понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.09.2020. у 21:15 Ђуро Ђукић

Козарчани у првом возу без возног реда

У војвођанску равницу и нови живот, пре 75 година кренули су страдалници који су године Другог светског рата провели у биткама, а жене старци и деца у збеговима
Група најмлађих досељеника у Честерег 1945, у скромној одећи и без обуће (Фотографије Мирко Тепавац)

Честерег – Овог септембра навршава се 75 година откако су у банатско село Честерег стигли досељеници из Босанске крајине, из Поткозарја и окружења. Реч је о страдалницима који су године Другог светског рата провели у биткама, а жене старци и деца у збеговима. Сви они нашли су се и у возу који је у великој сеоби први стигао у поменуто село. По доласку у Честерег, Крајишници су прошли период прилагођавања на другачију воду, храну и климу. У стари завичај вратило се касније 12 одсто досељених у Банат.

Честерегом и његовом историјом бави се Милорад Савић, дугогодишњи новинар и својевремено житељ овог места, у управо изашлој књизи.

Савић се позива на попис становништва у Југославији 1948. према коме је, од септембра 1945. у 114 војвођанских насеља из свих крајева земље настањено 37.616 породица са укупно 225.696 чланова. Највише је било Срба (162.447), затим Црногораца (40.176), Македонаца (12.000), Хрвата (7.134), Словенаца (2.091) и Муслимана (1.848). У Честерег је доспело 299 породица са око 1900 чланова из 20 срезова Бањалучког округа. Међу њима је било и близу 50 самохраних мајки, удовица погинулих партизана. Овде је пресељено и 28 борачких породица и из околних банатских села.

У фељтону „Политике”, новинар Радован Лазаревић је 10. јуна 1985. цитирао изјаву пуковника Димитрија Бајалице који је рекао „да се при одређивању редоследа пресељења првенствено водило рачуна да се у Војводину први доселе они који су највише страдали у рату, јер они у завичају не би имали где да презиме”. Тако су први транспорти кренули с Козаре, Грмеча и из Дрвара. С обзиром на то да су на пут најпре кренули они чије куће су биле спаљене или тешко оштећене, имали су и врло мало покретне имовине, па припреме за пресељење нису дуго ни трајале. Обавештења о селидби су им стизала дан-два пре пута.

Сретко Стојаковић је деценијама чувао обавештење о селидби. За покрет је сазнао кад је из свог села Матавази дошао у Босански Нови, данас Нови Град, да прода џак пшенице. На пијаци је чуо да се деле позиви, отрчао назад кући, где је у међувремену стигло обавештење. За два дана са породицом се нашао у возу. Али, без оца који је још био у партизанској војсци. Винка Ђурица је причала како у вагону у којим је стигла њена породица није било коза и оваца „као у оним филмовима” већ – само две краве.

У Честерег је „возом без возног реда” 1945. стигла и Десанка Бабић, која је преживела усташке стратишта Стару Градишку, Јасеновац и Сисак у коме је постојао логор само за децу. Њена мајка Вида је двоје најстарије деце од шесторо колико је имала,, успела је да склони из колоне у шуму па су се они спасили. Виду су одвели на присилан рад, две ћерке су страдале у логорима, две су некако преживеле, као и њихов отац који се вратио из заробљеништва у Немачкој, па се породица окупила тек у Честерегу.

Породица Бабић се окупила када се отац вратио из заробљеништва

О материјалном статусу досељеника сведочи фотографија чији је аутор Мирко Тепавац, касније високи државни функционер и министар спољних послова. На фотографији снимљеној 14 децембра, виде се деца у скромној гардероби и – без обуће.

За малишане без родитеља, у Честерегу је после рата основано сиротиште. Неки од њих нису знали ни своје порекло, ни родни крај. На козарачком подручју од око 190.000 Срба у рату погинуло 10.000, а у логорима и на стратиштима НДХ уморено је њих 39.000. Међу првим институцијама у послератном Честергу формирана је и основна школа. Имала је 900 ученика, данас их има десет пута мање.

Злогласни Бах из Честерега

У крају који су после Другог светског рата населити Крајишници, живеле су Подунавске Швабе. Пред Други светски рат, на обележавању стогодишњице њиховог доласка у те крајеве, јавно су испољаване симпатије према немачком фашизму. Фолксдојчери су нарочито дигли главу кад је Банат добио посебан статус под немачком управом у Недићевој Србији. У рату се по злу посебно истакао учитељ Јохан Бах, рођен у Честерегу 1906. Био је инструктор и вођа пропаганде у Културбунду и често је путовао у Немачку на инструкције. У рату је постао официр Маншафта и СС дивизије „Принц Еуген”, организатор и инструктор одреда злогласне муслиманске „Ханџар” дивизије. Обе ове војне формације харале су и по босанској крајини, по Грмечу, Козари... На десетине хиљада деце, жена и стараца послали су у логоре Стара Градишка, Јасеновац и Градина. Бах је са породицом побегао у Немачку, дан пре ослобођења Честерега 1. октобра 1944.

Коментари12
5c7b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Игор Г.
„Леон Давидович"“ Навод „а на другој страни у Војводини све је то остало али није било народа." Па куд` се деде тај народ? По Великом рату је у Војводини живело 33% Срба, данашњих дана их има око 80%. Порастао наталитет или је нешто друго у питању? Изгледа да се све враћа као бумеранг Леоне.
Attila apv
Poznato je da iz Banata Poterani bili ( Ako nisu Pre nisu otisli skupa sa Njemcima iz druge stranE Banata ( Rumuniji )svi Njemci ( dosta njih je pobijeno) tako da sü Sela Kao sto sü Klek Katharina Cestereg Langendorf Molindorf( koji je pretvoreno bilo u uzasni lager( logor) Njemacka Crnja Kisorosz sa del. Njem. Ziteljima i puno drugih Sela ! Tada sam kao 10 g hoda u III razred u cistu Magyarskom Selu blizu Molindorfa! bio je medju Njima zagrizani fasisti ali ugl.malo a stradali svi!
fensi denser
Attila hvala što ukazujete na komunistički logor za nemce. Na žalost nije tačno da su nemci dobrovoljno pobegli i ostavili svoju imovinu - istu takvu propagandu danas šire hrvatski i albanski zlotvori u pogledu proterivanja srpskog naroda i oduzimanja srpske imovine. nemci u čije kuće su naseljeni kolonisti su te kuće pošteno sagradili i vredno radili na svojim njivama. to su im ukrali. ali to nije srpska sramota već komunista, srbi i srbija nisu prošli mnogo bolje. pitajte one u čikagu.
Gospodine
Isto se desilo sa Podunavskim Svabama sirom Evrope, ukljucujuci Slovacku, Rumunjsku itd Ja ipak mislim da je to bilo sa dobrim razlogom. Podseticu Vas da je zloglasna divizija Princ Eugen formirana u Beloj Crkvi od dojucerasnjih komsija. Sta su Svabe iz Vojvodine radile, jako jeftino su prosli.
fensi denser
konkretno u vojvodini su komunisti pokrali imovinu tim nemcima a nemce proterali tobože jer su svi bili u ss princ eugen. čak da je tata i bio ss, dete nije krivo zbog toga, ono je komunistima krivo zato što je vlasnik imovine. ne samo da je to bio zločin komunista protiv vojvodjanskih nemaca (i drugih), nego su u ukradene kuće naselili poluprimitivnu sirotinju koja nije znala da obrađuje njive - zato glad u FNRJ. danas su njihovi potomci stožer ove države pa se pitajte zašto smo propali.
Bilo je to ratno vreme...
Fensi, djelimično ste u pravu. Većina Nijemaca su napustili jer su bili na Hitlerovoj stani, djeca su otišla sa roditeljima. Sa padom Njemače su otišli iz straha od osvete. To nije samo slučaj u Vojvodini, nego i u Českoj, Slovačkoj, Rumuniji, Poljskoj, Baltičkim zemljama, Ukrajini, Rusiji itd. Od 1944. god, su u Njemačku počele naglo pristizati izbjeglice iz svih krajeva istočne Evrope. Pristizali su pješke ili konjskim zapregama, izmšavljeli, oni i konji, među njima je vladala ogromna glad.Itd
Mos mislit
Kad neuki pozele da nesto shvate bez potrebnih znanja, onda obicno pojednostave stvari da bi mogli da stvore njima razumljivu logiku koja je uglavnom nebulozna.
Леон Давидович
Реално описани догађаји. На једној страни у рату је све било уништени и људи нису нигде ништа имали, ни кућа, ни привредних објеката ни алатки за рад, а на другој страни у Војводини све је то остало али није било народа.Но, имало је то и далекосежно лоше последице јер се још више смањио број Срба у областима пострадалим у рату, да би их деведесетих из већине тих крајева и сасвим прогнали.
Бранко Ср'б Козаковић
За Сашу и fensi: није спорна мрачна улога Александра. Но, шта уопше значи "под истим кровом" ако то није у истој етничкој држави? И, да ли је та чињеница помогла Србима да се приближе и осрбе, или су остали странци до сада? Стуцали смо Србију у разним Југославијама са идејом живота "под истим кровом", а то није учинило Србе ближе међусобно. За српство нису важне границе, већ колективна свест - оно што мислимо и осећамо. Можемо испољавати српство без обзира на границе - да смо своји. А, нисмо.
fensi denser
@branko: sve ste u pravu, ali samo da preciziramo: srbe kao narod niko ne pita njima je ukinuto pravo da se samoorganizuju.1945 srbe su okupirali sovjeti i komunistička revolucionarna vojska (KRV) poznatija kao NOV narodnooslobodilačka vojska. komunisti su srbe opljačkali (nacionalizacija - neizvršena restitucija) a zatim su ih raseljavali po potrebi za formiranje novih država, tada SR hrvatske, SR BiH, SR Makedonije, a zatim 90ih ponovo za stvaranje exYu državica. to je isti proces.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља