уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.09.2020. у 21:00 Драгана Јокић-Стаменковић

Oдложен избор декана Филолошког факултета

Просветна инспекција је прошле недеље током ванредне контроле утврдила да је у јулу покренут поступак за избор новог руководиоца пре доношења новог статута ове високошколске установе
(Фото Д. Јевремовић)

Ни после годину и по дана не назире се крај поступку избора декана Филолошког факултета у Београду. Када се пре десетак дана учинило да ће одабир руководиоца бити окончан, појавила се просветна инспекција и својим решењем обуставила читав процес, сматрајући да би прво требало да се донесе статут, кључни документ за рад факултета, а онда бира нови декан.

Сада се огласило и Министарство просвете, које је подржало инспекцијско решење ставом да „Филолошки факултет треба да спроводе процедуру избора новог декана тек када донесе статут”. Министарство је понудило правну помоћ представницима високошколске установе како би израдили и донели недостајући акт по хитном поступку за 15 дана, а затим га упутили Универзитету у Београду на неопходну сагласност. Инспекција је утврдила да је на Филолошком факултету у јулу покренут поступак за избор новог декана, иако није донет статут, а да их при том нису обавестили да то чине. Истиче се да инспектори нису имали сазнања о расписивању конкурса за декана, већ да су то установили у току ванредне контроле претходно наложене мере да се донесе статут.

Иначе, факултет на избор челника чека откад је бившој деканки проф. др Љиљани Марковић истекао мандат, па је прешла у стање вршиоца дужности. Како подсећа проф. др Адријана Марчетић, чланица Статутарне комисије Филолошког факултета, Марковићева је недавно дала оставку, после упорне борбе дела професора да докажу неправилности које су начињене у току њеног мандата.

– У протеклих неколико недеља Наставно-научно веће је тајним гласањем, у коме је учествовало готово 90 одсто чланова, изабрало више факултетских комисија и тела која већ месецима, па и годинама, чекају на формирање. Резултати гласања показали су да већина професора подржава промене, а не кандидате који уживају поверење бивше деканке Љиљане Марковић. Гласањем о кандидату за декана које је било заказано за 17. септембар требало је коначно привести крају процес дуго чеканог избора нових факултетских органа – истиче Марчетићева.

Додаје и да је 14. септембра, без икаквих разлога, привремена управа факултета одложила гласање за 21. септембар, а онда просветна инспекција наложила да се поступак избора декана обустави. Тврди да је то супротно решењу које је сама инспекција донела у децембру 2019, када нису прецизирали да се прво донесе статут, па изабере декан.

– У јулу су део професора и управа факултета постигли договор са Ректоратом УБ да ће се прво бирати декан, па донети статут. Министарство и инспекција су све то поништили и сматрамо да је то удар на аутономију универзитета – истиче Марчетићева и додаје да је неприхватљиво што на овонедељном састанку представника факултета и министарства није било чланова Статутарне комисије, која и треба да да донесе статут.

Бившој деканки Љиљани Марковић, коју је ректорка трипут опоменула за неправилности и која је недавно од Етичког одбора Универзитета у Београду добила јавну опомену због неакадемског понашања, за коју тврди да није коначна и да ће се жалити, министар Младен Шарчевић је, каже, доделио нову функцију саветника за питања међународних билатералних односа, лектора и лектората.

Декански колегијум се позива на ред и закон

У име деканског колегијума, тачније проф. Анђелке Митровић, в. д. декана Филолошког факултета, проф. Биљане Дојчиновић, в. д. продекана за науку Филолошког факултета, и проф. Јелене Вујић, в. д. продекана за међународну сарадњу, а поводом, како кажу, махом једностраних написа у појединим медијима о приликама на Филолошком факултету, ове професорке су написале своје виђење стања.

– У написима појединих медија чује се само једна страна, и то малобројна, али гласна и агресивна, која упорно настоји да направи „причу” од два налаза просветне инспекције. Требало би разумети да не отима Филолошки факултет министарство, које тражи да се уведе ред и ради по прописима, већ они који хоће мимо закона и без већинске подршке у колективу да себе поставе на места која виде као места власти, а не одговорности. Не заборавимо да је у децембру 2019. инспекција наложила редослед потеза који је законски: нови статут – усклађен с новим Законом о високом образовању, па избор декана, и то у врло кратком року. Сада, месецима касније, због несарадње дела наставника, открива се да ништа није учињено и да би овакав избор, мимо закона, био законски неважећи.

Одлагање избора није ускраћивање права запослених на избор, већ његово усклађивање са законом. Улога садашњег в. д. деканског колегијума јесте да помогне да се Филолошки врати у те оквире, а не да се ствари додатно „изглобе”.

У томе, у колективу који има око 300 наставника, међутим, мањинска група професора нимало не помаже, напротив, и тиме чини ову ионако тешку ситуацију све тежом. Нова статутарна комисија је почела да ради. Ранија комисија је, на достављени нацрт, од катедара и запослених прибавила мишљења, а о томе је вођена и успешна расправа, тако да тај задатак може да се обави веома брзо.

Често помињана аутономија универзитета није и не сме бити нарушена, али не смемо заборавити да изнад свих нас, у свему, стоји – закон. Непотребно је да се државни факултет конфронтира с Министарством просвете, односно са државом која је његов оснивач и финансијер.

На крају, занимљиво је да неки међу критичарима не одбијају високу плату из буџета Србије, а у исто време су горљиви заговорници игнорисања те исте државе и кршења закона – наводи се у достављеном саопштењу.

Коментари1
160b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Ovakva vrsta partijskih proglasa tzv. dekanskog kolegija( kojeg je postavilo Ministarstvo, van svih pravila i propisa), bila je redovna pojava od 1947. do 1956. godine. Razlog je bio jednostavan: posle rata nije bilo dovoljno školovanih kadrova…Znači ; vraćamo se u ’47…Mašala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља