недеља, 01.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.09.2020. у 18:00 Ђорђе Вукадиновић
ПОД ЛУПОМ

Хвала Ђеди на победи

Прича о „једном мандату разлике” помало прикрива чињеницу да је на тим изборима Ђукановићева странка освојила тачно десет процената или чак 41.000 гласова мање од збира две („српске” и „просрпске”) опозиционе коалиције

После битке су сви генерали, било да је реч о рату, политици или спорту. Сви су све знали, све предвидели и сви би то урадили „боље”.

Пре тачно месец дана на овим страницама објавио сам текст „Последњи круг у Подгорици”, у којем се калкулисало с реалном могућношћу да „први пут у историји” актуелна црногорска власт (читај Мило Ђукановић) изгуби парламентарне изборе. А тај текст се ослањао на истраживање јавног мњења „Нове српске политичке мисли”, спроведено крајем јула и почетком августа и публиковано интегрално на НСПМ („Шансе за промену дефинитивно има”), а у изводима у више медија и портала у Србији и Црној Гори (поред осталог, на Н1, као и у подгоричким „Вијестима”). А само дан пре гласања, 29. августа, на порталу Нова С изашао је интервју са мојом маленкошћу, под насловом „Последње процене – ДПС на 35 одсто, опозиција јача за шест до 10 процената”.

Коначно, на сам дан избора, нешто пре 17 часова, кад сам чуо најновије податке о излазности, написао сам на „Твитеру” (а и саопштио уживо у програму новоосноване Националне ТВ), да су, што се резултата тиче, „ови избори завршени”.

Било је током претходних година много критика и од стране овдашње власти, а богме и од стране разноразне опозиције, незадовољне резултатима наших анкета, али не памтим да се икада на неко наше истраживање и моју главу сручило толико напада, подсмеха и увреда. Заправо, могло би се рећи да су тих августовских дана од писца ових редова у црногорским режимским круговима били омраженији само митрополит Амфилохије – и Дритан Абазовић.

Парадоксално, на крају баладе испоставило се да смо били чак и нежни према ДПС-у. Јер, прича о „једном мандату разлике” помало прикрива чињеницу да је на тим изборима Ђукановићева странка освојила тачно десет процената или чак 41.000 гласова мање од збира две („српске” и „просрпске”) опозиционе коалиције.

Наравно, нико није непогрешив. Али, у принципу, ако се ради поштено и ако се у последњи час не догоди нешто непредвиђено (нека „бомба”, неки „Бели”, неки „државни удар”, неко чудо), озбиљно и непристрасно урађена анкета може доста добро да предвиди ток догађаја. У политици и аналитици (поготово, изборној аналитици), мораш да имаш знање и искуство. Али, узалуд све знање – уколико немаш адекватан алат. А у конкретном случају, тај „алат” је било поуздано истраживање јавног мњења, као и пропратни извештаји (дакле, не само бројке) наших анкетара, који су листом указивали да је ДПС у паду, да су људи огорчени и да – не буде ли неких великих марифетлука и махинација – Црној Гори предстоји смена власти.

Е, сад, друго је питање да ли су – и зашто нису – и други имали исте или сличне налазе и бројке. Можемо само да нагађамо да ли ту заказао истраживачки „алат”, или је проблем био у „мајсторима”.

Било како било, Ђукановићев (не)очекивани изборни пораз отворио је широко простор калкулацијама типа „куда иде Црна Гора” и да ли би се нешто тако – или слично – могло догодити и у Србији.

Нажалост по српску опозицију (и срећу по актуелну власт у Београду), разлика је тренутно ипак много више него сличности. Иако је идеолошки и етнички много хетерогенија, опозиција у Црној Гори је успела да нађе заједнички језик и формулу деловања. А уз њу је (овог пута) стао и добар део тамошњих најутицајнијих медија, невладиног сектора и пословних кругова. (А ни спољни фактор, односно амбасадорски кор, најблаже речено, није се много противио.)

Ипак, неупоредиво највећи терет ове промене изнела је СПЦ у Црној Гори. Пре свега, митрополит Амфилохије лично (кога његови сарадници одмиља зову Ђедо), као и владика Јоаникије, њихово свештенство и монаштво, у заједништву с народом. Најпре су зимус покренули импресиван талас литија против дискриминаторског Закона о слободи вероисповести, а потом мотивисали и мобилисали грађане да масовно изађу на гласање и да одбију „данајске дарове” ДПС-ових емисара који су и пред ове изборе – али мање успешно него раније – крстарили Црном Гором.

За разлику од свих других – такође несумњиво заслужних, јер да би се ова победа изборила било је неопходно да се сложи много коцкица и стекне много фактора – Црква и митрополит се сигурно неће јагмити за признање својих заслуга, нити их истицати. И то не само због скромности, него и зато што вероватно нису ради да на своја плећа преузимају бреме одговорности за оно што ће се у наредном периоду у Црној Гори дешавати. Но, хтели или не, од одговорности се неће моћи сасвим склонити – поготово ако ствари не крену у повољном правцу – и то им мора бити јасно.

Разуме се, далеко веће искушење и одговорност биће на непосредним изборним победницима, опозиционим странкама и лидерима, који у предстојећим данима треба да покажу да ли су достојни те победе и шансе која им се указала.

А што се тиче евентуалне „поуке за Србију”, она би у најкраћем могла да гласи: Да, ипак је могуће на изборима срушити ауторитарну власт. Али је и веома тешко. И да би се то успело, треба да се стекне много фактора, много труда, много сабирања, много памети и – на крају – много среће.

Бивши народни посланик и уредник НСПМ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
1699b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stari realista
Vukadinovic je jos jednom pokazao da se razume u politiku.
Мали Ђокица
Нешто ту није јасно. Мора се признати да је став или жеља пола Црногораца за, а пола против врло тачан. Један посланик је разлика, колико сам схватио изборе. На основу чијих гласова је Мило био устоличен 30 година? Ако је Мило фалсификовао гласачке листиће 30 година што није и сада. Ко би га ометао у томе?Ако није, зашто су Црногорци 30 година гласали за њега? Није ваљда да им је требало 30 година пропадања, јада и беде да се схвати одакле ветар дува? А ако је свима било добро да ли ће и сада?
sloba
Pa videćemo kako će ovo proći. Crna Gora je slobodnim izborima dobila ogroman kredit u demokratskom smislu, jer se sistem pokazao doraslim standardima EU. Tako da će od sada CG brže napredovati u pregovorima. Ali s druge strane, SPC se protivi članstvu Crne Gore u EU i NATO i gura ruske afroazijatske integracije. Pošto Amfilohije tamo ima glavnu reč, srpske partije će očigledno pokušati da sprovedu tu varijantu. Kako će se to odraziti na stabilnost koalicije ... to ipak ključno pitanje.
Ognjen
Ја не знам на кога Вукадиновић мисли кад каже две коалиције од које је једна српса а друга просрпска. Постоји само једна српка или просрпска коалиција а то је За будућност Црне Горе. Остале две су веома грађанске и процнрогорске и све их везује само противљење Милу и скоро ништа више. Мир је наша нација је просрпска колико и странка Угљанина.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља