петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.09.2020. у 20:19 Данијела Давидов-Кесар

У Ургентни центар примају пацијенте без теста на ковид 19

У овој здравственој установи свакодневно стотине људи затраже медицинску помоћ, њих 50 буде примљено на болничко лечење, обави се између 150 и 250 прегледа на скенеру и око хиљаду лабораторијских анализа
Др Мар­ко Ер­це­го­вац, ди­рек­тор Ур­гент­ног цен­тра Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је (Фо­то Ми­ни­стар­ство здра­вља)

Пацијенти који долазе у Ургентни центар Клиничког центра Србије морају да се придржавају прописаних епидемиолошких мера, да носе маске и рукавице, али није потребно да имају урађен тест на ковид 19. Правило је такво да због короне морају да улазе сами у болницу, они који су слабо покретни могу да имају једног пратиоца, док остали морају да сачекају испред здравствене установе. Посете пацијентима нису дозвољене. Уколико се код некога посумња да има ковид 19 смешта се у изолацију и тестира се на ову инфекцију, а резултати стижу у року од неколико сати.

Ово су само нека од правила по којима функционише Ургентни центар КЦС-а, једна од најоптерећенијих здравствених установа у земљи. И сада, под пуном заштитном опремом, дежурају дан и ноћ и при томе воде рачуна да корона „не уђе” међу пацијенте и запослене.

Доцент др Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра Клиничког центра Србије, објашњава за „Политику” да је у марту са појавом првих пацијената оболелих од ковида 19 у Србији, Ургентни центар КЦС-а на неки начин изменио начин рада и функционисања што се тиче пријемно-тријажног дела и отварања посебне изолације на хируршком и интернистичком делу за пацијенте код којих се постави сумња на постојање короне.

– Наш пријемни део где смо радили прегледе хируршких пацијената, а који је највише на „удару” када долазе пацијенти, адаптиран је у пријемно-изолациону јединицу. Ту смо у марту поставили лекаре ургентне медицине, којих има девет, а двоје смо примили у радни однос баш у време пандемије. Додатно смо ангажовали још четворо стручњака ове гране медицине који су радили у приградским насељима. Њихова улога је била да одмах у почетку детектују сумњиве епидемиолошке случајеве на основу анкете, а потом и провере да ли особа има повишену температуру и клиничке знаке новог вируса. У случају постојања симптома, ту постоје преносни ултразвучни и рендген апарати да се брзо уради дијагностика, а и лабораторија је близу. Један скенер смо наменили само за снимање оних пацијената који имају корону или се сумња на постојање инфекције. Сви здравствени радници и у изолацијама и у овом пријемном делу радили су са комплетном заштитном опремом, у скафандерима, под маскама, визирима и рукавицама. Тако смо смањили могућност ширења инфекције унутар болнице и у ходницима установе, као и међу здравственим радницима – наглашава др Ерцеговац.

Прва пацијенткиња оболела од ковида19 која је у ову болницу примљена, била је жена од тридесетак година коју су довели због упале и пуцања слепог црева, где су хирурзи Ургентног центра морали да ураде хитну операцију, а потом је цела сала морала да буде добро стерилисана и дезинфикована. Сви који су били у операционој сали морали су да обаве интервенцију у пуној заштитној опреми. Такав начин рада је спречио ширење инфекције у болници.

– Између првог и другог пика короне лекари су морали мало да се одморе, а затим су поново наставили да раде у истом ритму. Захваљујући Министарству здравља добро смо опремљени апаратима који су неопходни за дијагностику у том пријемном делу. Ранијих година смо дневно имали између 500 и 1.000 прегледа. Тај број је драстично опао за време ванредног стања, па смо бележили 200 прегледа дневно. Сада имамо до 800. Али треба имати на уму да раније чак 75 одсто пацијената који су долазили по помоћ код нас нису били пацијенти за Ургентни центар. А сада имамо обрнуту ситуацију – 75 одсто људи који долазе морају да се лече у нашој установи јер то заиста захтева њихово тешко здравствено стање – каже наш саговорник.

У време ванредног стања нису имали велики број пацијената који су долазили због здравствених проблема насталих у саобраћајним незгодама. Чим се укинуло ванредно стање, драстично се повећао број пацијената који долазе због повреда у несрећама, због падова са висина, инфаркта срца, акутних можданих удара, плућних емболија. упале слепог црева и проблема са чиром на желуцу...

– Сада поново имамо доста пацијената који у несрећама задобију повреде главе, грудног коша, коштано-зглобног система, карлице и уринарних путева, мокраћне бешике и бубрега. То су тешки пацијенти и у њиховом лечењу мора да учествује читав тим лекара различитих специјалности. Направили смо један савршен систем рада захваљујући коме људи који имају повреде локомоторног система и морају на операцију, већ после три, четири дана од захвата могу да иду директно у бању на рехабилитацију, на пример у Селтерс бању, у Институт за рехабилитацију у Сокобањској улици или Институт „Рудо”. На тај начин се растерећује и наша болница. Пре годину дана смо то са рехабилитацијом омогућили неуролошким и неурохируршким пацијентима – појашњава др Ерцеговац.

Сада свакога дана у овој болници око 50 пацијената хоспитализујемо. Уради се између 150 и 250 прегледа на скенеру, око 200 снимања на рендген апарату, око 150 ултразвучних прегледа, око хиљаду лабораторијских анализа.

Коментари3
0ae3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zaliv.net
Nepostojanje adekvatne regulative, drzavni aparat nema kapacitet da se bori sa ovim vec mnoge stvari trpa pod tepih a neminovno sve posle pukne pravo u lice. Recimo odete na pregled kod vaseg lekara, imate simptome zbog kojih bi trebalo da vas salju na test na ovaj virus ali to se radi samo ako imate vise adekvatnih simptoma ili teze simptome...znamo da mnogi zakace virus a nemaju simptome ili su oni vrlo blagi...e takve salju kuci a oni nesvesno sire virus dalje. To je samo jedan primer...
Ceca
Pitajte nadležne gde trenutno moze da se operise zucna kesa, pa obavestite narod, posto izgleda ne moze nigde. Kazu samo hitni maligni i hitni iz saobracajki, a pri tom kazu pacijentu da mu je operacija neophodna. Gde da idu takvi pacijenti?
Vladimir
Svaka cast lekarima i med.sestrama. Mi koji dovezemo pacijenta na dijagnostiku ili terapiju cekamo ih u proseku 5_8 h. Igramo zmurke sa parking servisom i okom sokolovim svaka 3 h,koliko je dozvoljen parking u trecoj zoni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља