среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.09.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Лечење сваке пацијенткиње захтева индивидуални приступ

Већи број смртних случајева жена оболелих од рака дојке јавља се у земљама у развоју због откривања обољења у касној фази
(Фото Ропиксел)

Рак дојке је тренутно водећа малигна болест код жена, како у развијеним тако и у земљама у развоју. Према доступним подацима, у свету сваке године од рака дојке оболи око 1.670.000 жена, а око 522.000 њих изгуби живот. У Србији се годишње ова болест открије код 4.300 жена, а више од 1.600 припадница нежнијег пола умире од ове пошасти.

Број оболелих жена, према броју становника у нашој земљи, јесте сличан другим земљама у окружењу, јер се налазимо у средњем ризику од оболевања, на 20. месту међу 40 земаља Европе. Према броју умрлих жена, нажалост, наша земља заузима неславно друго место у Европи, превасходно због касног откривања карцинома дојке.

Др Маријана Миловић Ковачевић 
(Фото: лична архива)

Како истиче др Маријана Миловић Ковачевић, медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије, већи број смртних случајева жена оболелих од рака дојке јавља се у земљама у развоју због дијагностиковања рака дојке у касној фази, углавном због недостатка свести о потреби раног откривања, као и због недостатка ресурса у здравственом систему.

– Упркос већој учесталости, у већини западних земаља смањена је стопа смртности услед рака дојке због побољшаног лечења и раног откривања, док је у земљама у развоју смртност и даље у великом порасту. У развијеним земљама, узнапредовали рак дојке дијагностикује се код свега 10–15 посто оболелих, а у земљама у развоју код 40 до 90 посто жена. Успешно смањење стопе умирања састоји се од две кључне компоненте: раног откривања болести и доступности модерних терапија за различите врсте карцинома дојке. Имајући у виду високу вероватноћу преживљавања и бољи квалитет живота жена оболелих од карцинома дојке, веома је важно рано откривање обољења, што подразумева самопреглед дојке, који свака жена у генеративном периоду треба да ради једном месечно, а превентивне клиничке прегледе, ултразвук дојке и мамографију, једном годишње – истиче др Миловић Kовачевић.

Kао најчешћи пут раног откривања рака дојке јесте спровођење организованог националног скрининг програма код жена од 50 до 69 година. Код дама у млађем животном добу, према индикацијама лекара клиничара, поготову уколико жена има неки од фактора ризика за добијање обољења, метода избора раног откривања рака дојке, поред клиничког прегледа, јесте ултразвук дојке. Најчешће помињани фактори ризика за настанак ове болести јесу: наследне предиспозиције, рана прва менструација, касна менопауза, нерађање деце или рађање деце у каснијој животној доби, недојење бебе, хормонска терапија, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, гојазност, конзумирање алкохола и дувана...

– Основни начин превенције је утицај на факторе ризика правилним стилом и начином живота. С друге стране, рано откривање, то јест секундарна превенција или скрининг рака дојке, подразумева препознавање до тада непрепознате болести коришћењем скрининг теста (мамографије) у здравој популацији која не показује знакове болести. Основни циљ скрининга јесмањивање смртности – каже наша саговорница.

У току раног развоја, карцином дојке готово по правилу не даје симптоме болести. Kако тумор расте, могу се јавити неки од знакова као што је чворић у ткиву дојке, који се не мења у односу на период менструалног циклуса. Ово је најчешћи први знак карцинома дојке. Карактеристично за карцином јесте да ови чворићи не боле, мада могу бити осетљиви на додир. Чворићи се много раније уочавају на мамографу или ултразвучном прегледу у односу на мануелни преглед лекара (или самопреглед) дојке. Треба обратити пажњу и на оток у пазушној јами, док је бол и осетљивост ткива дојке ређи симптом, осим када се ради о такозваном инфламаторном карциному дојке.

Симптоми у виду осипа и перутања коже могу постојати код такозваног Паџетовог карцинома дојке, као и равна или увучена брадавица, свраб у пределу брадавице или друге промене у изгледу, величини, текстури коже или температури дојке. Појава бистрог или крвавог секрета из брадавице не мора бити сигуран знак присуства карцинома, али свакако мора бити адекватно испитан како би се утврдио узрок његовог присуства.

– Једино сигурно средство дијагностике јесте патохистолошка биопсија сумњиве промене. Тада може да се дође до дијагнозе различитих подтипова карцинома дојке. Kада се утврди да постоји, циљ је да се утврди и степен проширености болести, да ли је дошло до ширења обољења на лимфне чворове и на удаљене органе. Након тога свака болесница се поново приказује конзилијуму лекара, који разматра потребу додатног лечења, одређује у ком стадијуму је болест код пацијенткиње и одређује се адекватна терапија. Пре тридесетак година, терапијске могућности су биле веома лимитиране. Данас знамо да је рак дојке комплексно, хетерогено обољење које представља скуп болести које се разликују по месту настанка у дојци, брзини и начину раста, начину манифестације, агресивности, понашању и по сензитивности на терапију. Због тих разлика, различите врсте карцинома захтевају индивидуални приступ, различите терапије и комбинације терапија – појашњава др Миловић Kовачевић.

– У нашој земљи је последњих година направљен помак у доступности најмодернијих иновативних терапија за различите категорије пацијената, укључујући жене оболеле од такозваног ХЕР2 плус карцинома дојке. Међутим, око две трећине оболелих пацијенткиња са узнапредовалим карциномом и даље нема доступну иновативну терапију, такозване ЦДK 4/6 инхибиторе, чији се механизам деловања односи на таргетирање одређених ензима који су важни у подели ћелије, јер су дизајнирани тако да прекину раст карциномских ћелија. Те терапије су доступне у нашем окружењу (Босна и Херцеговина, Хрватска, Словенија, Црна Гора), као и у остатку Европе – закључила је др Миловић Kовачевић.

Коментари0
551a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља