субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.09.2020. у 18:00 Наташа Јовановић Ајзенхамер

Дан после којег свет више није био исти

Догађај од пре 19 година променио је светски поредак и начин живота, и то на више различитих нивоа: од општег односа према исламу, муслиманским државама и становништву, па све до пооштравања конкретних безбедносних мера у свакодневним активностима, попут лета авионом или уласка у метро
Никада нећемо заборавити 11. септембар (Фото: EPA/Alejandra Villa)

Сећање на велики терористички напад на САД 11. септембра 2001. обележавамо ове године у доба глобалне кризе због короне, која ће сигурно променити свет, стил живота, навике и међуљудске односе. На другачији начин, и догађај од пре 19 година променио је светски поредак и начин живота, и то на више различитих нивоа: од општег односа према исламу, муслиманским државама и становништву, па све до пооштравања конкретних безбедносних мера у свакодневним активностима, попут лета авионом или уласка у метро. Када се каже да живимо у тзв. пост 9/11 свету, то заиста делује као утемељена аргументација: 11. септембар је био вододелница у међуцивилизацијским односима, а перспектива  интеррелигијског дијалога од тог тренутка делује све суморније.

Након трагедије која је 2001. године задесила САД, у светски јавни говор на велика врата ушли су релативно нови појмови, који ће у годинама које долазе постати уобичајени део језичког репертоара. У етру се се нашле приче о фундаментализму, радикалном исламу, тероризму, вахабизму, талибанима, бомбашима-самоубицама, џихаду... Иако је део тих појмова општег политичког и безбедносног карактера, ипак је најважнија тема у јавном простору, након напада на Светски трговински центар и Пентагон био – ислам. На делу је било стварање нове слике (радикалног и милитантног) ислама, која је преплавила екране широм света. Иако су дешавања у муслиманским државама и раније била тема на Западу (нарочито након Иранске револуције с краја седамдесетих година прошлог века), ипак се не може говорити о толико великом интересовању за ислам као у периоду који ће уследити након терористичког акта. Сећам се податка о повећаној тражњи за Кураном – до тада су исламску свету књигу проучавали верници и они који су се са научног становишта бавили овом религијом, а после 11. септембра 2001. ајете су желели да читају и многи други.

Како то обично бива са логиком (масовне) панике, страх од тероризма прерастао је у општи страх од ислама, па је исламофобија добила пандемијске размере у годинама које су уследиле. И док су муслимани на Западу махом бивали стигматизовани и дискриминисани (на основу боје коже добијани су преки погледи на аеродромима и у тржним центрима, а било је, нажалост, и много драстичнијих примера), политичке елите и магови конзумеризма и филмске и медијске индустрије веома су успешно капиталисали на том новом страху. Тако су муслимански терористи постали главни негативци у светским блокбастерима, а политичари су се утркивали ко ће добити више гласова на основу реторичких вештина употребе исламофобичних мотива у јавним наступима.

Нажалост, и у годинама које су уследиле терористички напади су настављени, само је епицентар постао европско тло. Паралелно са тим страшним догађајима, мигрантска блискоисточна криза још више је изоштрила и појачала страх који се као грудва снега котрља и увећава од јесени 2001. Страх од странаца увек је пратио миграције, ма из којег дела света да су потекле, али у контексту пост 9/11 поретка, миграције већински муслиманског становништва имају нешто другачију конотацију. Бојазан од непознате културе и језика, страх од наводног узурпирања радних места и социјалне помоћи и потенцијалног пораста стопе криминалитета постојао је и у случајевима других миграторних таласа, али овог пута у први план избијају страх од тероризма и исламофобија. Наравно, већ поменути актери, попут политичких елита, настављају да „трљају руке” јер имају сигурну „добитну карту” на коју могу да одиграју када дођу изборне утакмице, те често и сами потпирују пламен исламофобије.

Терористички напад на САД почетком овог миленијума покренуо је лавину промена, чију динамику и последице осећамо и данас. Добра вест је што сада имамо напредак у техникама борбе против тероризма, а приметан је и труд бројних научника, новинара, стручњака и других да се успротиве стављању знака једнакости између ислама и тероризма. Данас се заиста много ради на интеррелигијском дијалогу, као и на међусобном разумевању и сарадњи, и постоје позитивни помаци у том правцу. Међутим, и даље је исламофобија прилично утемељена вредносна оријентација код немалог броја људи. Између осталих изазова и проблема који нас море, и изазов интеркултурног суживота и верске толеранције остаје да нас прати скоро 20 година након велике трагедије у Америци.

Доценткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику лист

Коментари17
d317b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милутин
Текст је толико глобалистички стандардан, памфлетски класичан и научно испразан да је тужно што га потписује наставник на факултету БУ. Једино сазнање које нуди је да је политика једноумља главни начин уласка таквог “научног радника” на Универзитет. Срећна Нова 1945.
Лена
Пре 11 септембра смо у авионе улазили као у аутобусе. Од тог догађаја пооштрене су контроле на свим нивоима.
Nebojsa Brajanovic
Da li je moguce da neko ko sebe naziva DOCENTOM, posle skoro 20 godina taj dogadjaj i dalje naziva teroristickim aktom. To nije bio teroristicki akt vec akcija americkih tajnih sluzbi koje su samo upotrebile arabske gradjane a da oni toga nisu bili ni svesni.
Владимир
Имате ли неки доказ да су то наместиле америчке тајне службе ? Доказ да су баш те службе за циљ напада изабрале куле близнакиње и Пентагон ?
Petar Petrovic
Apsolutno! Neverovatno je da cak i danas pricaju o teroristickom napadu, i to ozbiljni ljudi i mediji, a postoji toliko cvrstih dokaza da su to uradile njihove sluzbe! Nema tu ni govora o muslimanima, oni su ovde zrtve. Bar Srbima to nije strano, i nama su tako namestili nekoliko ratova zadnjih nekoliko decenija...
Radenkovic Milivoje
Divno napisan globalisticki clanak koji govori o promenama u nacinu zivota u SAD posle 9/11, o problemima u SAD i mogucim resenjima u SAD. Molio bih vas da clanak prebacite u rubriku Dopisnici iz sveta pisu. Sam 11/9 nije nista promenio u nasoj vizuri, ni u Srbiji, ni u Jugoslaviji. A ima puno razloga zasto je taj datum gotovo potpuno irelevantan za NAS. Ako gospodjica pise americkoj publici, potpuno pozdravljam. Ali onda neka pise na engleskom i za New York Times. Ne na srpskom, ne u Politici.
Boris
"обележавамо", koji smo to "mi"? Ameri su fasovali taj napad jer su decenijama bezobzirno otimali i sipali bombe po tom istom islamskom svijetu. Autorka kao da internalizuje neki strani indentitet...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља