недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.09.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Исцрпљеност и умор указују на благу депресију

Главобоље, болови у кичми, тешкоће у варењу, где не постоји органски узрок проблема, само су неки од симптома такозване маскиране депресије
(Фото Пикселс)

Епидемија ковида 19 ове године драматично је променила наше животе, а велики број људи се осећа уплашено и несигурно. Убрзан темпо живота и информационе технологије које су довеле до тога да човек данас у једном дану прими више информација него што су људи у прошлости добијали и за 365 дана, велика диференцираност животних улога и свакодневни стресови, само су неки од узрока који доводе до разних психичких поремећаја, а најчешће депресије.

Неудате жене ређе испољавају депресивни поремећај него удате, док неожењени мушкарци чешће оболевају од депресије него они који имају супругу

Светска здравствена организација (СЗО) ову 2020. годину већ деценију и по најављује као годину у којој ће депресија у свету постати други по реду узрок онеспособљености људи. Појавом ковида 19, нажалост, отклоњене су све дилеме о томе да ли је процена СЗО била исправна, јер данас је депресија један од највећих здравствених изазова у целом свету. Лекари сматрају да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота имати ментални или неуролошки поремећај.

Па и у свакодневном говору, када желимо да кажемо да смо нерасположени, често користимо реч депресиван. Ипак, треба знати да нерасположење, пролазна потиштеност или реакција на непријатне околности није исто што и депресија.

Др Невена Чаловски Херцог (Фото: Лична архива)

– Један од основних дијагностичких критеријума за откривање депресије јесте када неко две недеље, континуирано, осећа тешкоће у обављању свакодневних задатака, губи способност да се радује, опада му интересовање за људе, за активности, буди се ујутру уморан, ништа не може да га обрадује и осећа се веома лоше или је веома раздражљив – објашњава психијатар проф. др Невена Чаловски Херцог.

Склоност за појаву депресије могу да буду и наследна оптерећења, искуства у раном детињству или психо-социјални стресови. Такође, поремећен брачни статус је један од фактора ризика са разликом у односу на пол, јер неудате жене ређе испољавају депресивни поремећај него удате, док неожењени мушкарци чешће оболевају од депресије него ожењени. Ипак, од депресије жене два пута чешће обољевају од мушкараца. У ризику да развију депресивне симптоме све чешће су и млађе особе од 20 до 40 година, а посебно су угрожени људи нижег социо-економског статуса.

Међутим, у данашње време примећује се велика раширеност благог облика депресивног поремећаја међу људима који често пролази непрепознат од стране лекара, а од околине несхваћен, док сам оболели неуспешно покушава да је савлада свесно улажући напор, прогресивно губећи наду, ризикујући да проблем пређе у хронични и даље се продубљује.

– Доминантан симптом на који се људи жале код благе депресије јесте доживљај исцрпљености и умора који никако не могу да превазиђу. Такве особе су обично током јутра нерасположене, имају тешкоћу да се суоче са даном који имају испред себе. Они обављају своје задатке, испуњавају планове, учествују чак и у породичним улогама, брину о деци, о партнерима, али све док то чине, немају осећај задовољства и осећају се кривим што им је потребан велики напор да то ураде. Блага депресија уме да буде маскирана и телесним симптомима. Главобоље, болови у кичми, тешкоће у варењу, где не постоји органски узрок, у ствари су еквивалент психопатолошког феномена депресивности. То је у ствари маскирана депресија – истиче проф. др Чаловски Херцог.

За нормално психичко функционисање и очување доброг расположења одговорни су хормони серотонин, норадреналин и допамине и ГАБА (гама-аминобутерна киселина). Свакодневне животне ситуације, као што су убрзан начин живота, доживљен стрес, борба за егзистенцију удружени са осетљивом природом или оптерећеном генетиком могу бити „окидач” за снижавање нивоа ових хормона. У многим психичким болестима, нарочито код депресије, примећени су нижи нивои ових хормона, али и такозваног САМ-е (С аденозил Л метионин). Ова супстанца која се у нашем организму природно ствара из хране јако је важна, јер помаже синтезу серотонина и других хормона, па је приметно њено позитивно дејство код благе депресије – објашњава др Невена Чаловски Херцог.

И блага депресија, напомиње наша саговорница, такође захтева лечење, јер ако се не интервенише, постоји ризик од продубљивања и компликација.

– Третман поремећаја расположења генерално најпре подразумева пажљиву процену поремећаја на основу које се надаље конципира терапијски план. Терапија подразумева примену различитих модалитета третмана, као на пример фармакотерапију (лекови), психосоцијалну терапију, биолошку терапију. Код благих депресија антидепресиви, иако ефикасни, нису прва линија терапије, јер ове особе иницијално имају благе симптоме – објашњава проф. др Чаловски Херцог.

Докторка истиче да у последњих неколико година расте популарност и природних суплемената, али да постоји ограничен ниво доказа за многе такве природне третмане.

– Треба бирати, каже она, добро испитане препарате који имају потврђене позитивне ефекте код благих депресија. Потребна је организација живота, обезбедити квалитетан сан, здраву исхрану, важан је унос витамина Д, незасићених масних киселина, а посебно комплекс витамина Б, јер статус витамина Б групе у организму игра важну улогу у регулацији расположења – истиче др Чаловски Херцог.

Коментари2
e50d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Страхиња
А, ја мислио да исцрпљеност и умор указују на Ковид-19. :-)
Бранислав Станојловић
Шта је то "депресија"? (чича од 77 година)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља