среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.09.2020. у 12:55

Освештана спомен-плоча у Чипуљићима за 149 погинулих бораца

(Принтскрин)

ЧИПУЉИЋИ – У Цркви рођења Пресвете Богородице у Чипуљићу, код Бугојна, данас је служен парастос и освештана спомен-плоча са именима 149 погинулих припадника Војске Републике Српске у овом месту.

Саветник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица рекао је да је освештање ове спомен-плоче доказ да је код Срба у овом крају оживела култура сећања и памћења, уместо заборава као у неким ранијим временима, преноси Танјуг.

Торбица, који је присуствовао освештању спомен-плоче, рекао је Срни да је ово од великог значаја за српско становништво овог краја које је расељено по Републици Српској, Србији и свету, а које се данас скупило на велики празник Мале Госпојине.

Он је истакао да је Влада Републике Српске донирала средства за изградњу спомен-плоче погинулим припадницима Војске Републике Српске у порти ове цркве.

„Влада Републике Српске наставиће и даље са политиком да се гаји култура сећања и култура памћења на српске жртве, а не као у нека стара времена када се зарад некаквог братства и јединства у заборав стављало страдање на хиљаде Срба у Јадовном, Гравицама, Броду на Дрини”, навео је Торбица, пренела је РТРС.

Торбица је у име институција Републике Српске положио венац на спомен-плочу погинулим припадницима Војске Републике Српске у Чипуљићу.

Овом догађају присуствовали су мештани Чипуљића и околних српских села, који су расељени по читавом свету.

Коментари5
8976b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zambak
Bugojno je u Federaciji BiH i mislim da ljudi toga kraja zaslužuju sve pohvale jer su beskrajno tolerantni i ne prave probleme pravoslavcima koji postavljaju spomen ploce ljudima koji su pucali na Bugojno.
Nikola
I u Republici Srpskoj muslimani nesmetano postavljaju spomen ploce ljudima koji su ubijali i pucali po gradovima i selima sirom Republike Srpske. Sto se tice samog Bugojna, tu rata izmedju Srba i muslimana nije ni bilo ( bilo ga je izmedju muslimana i hrvata). Srbi su iz Bugojna proterani i ubijani na pocetku rata, a imovina im popaljena. Rata je bilo oko Bugojna gde su muslimani pokusali da proteraju Srbe iz oklnih sela, e tim ljudima koji su branili svoja sela se dizu spomen ploce.
Леон Давидович
Причају приче да је све било предато забораву. Доказ да није било тако јесу бројне објављене књуге о злочинима НДХ у Другом светском рату. Неки аутори су посветили деценије раду на прикупљању података о злочинима. Једино се за Брод на Дрини може рећи да га нико није помињао. Зашто је то тако тешко је знати. Податке о злочинима обично су прикупљали локални аутори и СУБНОР. Вероватно је проблем заборављања Брода на Дрини био на локалном нивоу , што нико о томе није обавештавао ширу јавност.
Леон Давидович
@ Sotir Ко је ауторима бранио да пишу о страдању цивилног становништва ?Бранило им је њихово лично удварање другима. У једном кратком свједочанству Тита управо на тај период рата он каже како су на том подручју усташе и Немци прогонили и убијали српске цивиле. Наравно то је само неколико реченица и о размерама катастрофе не може се из тога ништа сазнати. Ко је онда о томе требао да поше ако не локални аутори. крајевима аутори су до детаља документовано описали усташке злочиме.
Sotir Gardačić
Brod na Drini je bio zaboravljen jer je to bila ofanziva protiv četnika u Istočnoj Bosni, a ulogu partizana, crne legije i Nemaca protiv četnika posleratna komunistička istoriografija je prećutala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља