среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 20.09.2020. у 19:00 Маријана Авакумовић

Нови путеви – већи привредни раст

Министарство грађевинарства за следећу годину спрема пројекте вредне 210,8 милијарди динара
(Фото Д. Јевремовић)

Ако се привреда постепено опорави од пандемије, фискални простор би требало усмерити на јавна улагања, што ће бити од пресудне важности за подршку расту. Ово је препорука Међународног монетарног фонда за буџет који се управо креира за 2021. годину.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре планира наставак инвестиција у инфраструктурнe пројеката у укупном износу од 210,8 милијарди динара, и то само у наредној години, кажу у министарству за „Политику”.

Дакле, 2021. ће се улагати у Фрушкогорски коридор (14,8 милијарди динара), обилазницу око Београда од Остружнице до Бубањ Потока (6,8 милијарди динара), наставак изградње ауто-пута Чачак–Пожега (13,5 милијарди динара), Моравског коридора (36,2 милијарде динара), ауто-пута Београд–Сарајево (4,5 милијарде динара) и брзу саобраћајницу Рума–Шабац–Лозница (седам милијарди динара). Планиран је и почетак изградње пута Ниш–Плочник (100 милиона динара) и улагање у низ регионалних путева.

У плану је и наставак модернизације пруге Београд–Будимпешта (67,5 милијарди динара). У изградњу железничке инфраструктуре и набавку дизелмоторних возова предложено је да буде уложено 11,9 милијарди динара. За реализацију пројекта железничке инфраструктуре опредељено је девет милијарди динара, а за обнову пруге од Ниша до Димитровграда је планирано 600 милиона динара.

На списку су и изградња нове луке у Београду (108 милиона динара), као и проширење лука у Сремској Митровици (2,1 милијарда динара), Смедереву (4,4 милијарде динара), Богојеву (47,6 милиона динара динара) и Прахову (12 милиона динара). Ту су и програми за водоснабдевање, прераду и пречишћавање вода широм Србије.

У ресорном министарству напомињу да је ребалансом у време ванредног стања због вируса корона њихов буџет умањен за 16,6 милијарди динара. Фискални савет препоручује да се улагања у инфраструктуру у 2021. повећају за око 0,5 процентних поена БДП-а у односу на 2020. јер такво улагање има снажан антирецесиони карактер, подстиче привредни раст, што се на крају враћа држави кроз веће буџетске приходе.

– Наше анализе недвосмислено су показале да је повећање могуће реализовати, будући да за то увелико постоје спремни пројекти. Уз то, пораст улагања у инфраструктуру могуће је углавном финансирати у оквиру постојећег буџетског простора за јавне инвестиције без угрожавања циљаног дефицита од око два одсто БДП-а у 2021. То би се постигло смањењем економски мање продуктивних расхода за војску и полицију до нивоа од 0,3 одсто БДП-а, чиме би се и ниво и структура јавних инвестиција прилагодили издвајањима у земљама централноисточне Европе. Такође, препоручујемо да се и у оквиру изградње инфраструктуре направи боља селекција пројеката (изградња спортских објеката у условима ограниченог фискалног простора сигурно сада не спада у приоритете) – наведено је у извештају Фискалног савета.

Појачана изградња инфраструктуре у 2021, уколико то епидемиолошка ситуација дозволи, вишеструко је важна. Између осталог, ово је и најбољи вид јавне потрошње за привредни опоравак. Фискални савет истиче да ће ова криза снажно умањити страна директна улагања у Србију, која су у претходним годинама била важан покретач привредног раста. Повећано улагање државе у инфраструктуру би у кратком року надоместило део губитка ових инвестиција.

Утицај пандемије

Иницијалним буџетским плановима у 2020. предвиђене су јавне инвестиције од око 260 милијарди динара. Избијањем пандемије, планови капиталних расхода су умањени за око 30 милијарди динара.

– Како би се избегле грешке претходне кризе, јавна улагања у инфраструктуру не би смела додатно да се смањују. Јавне инвестиције, поготову изградња инфраструктуре, представљају најквалитетнији вид јавне потрошње – подстичу привредну активност у кратком року (кроз раст агрегатне тражње) и у средњем року (преко раста агрегатне понуде). Премда се одлагањем инфраструктурних пројеката у кратком року може обезбедити простор у буџету за финансирање текућих или ванредних расхода, одржавање мањег обима јавних инвестиција могло би у средњем року да кошта државу бржег привредног раста – наводи Фискални савет, подсећајући да су капитални расходи после те кризе смањивани с око 4,5 одсто БДП-а из периода пре кризе на њихов најнижи ниво од око два БДП-а у 2013. и 2014.

Коментари6
98ade
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бинср
Канализација, рециклажа, пречишћавање отпадних вода! Коришћење смећа за производњу струје! Модерне депоније. Дајте људи ишчупајте Србију из трећесветизоване руље.
Rade
Koliko se radnih sati i benzina izgubi zbog celodnevnih kolona od Beograda do Surčina. Izgradnja ove najlakše a najopterećenije deonice se odlaže već 8 godina.
Петар М
Улагање да, али маша улагања су претежно задуживања. Зато ММФ и подржава то. Направите развојну банку и третирајте је као ММФ/ЕИБ/ЕБРД/Кинезе/Кувајт/Емирате
Muradin Rebronja
Zaduživanje za investicije je jedna stvar a za potrošnju druga stvar. Insvesticije same sebe isplacuju kroz razvoj zemlje. A potrošnja, troši ono što imaš. Odnosi se i na državu za one koji su na budžetu. Sve ono što normalnoj osobi treba jeste čist vazduh da udiše, čistu vodu da pije, zdravu hranu da jede, krov nad glavom i odecu i obucu. Ništa više za opstanak. Ono čega nema, bez toga se može i mora, zar ne?
fensi denser
hajde i da nastanu svi ti putevi, ko će i od čega da ih održava? pa mi nismo u stanju da održavamo ni ove postojeće, najrentabilnije putne pravce... bolje da pravimo kosmodrom i da čekamo venzemunce
Кочапар
Значи ништа од обнове пруге Београд - Ниш и обећања да ће ту воз ићи 200 км/ч!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља