среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.09.2020. у 21:21 Катарина Ђорђевић

Студенти немају довољно пара за здрав живот

Сваки трећи академац пуши, а сваки пети редовно иде у кладионицу, половина не једе воће, али девојке ипак више воде рачуна о својој исхрани – показује још једно истраживање о младима и њиховим лошим навикама
Пријављивање студената у дому на Карабурми (Фото Н. Марјановић)

Више од половине студената у Србији не бави се спортом, сваки трећи академац свакодневно пуши, а петина њих редовно одлази у кладионице. Иако већина студената сматра да је здрава исхрана веома важна, мање од половине њих једе три пута дневно, а на грицкалицама живи сваки шести академац, показало је најновије истраживање фармацеутске куће „Галеника”. Студија која је урађена на репрезентативном узорку студената из целе земље, током јула месеца, такође је открила да мање од половине академаца конзумира три оброка дневно, 44 одсто њих не једе поврће сваки дан, док више од половине нема воће на дневном менију. Препоручене две литре воде не пије осам од десет академаца, а девојке су те које више воде рачуна о здравој исхрани и адекватном уносу воде.

Када је реч о психоактивним супстанцама, алкохол и цигарете су најприсутнији у свакодневном животу студената. Више од трећине њих рекло је да пуши сваки дан, у претходном месецу дана алкохол је конзумирало више од 60 процената академаца, док је 6,7 одсто њих признало да конзумира нелегалне психоактивне супстанце. Подаци изведени из овог истраживања говоре да су кладионице најпопуларније у Војводини, у којој је сваки четврти академац рекао да уплаћује тикете.

Др Сергеј Остојић, професор физиологије спорта на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду, истиче да није изненађен резултатима овог истраживања и тужно констатује да је ово још једна студија која сведочи о лошим здравственим навикама и животним стиловима младе популације. Наш саговорник, који ради на националном пројекту „Начини прави избор за дугорочно здравље” подржаном од стране министарства просвете и науке, сматра да су лоше здравствене навике студената последица недостатка системске едукације о значају здраве исхране и физичке активности.

– Пре пар деценија, ђаци у основним школама имали су домаћинство и учили шта подразумева здрава исхрана, а откада је овај предмет избачен из школског распореда, они практично немају никакво формално здравствено образовање. Нажалост, нема довољно квалитетних научнопопуларних материјала намењених ни студентској, а ни општој популацији, а последица тога је мали проценат физички активних и висок проценат гојазних и особа са озбиљним здравственим проблемима. Једна од основних предрасуда везаних за здраве стилове живота јесте да физичка активност и квалитетна исхрана доста коштају, што није тачно – оцењује др Сергеј Остојић.

– Многобројна истраживања говоре да се на менију наших људи веома ретко налази поврће, а оно спада у најјефтиније намирнице. Већина становника северних земаља, који спадају међу најздравије житеље Европе, уопште не иду у фитнес клубове, али се свакодневно баве физичком активношћу на свежем ваздуху. Нашем организму нису потребне чија семенке, али му је неопходно да свакога дана направимо 10.000 корака. Велики број деце у Србији не зна да плива, нити да вози бицикл, а то је елементарна здравствена „писменост”. Истина је да млади људи најчешће не пате од последица нездравих животних навика, али лоша исхрана, пушење и недостатак физичке активности долазе на наплату у зрелом животном добу – закључује др Остојић, који је и аутор књиге „Водич за здраве навике – исхрана и физичка активност”.

Коментаришући кључне налазе овог истраживања, представник Кровне организације младих Србије Стефан Ђорђевић каже да је велики број младих који одлази у кладионице и мали број оних који упражњавају здраве животне стилове – логична последица чињенице да кладионице и пекаре ничу као печурке после кише, а највећи број младих у мањим срединама нема клуб у месту у коме би могао да игра, свира, слика или се бави спортом.

– У малим местима нису доступни бесплатни садржаји за младе, а доста родитеља није у могућности да деци плаћа школе спорта или музике. У жељи да помогнемо младима који живе у срединама са неразвијеном инфраструктуром, Кровна организација младих Србије је током лета имала бројне састанке са руководиоцима у Сјеници, Бољевцу, Ћићевцу и Владичином Хану. Тренутно се налазимо у Куршумлији, у којој постоји преко педесет кладионица и ниједан клуб у коме би млади могли да свирају, сликају или се баве глумом – упозорава Ђорђевић и подсећа да је некада држава систематски развијала секције у школама, улагала у рекреативни спорт и организовала радне акције, омладинске кампове и извиђачке клубове како би деца и млади на конструктиван начин проводили слободно време.

– Наше друштво улаже у врхунски и такмичарски спорт којим може да се бави неколико процената младих, а највећи број њих детињство и младост проводи уз телевизор или видео-игрице. Зато не треба да чуди висок проценат студената који пуше, пију и не баве се спортом – закључује наш саговорник.

Коментари8
b11fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
pa nemaju kad sve potrose u nocnim provodima. obrok u studentskom restoranu je u proseku 50din a taj obrok odrrdjuju nutircionisti, svakako ima i voca. jos nesto da dodam, to sto se na tv propagira kao zravo je ustvari najskuplje a pitanje je da li je zdravo. najzdravije se hrane nasi monasi koji docekuju 90 godina u izuzetno ocuvanom telu i bistrim umom a ta hrana koju oni jedu je najeftinija.
прота Петар
Све полази из куће....
Боро
Kada se dodje do studentskog perioda već je kasno za dovodjenje u red, ovo treba raditi sa najmladjim naraštajima. Za početak fizičko vaspitanje svakog dana uvesti. Može se raditi i u učionici, ili napolju, ne mora svaki čas u sali da se održava.
Francesco
U SFRJ je fizičko bilo obavezan predmet na fakultetima, bar u prvoj godini. Bilo nekada, sada se kusaju plodovi demokrature... Gorki...
Dragovic ranko
Samo tako studenti.penziskio osiguranje se vec sad raduje,posto vecina od vas nece docekati penziju zbog "zdravog"zivota kojeg vodite.
Mira
Ranko, razmislite malo. Deca se ponasaju kako su odgojena i nose dalje svoje navike. Koja opstina ima naprimer bazen gde se deca mogu besplatno nauciti plivati u sastavu nastave? A koja opstina ima kladionicu?
bambi
Ja u Srbiji radim gotovo 18h. Borim se za moga sina koji je tek krenuo u skolu. Zelim da se hrani kvalitetno i da nikada ne bude gladan. Na zalost nema za obojicu. Ja sam gladan i sve manje snage imam, ne znam koliko cu jos izdrzati. Ali kada legnem u krevet, glad mi nestaje samo kada pogledam da je moj sin sit i da lepo spava, srecan, pored svoga tate. U Srbiji je za mene kasno. Ali moj sin je uspeo. Moj sin ide dalje! Pobedili smo. La Vita e bella.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља