уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.09.2020. у 20:00 Маријана Авакумовић

Произвођачи аутомобилских делова отварају четири фабрике у Србији

У Инђији, Алексинцу, Ћуприји и Зајечару почеће реализација инвестиција до краја 2020, што значи отварање око 4.000 нових радних места у наредним годинама
У Инђију долази јапански „Тојо тајерс”, један од најпознатијих светских произвођача аутомобилских гума (Фото А. Васиљевић)

Упркос пандемији, Србија има прилив страних директних инвестиција, а да улагачи из иностранства не одустају, потврђују четири инвестиције у области аутомобилске индустрије, чија реализација би требало да почне до краја године. У новим фабрикама у Инђији, Алексинцу, Ћуприји и Зајечару биће отворено укупно око 4.000 нових радних места у наредним годинама.

У Инђију долази јапански „Тојо тајгер”, један од најпознатијих светских произвођача аутомобилских гума, а почетак изградње производног погона најављен је за октобар.

Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде, рекао је за Танјуг да је вредност те инвестиције, по најави инвеститора, око 390 милиона евра, а да ће у будућој фабрици у Инђији бити обезбеђено око 500 нових радних места. Држава би, према његовим речима, ову инвестицију требало да субвенционише са 41 милион евра.

Почетак реализације осталих инвестиција очекује до краја 2020. Нову фабрику у Алексинцу требало би да отвори аустријска „Магна”, која производи пресвлаке за аутомобилска седишта и која већ има погон у Оџацима. Ова компанија је већ присутна у Алексинцу, где тренутно послује у изнајмљеној хали, као браунфилд инвестиција, али им је у плану гринфилд инвестиција, то јест изградња нове фабрике.

– Од 2012. до сада су запослили око 1.797 радника. Пројекат у Алексинцу биће у вредности око 9,1 милион евра, запослиће 570 нових радника – рекао је Стевановић.

Навео је да је „Магна” озбиљна компанија која у више од 340 производних капацитета и у 92 развојна своја центра широм света запошљава око 160.000 људи.

Немачка компанија „СМП аутомотиве” требало би да до краја године започне изградњу фабрике у Ћуприји. Ова фирма бави се производњом спољних и унутрашњих модула за аутомобиле, то јест производа попут браника, решетки и каросеријских елемената, лајсни, спојлера, сунчаних визира, инструмент-табли, унутрашњих централних конзола и модула за врата са пратећом електриком.

Према најави државног секретара, у Министарству привреде се очекује запошљавање 400–450 нових радника. За компанију „СМП аутомотиве” је рекао да је у саставу групе у којој је и ПКЦ, који је до сада кроз два пројекта у Смедереву инвестирао 28 милиона евра и запослио 2.700 људи. Он је нагласио да се ускоро очекују предлози о нивоу и вредности подстицаја за компаније у Алексинцу и Ћуприји.

Ирска компанија АПТИВ, која се бави производњом делова за аутомобилску индустрију, долази у Зајечар и у наредним годинама планира да отвори око 2.500 нових радних места.

– То је за Зајечар и Тимочку Крајину јако важно. После толико година сивила и неизвесности коначно једна велика озбиљна инвестиција у Зајечару – рекао је Стевановић.

Осим ових већ уговорених, у најави је још једна јапанска инвестиција. Председник Србије Александар Вучић састао се пре два дана са делегацијом корпорације „Нидек”, водеће јапанске компаније за производњу електричних мотора. Председник корпорације „Нидек” Јун Секи, изразио је заинтересованост компаније да улаже у Србију и истакао да планирана инвестиција износи више од 100 милиона евра, чиме би се отворило и више стотина радних места у Новом Саду.

У Народној банци Србије за „Политику” кажу да је, упркос пандемији, прилив страних директних инвестиција остао снажан, чиме се Србија још једном на позитиван начин издвојила у односу на регион.

– Након рекордног прилива страних директних инвестиција у Србију у 2019. години од 3,8 милијарди евра (8,3 одсто БДП-а), значајан прилив у Србију настављен је и у првом полугодишту 2020. Према подацима платног биланса, током шест месеци 2020. прилив страних директних инвестиција у Србију износио је 1,492 милијарде евра, што је, иако за око 460 милиона евра мање у односу на исти период претходне рекордне године, по приливу страних директних инвестиција, било више него довољно за покриће текућег дефицита платног биланса – наводе у НБС.

Када је реч о структури страних инвестиција по делатностима и по земљама, у овом тренутку НБС располаже подацима за прво тромесечје. Према расположивим подацима, настављена је висока секторска и географска распрострањеност прилива страних инвестиција које су и даље највећим делом усмерене у разменљиве секторе (56,2 одсто), пре свега у извозно-оријентисана предузећа у прерађивачком сектору (28,4 одсто) и сектору саобраћаја (23,3 одсто). Очекују да ће се сличне тенденције наставити и у остатку године.

Највише страних директних инвестиција у овом периоду потиче из земаља ЕУ (67,3 одсто), пре свега из Холандије и Немачке. Значајно учешће имају из Азије (15 одсто), углавном из Кине и Јапана, а значајан прилив инвестиција имали смо из осталих европских земаља попут Русије и Велике Британије.

– Све то потврђује наше макроекономске пројекције за ову и за наредне године, према којима очекујемо да БДП у овој години буде свега за око 1,5 одсто реално нижи у односу на прошлу годину, а да наредне године остваримо раст од шест одсто, чиме би Србија била једна од ретких земаља у свету која је за годину дана достигла и престигла ниво привредне активности из периода пре кризе. Поред тога, актуелни трендови у економској активности показују да је ове године могуће остварити и бољи резултат од наших пројекција – наводе у НБС.

Коментари9
c25f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

komentar
Proizvodnja guma je prljava tehnologija , a nasi olako prelaze preko ozbiljnog ekoloskog momenta ! To se mora jako dobro analizirati i usmeravati tako da se zastite zemljiste, vazduh i voda, narocito tamo gde je pogodno gajiti zito i ostalo za ishranu ! Strucnjake ukljucujte, vlast je prepuna ,,strucnjaka i sveznalica,, koji ne znaju nist !
A.L.
Vojvodina je zitnica, moze da hrani pola Evrope. Mi treba da cuvamo prirodu i izvozimo zdravu hranu. Ne trebaju nam nikakve teske industrije i otpad koji drugi nece u svojoj zemlji.
Zora
Zanimljivo-strane investicije,a država ulaže 41 milion evra.Zašto se ne uloži da otvorimo našu fabriku?
Penzionerj
A Kragujevac? Nekada je bio automobilski grad, sada se zaobilazi, do kada?
Stanislav
Sve visoke tehnologije. Nekada smo pravili motore, automobile, kamione a sada presvlake, kvake, lajsne....kako smo uspeli sve da uništimo?
petar
dobro je i to... nije sramota raditi.. da vam padaju pare sa neba, opet bi se bunili...
veselnik
Zaboravio si kabliće i sve popularnije auto gume!
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља