понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.09.2020. у 21:52 Данијела Давидов-Кесар

Лекари надокнађују пролетос заказане прегледе и операције

У већини болница почео пријем пацијената који контроле и хируршке интервенције чекају од почетка епидемије. – Доктори страхују од новог таласа
(Фото Небојша Марјановић)

Хиљаде пацијената којима је због епидемије отказан преглед или операција у некој у болница које су претходних месеци збрињавале искључиво оболеле од ковида 19 ових дана масовно позивају лекаре да би сазнали када ће бити примљени на преглед и лечење. По свему судећи, првенство ће имати они којима су прегледи отказани још у пролеће, као и пацијенти са малигним болестима и компликацијама хроничних обољења.

Како истиче професор др Зоран Башчаревић, директор Института за ортопедију „Бањица”, ова болница се пре две недеље вратила у стандардан начин рада, када су из установе изашли последњи оболели пацијенти од короне. Сада њихова хитна служба дежура понедељком, четвртком и петком. Одмах су почели и са операцијама болесника чије су лечење морали да прекину и одложе онда када је болница постала ковид центар.

– То се односи на пацијенте са малигним болестима локомоторног система, а оперишемо и пацијенте који стижу са различитим повредама и преломима. Многи су због сложености повреда чекали у другим установама да их пребаце на лечење чим ми почнемо да радимо. Има неких који имају трауме од пре две недеље. Такође, одмах смо кренули да се бавимо и решавањем проблема деформитета код деце, збрињавањем стања особа са инфекцијама костију, као и уградњом вештачких зглобова код пацијената који дуже чекају. Иде се по оном реду како су се налазили на листи чекања. Организационих проблема немамо, али имамо муке са недостатком крви. То нас додатно успорава у спровођењу плана – напомиње др Башчаревић.

Иако је Клинички центар Србије (КЦС) углавном збрињавао пацијенте оболеле од ковида 19, нису били заборављени ни оболели од малигнитета, они са хитним стањима и повредама, наглашава за наш лист професор др Јовица Миловановић, помоћник директора КЦС-а. Сада се пацијенти који имају корону збрињавају само у Клиници за инфективне и тропске болести КЦС-а, док остале клинике примају оболеле од других обољења. Највеће оптерећење лекара постоји на Клиници за кардиологију.

– Плашимо се да нам се корона опет не врати у већем обиму, јер је 75.000 људи ван земље на летовању, а почеле су да раде и школе. Зато не смемо одједном да напунимо болнице пацијентима, морамо то фазно да радимо. Почели смо да примамо пацијенте који дуго чекају на интервенције и оне чије здравствено стање не трпи одлагање, али не можемо у пуном обиму да отворимо све клинике. Замислите да морамо да отпустимо те људе из болнице у случају новог таласа короне. Не може то преко ноћи да се учини дођемо ли у ситуацију да су одмах неопходни слободни капацитети, ако наступи налет оболелих од ковида које хитно морамо да збрињавамо – нагласио је др Миловановић.

Из ковид система изашао је и Клиничко-болнички центар „Земун”. Сада су они заједно са Војномедицинском академијом и КБЦ „Звездара” враћени у претходни статус, за прегледе и операције нековид пацијената са разним обољењима. Професор др Драгош Стојановић, директор ове болнице, каже да је велики притисак пацијената који долазе или ишчекују прегледе и да примају пацијенте са хитним стањима из свих медицинских области, траумама, малигнитетима.

– Грађани траже помоћ лекара свих специјалности. Посете у болници су забрањене, а пратилац пацијента не може да уђе, већ мора испред да га сачека. На улазу у болницу се ради преглед како би се видело да ли има температуру или нешто слично како бисмо превенирали да се појави неко ко има корону, а сви сумњиви случајеви се воде у собу за изолацију. Њима се ради тест на ковид 19 и они ту бораве док налаз не стигне. У зависности од динамике дешавања са ковидом 19 видећемо како ће се друге болнице празнити и како ћемо радити. Волео бих да не дође до повећања броја оболелих од те пошасти, али се бојим да ће се појавити и трећи талас. Не знам још увек да ли ћемо се у том случају одмах поново вратити у ковид систем рада – истиче др Стојановић.

У Општој болници у Панчеву, према речима др Слободана Овуке, директора установе, они су пре извесног времена почели преко компјутерског система ИЗИС да заказују прегледе пацијентима, а сада је кренуо пријем болесника чије операције нису биле хитне.

– Вратили смо се у зелену зону. Радимо гинеколошке, ортопедске и хируршке интервенције. Ту су они пацијенти који чекају од априла. Позивамо их по редоследу који је био за тај период. Добро је што немамо већ две године листу чекања за ортопедске интервенције. На гинеколошке интервенције се неће чекати дуже од 15 дана. Када је реч о операцијама катаракте, то смо почели да радимо у јуну, после првог удара короне, и нисмо их прекидали. Све је уходано – додаје др Овука.

Ипак, има и оних пацијената који због страха од короне избегавају одлазак у здравствене установе. То није случај само у Србији већ у целом свету. Како је својевремено пренео „Дојче веле”, половина људи у Немачкој не одлази лекару у доба короне, а многи избегавају да позову екипе хитне помоћи када доживе шлог или инфаркт срца, што може да буде фатално. Још у априлу су њихови кардиолози и онколози у својим ординацијама забележили пад броја пацијената који су отказивали заказане прегледе јер су се бојали да ће се заразити короном у чекаоници за 50 одсто. Међународна организација за мождани удар је у фебруару направила анкету међу лекарима и болницама из 100 земаља, па је показано да је број одлазака лекару опао за 50 до 70 одсто у односу на прошлу годину. У Италији се од тренутка када је због короне уведен карантин смртност од инфаркта срца утростручила, а интервенције за спасавање пацијената са срчаним ударом умањене су за 40 одсто, зато што грађани због страха од ковида нису ишли у болницу. Ако се овакав тренд настави, више ће бити преминулих од срчаног удара него оних који су умрли због директне повезаности са пандемијом, прогнозе су једне од студија из Милана. Искуство италијанских кардиолога потврђују и прелиминарне анализе у САД. Истраживање америчког Центра за контролу и превенцију болести показује да се број људи у ургентним центрима широм САД у априлу смањио за 42 одсто, а анкета агенције Харис показује да свака четврта одрасла особа која доживи инфаркт или мождани удар радије остаје код куће него што ризикује да добије вирус. Још више забрињава драстичан пад рутинских прегледа, а стручњаци стрепе да ће доћи до закаснелих дијагноза у случају појаве карцинома. Овај проблем би могао да буде још више видљив зими, када се предвиђа нови налет короне, а крене и сезона грипа. Тада ће здравствени систем доживети највеће оптерећење у модерној историји.

Коментари4
feb54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana K.
Zvanična svetska medicina više ne priznaje ni jednu bolest osim korone. Sramota!
Milutin
Mojoj majci je operacija katarakte otkazana u martu. Po zavrsetku vanrednog stanja zakazana je operacija za 22.07. Na dan kada je dosla na operaciju, vracena je sa vrata bez objasnjenja. Drugi pacijenti koji su dolazili na kontrole i operacije su primani. Uporno odbijaju da joj zakazu termin operacije, iako ne vidi (samo senke). Klinika u Pasterovoj. Prebacuju pacijente u privatne klinike.r
Milutin
@Doktor u penziji. Da. Na ocnoj klinici. Ne moze da zakaze termin. Kada zove telefonom, kazu da jos nisu poceli da rade. Kada odemo tamo, kazu javicemo. Ali ne zakazuju. Pre nesto vise od godinu dana operisano je jedno oko, ali je bilo komplikacija, i na to oko ne vidi uopste. U julu prosle godine su joj zakazali za april ove godine. Odlozeno. Potom zakazano za 22 juli, vracena sa ulaza na dan zakazane operacije, bez objasnjenja. Evo vec dva meseca nece ni da zakazu.
доктор у пензији
Da li na Očnoj klinici, svi lekari rade svaki dan?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља