недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.09.2020. у 21:21 Катарина Ђорђевић

И образоване жене тешко налазе посао

Аутори извештаја о правима жена упозоравају да се оне често суочавају са родном дискриминацијом при запошљавању, али и касније на радном месту
Бри­га о де­ци и по­ро­ди­ци пре све­га, а по­том и пр­о­бле­ми на по­слу (Фо­то Н. Марјановић)

Образованије су, али су чешће незапослене. Бројније су од мушкараца, али су неупоредиво мање заступљене на местима где се одлучује. Имају иста права као мушкарци, али је њихов положај лошији и у приватној, и у јавној сфери. Неупоредиво чешће су изложене дискриминацији на основу рода и пола, али и физичком, психичком и економском насиљу. За исти посао су плаћене чак 11 процената мање од мушкараца, више су оптерећене радом у домаћинству и бригом о деци и старијим члановима породице. У посебно незавидном положају налазе се жене које припадају маргинализованим групама, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене које живе у руралним срединама, жене које припадају ЛГБТ популацији...

Ово су само неки подаци који скицирају положај жена у Србији 75 година након што су добиле право гласа у бившој Југославији, који су објављени у тзв. нултом „Извештају о правима жена и родној равноправности” и којим организација „ФемПлатз” у сарадњи са Тимом УН за људска права у Србији почиње редовно годишње извештавање о праву жена у нашој земљи. Иако званични подаци говоре да у нашој земљи живи око 180.000 више жена од мушкараца, положај припадница лепшег пола често је незавидан, а бројке говоре да је неравноправност највећа у породичном гнезду. Подаци изведени из овог извештаја јасно сведоче да жене проводе чак 38 сати недељно у активностима које су у вези са васпитањем деце – дупло више од мушкараца, који се наследницима баве 20 сати. Осим тога, жене троше знатно више времена на кућне послове и неупоредиво се више баве старијим члановима породице.

„Положај жена у области рада и запошљавања у Србији је неповољан и лош. Стопа незапослености жена највиша је у региону Јужне и Источне Србије (13,8 одсто), а најнижа у Београдском региону (9,3 одсто) и Војводини. У децембру 2019. године на евиденцији Националне службе за запошљавање било је 506.865 незапослених – 55 одсто чиниле су жене. Забрињава податак да чак трећина жена које траже посао нема претходног радног искуства, а највише незапослених је у старосној категорији од 25 до 34 године. Само 1,5 одсто незапослених жена, које су регистроване у Националној служби за запошљавање прима надокнаду, 72 одсто је регистровано, али не прима надокнаду, а четвртина незапослених жена није евидентирана на бироу. Мере штедње и забрана запошљавања у јавном сектору, уведене 2014. године, несразмерно су погодиле жене, јер управо оне чине већинску радну снагу у здравству, просвети, администрацији и сектору социјалне заштите”, истичу аутори овог извештаја, који скрећу пажњу да послодавци често пријављују жене да имају ниже образовање од формалног како би порези и доприноси на зараде били нижи, а ова пракса нарочито је распрострањена у сектору производње. Осим тога, положај текстилних радница у Србији посебно је забрињавајући.

Аутори извештаја о правима жена упозоравају и да се жене често суочавају са родном дискриминацијом заснованом и приликом тражења посла, али и на радном месту. Наиме, истраживања говоре да је трећина жена приликом разговора за запошљавање морала да одговори на питања о деци – да ли их има или планира, а од седам одсто жена тражено је лекарско уверење да нису у другом стању. Готово трећина жена наводи да им је било ускраћено право на породиљско одсуство, односно да нису примале накнаду зараде или друге накнаде дефинисане законом. Међу женама које су узеле породиљско одсуство са посла, 64 одсто њих се по истеку одсуства вратило на своје радно место, а 16 одсто њих морало је да се врати раније него што су планирале. Осим тога, свакој седмој жени је смањена плата по повратку са породиљског одсуства, а девет одсто њих морало је да ради дуже.

Према резултатима истраживања о родној дискриминацији у области рада и запошљавања у Србији, чак 40 одсто жена је навело да су барем једном доживеле неки облик сексуалног узнемиравања на јавном месту, а велики број њих суочио се са гестовима, шалама и звуковима са сексуалном конотацијом. Свака седма жена добијала је мејлове или СМС-ове сексуалне природе од колеге или надређене особе, а 15 одсто њих доживело је да им колега или надређени предложи сексуални однос.

Истраживање ОЕБС-а о насиљу над женама из 2019. године показује да је чак 75 одсто жена доживело неки облик сексуалног узнемиравања и прогањања, односно физичког или сексуалног насиља од 15. године.

Током последњих десет година у Србији је приметно злостављање жена – у просеку њих 30 годишње изгуби живот у партнерском насиљу. За жену је најопасније место њен дом, јер је чак 60 одсто жена убијено у својим кућама, становима или двориштима.

Аутори извештаја о правима жена у Србији истичу да су жене које живе на селу изложене вишеструкој дискриминацији – оне се суочавају са препрекама у приступу образовању, здравственој заштити, социјалном и пензијском осигурању. Жене запослене у пољопривреди имају маргинализован статус, веома ретко су носиоци породичних пољопривредних газдинстава, а чине већину породичне радне снаге. Само је четвртина газдинстава регистрована на жене, а свега 15 одсто њих су управнице имања.

Иначе, жене су власнице само четвртине некретнина у Србији, док се у заједничком поседу налази тек 11 одсто некретнина. У брачним заједницама, супруг је власник непокретности у 70 одсто случајева, а жена свега у 14,5 одсто случајева.

Коментари36
7c8ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boža
Hoćete natalitet? Pa to je jednostavno:uvedite porez na neženje, na kućne ljubimce. Ženi za svako rođeno dete skraćenje radnog veka za 5 godna. Besplatni vrtićii jaslice, besplatno školstvo.
Deda
A kakve tu veze imaju kućni ljubimci?
Твртко
Параметар једнакости није колико ко зарађује него колико ко троши. Ако муж зарађује 100 јединаца, а жена 40 - то јесте неправедно. Међутим ако исту породицу погледамо са апсекта управљања средствима и потрошњом, лако се може десити да муж троши 30, а жена 110 јединица. По мени је ово неприродна тема и свако треба да зарађује онолико колико његов труд доприноси ТРЖИШТУ (јер кроз тржиште се новчано мери рад што не значи да је само тржишни рад вредан), а не да ли је мушко или женско.
Davorka
"Образованије су, али су чешће незапослене", ALI mnogo tih obrazovanih je biralo zanimanje sa kojim se teško zaposliti može, npr. nastavnice nekog stranog jezika koji nije tražen, a mnoge žele ostati u mestu studiranja mada nema šanse za posao. Žene su zlostavljane jer nemaju izgleda o samostalnosti, kupili su zajednički stan ili su došle u muževljevu kuću. Kada bi bio zakon o iznajmljivanju stanova kao na Zapadu, verujem da bi položaj žene bio lakši. Na Zapadu pored debata, žene manje zarađuju.
Boris
"За исти посао су плаћене чак 11 процената мање од мушкараца", nikad da se navede konkretan primjer za ovakvu somnabulnu tezu.
Радоје
Имам 66 година и никад нисам видео жену да на рамену носи џак жита (60 кг). На послу, никада нисам видео жену да гура буре ацетона (преко 250 кг)... Плате су увек биле исте! Све је ствар биологије - мушкарац не може да рађа ни доји дете али може да ради физички теже послове. Било је понекад расправа о равноправности... Скратим предлогом: ,,У реду. Џак ми је, џак ти је!'' Ту престаје свака побуна. Жене имају више боловања, због деце = мања плата. То прикаже статистика. Жена кува, ја цепам дрва...
Mika
Poznato mi je da u rudniku Kiruna u Svedskoj rade i zene i muskarci. U modernim rudnicima se ruda ne kopa golim rukama pa je gruba fizicka snaga nevazna. Nazalost i tamo zene zaradjuju manje za isti posao, ali se na tome radi i ide polako nabolje.
@radoje
Borbeni pilot je jedno fizicki naporno zanimanje sa ogromnim pritiskom na telesne organe zbog G sila. Zdrave zene to podnose jednako dobro kao i zdravi muskarci. Vazno je da su sva zanimanja otvorena za oba pola. Posle je to stvar licnog izbora.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља