четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.09.2020. у 20:15 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: СВЕТЛАНА БОЈКОВИЋ, глумица

Позоришта су најгоре прошла у пандемији

Занимљиво је да су прво позоришта затворена, пре званичног проглашења ванредног стања. А последња су чак и отворена, чак и после кладионица, што ме такође нервира
(Фото А. Васиљевић)

Однос мајке и кћерке је компликован и припада интими о којој оне ретко желе да причају. Он је на свој начин табу тема. Ведрана Рудан позната по својoj бриткости, искрености до краја, али у исто време и слободи, разоткрива тај комплексни чвор, у којем нико није крив. Нити мајка, нити кћерка...

Овако за „Политику” глумица Светлана Бојковић коментарише свој нови сценски изазов: улогу мајке коју је тако слојевито остварила у представи „Дабогда те мајка родила” Ведране Рудан у драматизацији и режији Тање Мандић Ригонат чија премијера је недавно изведена на сцени Атељеа 212. Представа „Дабогда те мајка родила” донела је причу о односу између мајке и кћерке, о животу и смрти, отуђености, неразумевању, недостатку праве комуникације...

‒ Свако те односе вуче из своје породице, од своје мајке, васпитања, односа према свом детету, тако да је то нешто што се преноси с генерације на генерацију, са одређеним последицама. У овом случају који доноси Ведрана Рудан у питању је сукоб који на крају доживљава катарзу, али тек после одласка мајке са овога света ‒ прича Светлана Бојковић.

Ваша јунакиња: остарела, болесна мајка, смештена је у најлуксузнији и најскупљи дом за старе. До самог њеног краја нико не верује у њену болест. Зашто? Како сте ви доживели њено стање, односно судбину?

И та мајка такође има своју биографију, своје детињство, свој однос са својом мајком која је била доста груба према њој. Она је дакле одрасла без праве родитељске љубави и подршке, тако да из тих разлога није ни била у стању да на своју кћерку пренесе то чега је она била лишена. Та линија се заправо наставља, па зато и долази до сукоба између мајке и кћерке која је у болници. Зашто? Зато што и њена кћерка пати од недостатка љубави према мајци, и мајчине према себи. То је нешто што траје, што се наставља, од баке, преко мајке, па кћерке до унуке...

Ипак, причама о односу мајке и кћерке се лечимо. Колико су нам ове судбине блиске?

Блиске су, јер ако то немамо у свом личном доживљају, имамо у окружењу код својих пријатељица. Врло чест је сукоб између мајке и кћерке, није то ништа ретко. Није редовно, наравно, али је врло животно. Људи то препознају.

Положај жена у друштву је вечна тема. Какав је положај балканске жене у данашњем друштву, како се он рефлектује на однос мајка-кћерка?

Немам прецизан увид, али мислим да и данас има деликатних ситуација. Не бих у том контексту гледала Београд као паралелу, у којем у великој мери живе еманциповане, успешне жене са својим завидним каријерама у разним браншама. Углавном се то задржало код жена у мањим срединама. Ту је све остало исто и некако неразвијено тако да смо далеко од неке равноправности.

Месецима уназад живимо ново, непланирано време. Да ли је пандемија променила нешто у вашем ставу, навикама...?

Припадам оној генерацији која је била два месеца затворена у својим домовима, тако да ми се у последњих шест месеци и те како променио начин живота. Хвала богу, више нису такве ригидне мере на снази, али у сваком случају промена је велика. И наравно, није нимало пријатна. Што је најгоре, нико са сигурношћу не зна ни колико ће све ово трајати. Оно што је можда најгоре, то су контроверзне изјаве Кризног штаба и све што смо посредством медија пратили. То је и нешто што улива страх људима, а то је јако опасно. Може се бити опрезан и нормалан, али не са позиције страха. Надлежни очиглено сматрају да је страх мотив за дисциплину, што је проблематично дејство. То ме је директно нервирало.

Сме ли уметник да заћути у овим околностима нових ванредних стандарда?

Мислим да не. Људи који се баве уметношћу, свакако морају да раде јер њихов таленат, њихово животно опредељење, порив за уметношћу је тај који тражи свој простор. Значи, мораш да радиш! То је та твоја насушна потреба, исто као што неко мора да пише, слика, компонује, свира. То се наравно односи и на глумце. Међутим, у целој овој ситуацији чини ми се да је позориште најгоре прошло зато што је то колективна уметност која се одвија пред публиком. А оно што је интересантно, прво су позоришта затворена, пре званичног проглашења ванредног стања. А последња су чак и отворена, чак и после кладионица, што ме такође нервира. Али добро, имали смо премијеру представе „Дабогда те мајка родила”, публика је седела на прописаном растојању, трећина капацитета сале Атељеа 212 је била попуњена, публика је седела са маскама. Немамо представе на репертоару сваки дан, шта ћемо даље да радимо не знам. Ипак, за позориште се не бојим, оно ће ницати на разноразним просторима, то је, такође, човекова насушна потреба.

„Златне антене” за допринос телевизијској продукцији

Светлана Бојковић овогодишњи је добитник „Златне антене” за укупан допринос домаћој телевизијског продукцији, а признање ће јој бити уручено 30. септембра у Дому омладине Београда на завршној вечери ФЕДИС-а, међународног Фестивала драма и серија.

‒ Јако ме је обрадовало ово признање, посебно јер сам током 52 године, колико траје мог глумачки рад, играла у бројним телевизијским драмама, а касније и у серијама. Тај мој опус је богат, обиман и врло разнолик. Драго ми је да је неко то приметио, вредновао и пријатно ме изненадио ‒ каже Светлана Бојковић.

Коментари2
c148f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandro
Па где сте ви да изразите протест, дргови глумци?
Viki HR
Kako na neke vrijeme ne utječe. Gospođa Bojković izgleda jednako dobro kao u onoj predratnoj seriji "Bolji život" koju smo i u Hrvatskoj rado gledali. Nekad su serije bile puno bolje nego ove današnje. Moje veliko poštovanje gospođo Bojković.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља