среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 20.09.2020. у 20:00 Дарко Пејовић

Против хирова климе уз научну помоћ Европе

Новосадски Природно-математички факултет спровешће с партнерима из Немачке, Велике Британије и Норвешке трогодишње истраживање о узроцима и последицама екстремних суша, поплава, топлотних и студених таласа
Испод „Газеле” у Београду 2007. (Фото М. Јанковић)

Бедем одбране Србије од климатских хирова биће ојачан захваљујући научној сарадњи с Европом. У наредне три године тим с Катедре за физичку географију Природно-математичког факултета новосадског универзитета реализоваће истраживачки пројекат о хидрометеоролошким екстремима – поплавама и сушама, топлотним и студеним таласима. Истраживачима ће на располагању бити готово милион евра из програма ЕУ Хоризонт 2020, а пројект-партнери Новосађана су немачка компанија „Клајмат риск аналисис”, Универзитет Лафборо из Велике Британије и Центар за интернационална климатска истраживања из Норвешке.

– Експерти из партнерских институција ће спровести обуке за чланове нашег истраживачког тима, професоре и докторанде, упознаће нас с најмодернијим методама анализе екстремних климатских појава. Нећемо се ограничити само на економски аспект, већ и на последице које такве појаве имају по здравље становништва – каже др Биљана Басарин, руководилац пројекта.

Како објашњава, у истраживању ће користити податке Републичког хидрометеоролошког завода од 1950. до данас, све базе података доступне на интернету, као и научне радове о екстремним климатским догађајима. А и комшије су спремне да помогну.

– Чим је објављено да је ПМФ добио реализацију овог ЕУ пројекта, стигле су нам понуде за сарадњу од институција које се баве климатским променама у Мађарској, Румунији, Хрватској, Македонији, Црној Гори... – каже наша саговорница.

Да ће ова тема у нашем региону бити и те како значајна, указују бројни научни радови и пројекције климатске будућности југа и југоистока Старог континента. У то смо се већ уверили: током протекле две деценије у Србији је било чак пет сушних година. Осим штете у сектору пољопривреде, губитака је било и због застоја у пловидби услед ниског речног водостаја. Поред тога, с расушеног тла ветрови су разносили плодни слој земљишта, нарочито у Војводини. Нису нас заобишле ни поплаве – довољно је поменути пролеће 2014. године, а невоља с великим водама било је и након те катастрофе.

– Климатске промене не можемо да спречимо, барем не на краће стазе. Али, можемо да се на њих прилагодимо и умањимо последице – истиче др Тин Лукић, такође члан истраживачког тима с Катедре за физичку географију ПМФ-а. Како каже, последњих десетак година у Европи је све више научноистраживачких група и пројеката усмерених на детаљну анализу последица суша и поплава. Разлог је више него опипљив: на подручју 33 државе, чланице Европске агенције за заштиту животне средине, укупни губици од екстремних хидрометеоролошких догађаја од 1980. до 2017. процењени су на чак 453 милијарде евра.

– Те мере прилагођавања морају да буду у форми закона, тако да ће резултати предстојећег истраживања бити значајне смернице доносиоцима одлука у нашој земљи. С обзиром на опредељеност Србије за чланство у Европској унији, норме у овој области морају да буду усклађене с правном регулативом ЕУ, с јединственим системом ране најаве и упозоравања на екстремне климатске догађаје. Зато је од изузетног значаја међународна сарадња и преношење знања, што ћемо остварити кроз овај пројекат – закључује др Тин Лукић.

Коментари0
b5d13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља