. S njim je bio vojnik Stojan Mirković, Uspio je minirati 4 skladišta. Kada su vojnici HV ušli u jedno, aktivirao je jedno skladište. Poginulo je 11 HV vojnika. Nad gradom se nadvila "gljiva" kao iza eksplozije atomske bombe. Ostao je krater i šuma je izgorila, a kuće su oštećene u krugu 12 km. Samo Miljka Vesića Srbija nije odlikovala.
Sreten Bozic -Wongar
Posvetio sam Millanu Tepicu svoji pripoverku DINGOESS 777 pisana u vreme njegove herojske smrti. U Engleskom jeziku ne postoji rec "dingoess " ( zenka divljeg dinga ), ali me je moja saradnica Linda Bilcich zamolila da rec konstruisem . Ako postoji rec "vucica",onda zenka dinga je " dingess". Prica je godinama bila kao obevazna lektira Engleskog jezika u skolama u Americi i Australiji, objavljena u kolekciji " The Last Pack of Dingoes".
Леон Давидович
Били су то усамљени јунаци у време велике издаје, па је њихова жртва тиме још већа.
Pero
Slavi se Tepić koji je ubio sebe i svoje vojnike zbog Ništa, a general Trifunović koji je spasio 200 mladih zivota se osudjuje za izdaju. Da li je to normalno i logično.
Игор Н. Бак
Мајор Тепић је спречио да хрватски усташоиди дођу до оружја и муниције и тако побију и 3 пута више него што би побили. А да ли си ти (ВИ не засужујеш) нормалан када се заузимаш за човеке који је из чистог кукавичлука предао тенковски гарнизон непријтељу а могао је направити брешу кроз устшке редове и уз мало губитака извући наоружање и војску. Нека је вечна слава хероју мајору Тепићу и вечна срамота издајницима!
"Nema čekanja"-gurano spolja
Republički" maheri" su JNA postavili u nemoguću situaciju. Izlaz iz nje je mogao da bude samo vojni udar ili "čekanje". Na žalost petlju za tako nešto (hapšenje političara )JNA nije imala Neki u njoj su hteli da bi sačuvali status kvo da tadašnjeg predsednika R. Srbije unaprede u čin generala To on kao rezervni oficir određenog stepena osposobljenosti za komandovanje nižim taktičkim jedinicma nije ni po propisima mogao da bude.B.Jović je osmislio i odlazak iz SLO...
vev
kao sada, secam se kada je Babora Jovic drhtavim glasom rekao da podnosi ostavku, uzasnuto sam gledala u tv satima, ne pomerajuci se, posle je osao onak sto je trebao da zavrsi pricu i SFRJ, e hocemo li mi ikada imati vise necega u glavi...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља