петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.09.2020. у 21:00 Љиљана Петровић
ИЗМЕЂУ ПОЗОРИШТА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Таленат је као вода – нађе свој пут

„Васа Железнова” је врх моје глумачке биографије. Свака улога пронађе свог глумца. Таленат не може никакво зло зауставити. Само не смете да се предате, поручује глумица Љиљана Благојевић
Љиљана Благојевић (Фото Архива Народног позоришта)

Одиграла је више од 60 улога у позоришту, снимила 50 филмова, играла у многим ТВ серијама („Бољи живот”, „Портрет Илије Певца”, „Крај династије Обреновић”, „Горки плодови”, „Мирис кише на Балкану”...). И после толико година, публика је аутоматски повезује са филмом „Сећаш ли се Доли Бел” (1981)... Удата је за драмског писца Синишу Ковачевића, има ћерку Калину која је, такође, глумица. Љиљана Благојевић је редовни професор и оснивач Одсека за позоришну и филмску уметност на Слобомир П. Универзитету у Бијељини, родном граду својих родитеља. Воли да каже да се каријера гради на одбијеним, а не само на одиграним ролама. Сматра да свака улога нађе свог глумца.

„Васа Железнова” била је инспирација за више филмских и ТВ остварења, од којих је напознатији филм „Васа” снимљен 1983. године, у режији Гљеба Панфилова.

О њеном глумачком таленту сведоче многе награде, али и признања. Љиљана Благојевић је глумица и првакиња Народног позоришта у Београду, где је деветог септембра премијерно играла главну улогу у представи „Васа Железнова”. Ускоро ћемо је гледати и на малом екрану – у ТВ серији „Кљун”.

– „Васа Железнова” Максима Горког, велико је дело светске драмске литературе. Играно је са великим успехом у ЈДП пре неколико деценија – каже наша саговорница. – У насловној улози је била маестрална Љиљана Крстић. То јесте репертоар националног позоришта. Улога Васе Железнове је црвено слово у биографији сваке глумице. Велики, тежак репертоар. У режији Златка Свибена публика ће се срести са занимљивом драматизацијом коју потписује редитељ. Неће се играти оригинална „Васа” из 1934. године. Преплитаће се „Дело Артомонових” и „Васа” прва верзија и „Васа” друга верзија. Пратиће се преци чији је потомак Васа Храпова и живот Васе Железнове. Огроман је то посао. Пробе су почеле у фебруару, али нас је прекидала корона неколико пута. Напоменула бих да је ансамбл Народног позоришта у ванредним околностима показао високи професионални ниво и свим колегама – и младим а и мојој генерацији – овако јавно бих честитала и захвалила се на томе. Реприза је заказана за 28. септембар.

Године 1977. редитељ Дејан Мијач је екранизовао своју позоришну верзију „Васе”, играну у ЈДП-у, за ТВ Београд, са Љиљаном Крстић у насловној улози, што је тада ТВ критика оценила као успешно.

Занима вас где би Васу сврстала у богатој скали одиграних улога? Сигурно у сам врх. Дивно је имати је у својој глумачкој биографији. То је невероватна жена. И ако знамо да је име знак онда и то презиме Железнова говори много о њој. Био је ово тежак рад, понављам, али и драгоцено искуство. Ова представа је велико и озбиљно позориште. И ја сам захвала на шанси коју сам добила. Та улога представља круну моје глумачке каријере.

Шта је био разлог да, после осам година, поново прихватите једну телевизијску улогу и заиграте у серији „Кљун?

– Првенствено редитељи, Јелена Гавриловић и Иван Томић, и текст. Лепа је улога. Другачија од досад одиграних. Мени изазовна. Дуго нисам имала добре понуде које би ме заинтересовале. Већ сам се била опростила, а и прихватила сазнање да је тај део глумачког посла иза мене. Прихватила сам да су ме заборавили, намерно или случајно, да сам остала негде по страни. Али, како свака улога нађе свога глумца и ова је мене нашла.  И Јелена Гавриловић и Иван Томић су ме питали зашто нисам радила толико година. Нисам имала одговор на то њихово питање. Чак су ми рекли да су помислили да сам незгодна за сарадњу. Насмејала сам се.

Опишите нам лик који играте у овој серији?

– Не волим да причам шта ћу да играм, али… Ево, укратко. Марта је жена мојих година, избеглица. Удовица. Има ћерку. Наследила је од супруга Буњевца пансион у Суботици. Као неко ко је прошао ужас прогонства решила је да живот живи пуним плућима. Окупља пријатеље у свом пансиону, игра бриџ, отвара тарот. Увек доброг расположења, моја Марта је храбра и јака, на специфичан начин.

Редитељски двојац Гавриловић – Томић тврде да се кроз ову серију провлаче теме талента, снова и миграције, да се њени јунаци боре да буду слободни...? Какав је ваш однос према тим темама?

– Тачно, баш тако. Већ дуги низ година када честитам пријатељима Нову годину пожелим им да буду – слободни. Мислим да је то најважнија категорија. Слобода. Да нисте овисни ни од кога и ни од чега. Бити свој је услов да будете срећни и задовољни, и да дишете пуним плућима.

Има ли ова серија сличности са, на пример, „Горким плодовима у којој сте имали запажену улогу а и били сте њен продуцент?

– Нема. „Горки плодови” су били изванредна серија и претеча многих серија са сличном тематиком, које се баве спрегом криминала, политике и моћи.  Жао ми је што РТС неће да је репризира. Некоме се не свиђа да се она емитује на Јавном сервису. Серија је добила награду на међународном ТВ фестивалу у Липецку. Хтеле су многе телевизије да је откупе и емитују, док је, ето, одговор РТС-а био да нису заинтересовани. Чувам тај мејл који су ми послали. Зато се врте серије које и врапци знају напамет. „Кљун” је другог жанра, иако има и полиције, миграната, и свега.

Били сте продуцент и филмова „Синовци и „Маша”. Одустали сте од продуцентског посла...?

– Не бих ја одустала када бих имала емитера. Била сам одличан продуцент и никоме нисам остала дужна. ТВ емитери су за моју и Синишину продуцентску кућу „AVE SERBIA” затворени. Плаше се и не сматрају нас подобним за ту врсту сарадње, а сценарија имамо. Тако да сада Синиша пише романе. Неколико пута је његов роман „Године врана” као сценарио одбијен на конкурсу у Филмском центру Србије. Такође и комад „Велика драма” и филм „Тара”. Када понудите серију за сва три ова текста само кажу: „Нисмо заинтересовани”. Ево, сада излази Синишин роман „Река са четири ушћа”. Такође би био изванредно штиво за ТВ серију. Али, за сада ће све то бити у форми романа. Важно је да изађе, да се не потроши тема. Знате, таленат је као вода – нађе свој пут. Не може га никакво зло зауставити. Само не смете да се предате.

Кажете да још нисте били на снимању серије „Кљун”. Када се прикључујете екипи?

– Екипа увелико ради. Ја почињем средином месеца. Таман да завршим премијеру „Васе Железнове” у театру.

Да ли радите на још неком пројекту?

– Да, али ми је уговором забрањено да о њему причам. И јако ми је жао јер се ради о фантастином тексту и атрактивној улози, иако мањој од ове у „Кљуну”. Чак, нисам сигурна да ће ме многи препознати у том пројекту.

Усуђујете ли се, после толико година и награда, да барем помислите: „Срећна сам? Како бисте описали срећу?

– Здрава сам. Нисам никоме ништа дужна, ни материјално ни на други начин. Нису ме купили. Јесу ми украли осам година бављења послом који волим, али шта је то у односу на цео живот. Ништа. Имам моје миле девојке ћерку Калину, унуке Миону и Анику. За један нормалан живот и више него што треба. Срећу бих описала у једној речи. Слобода. Слобода у глави, слобода у кући, слобода у земљи у којој живите.

Отишли сте из родног Земуна. Да ли је то повратак природи?

– Да. И повратак себи. Да слушам ветар, птице, да ме сунце обасјава, да дишем пуним плућима чист ваздух и да нико не може да ме затвори у четири зида.

Коментари2
f5f18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko
Vi ste, Ljiljana neosporno talenat, ali mnogi talenti u Srbiji ipak neće naći svoj put "kao voda" jer je neoptizam u pozorišnoj i filmskoj uništio kvalitet. Svi znamo i svedoci smo pojave brojnih mladih glumaca čiji su roditelji ili rođaci glumci ili ljudi iz te struke. Čini mi se da u ovakvim, današnjim uslovima, nikada ne bismo upoznali jednog Zorana Radmilovića, provincijalca iz Zaječara.
Миодраг Стојковић
Зло данашњице је јаче него икад, таленат је од Бога дат , и та борба је вечна. Обично таленат нађе пут испуњења циља , јер је много јачи од наученог. Али та борба добра и зла је штетна за друштво , јер буде ускраћено за пун допринос талента другом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља