субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.09.2020. у 11:41

Археолози у срцу Шумадије открили средњевековну цркву

Локалитет Дворине (Принтскрин)

АРАНЂЕЛОВАЦ – Монументалну грађевину већу од Грачанице, за коју се претпоставља да је средњовековна црква и да припада Немањићима, пронашао је тим археолога на локалитету Дворине, код Аранђеловца, казао је за Танјуг кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић.

Тим археолога је трагао за остацима куће последњег српског деспота Павла Бакића, али је пронађени тесаник са остацима фрескосликарства отклонио сумње да је реч о цркви.

Миливојевић наводи да је пред нама најзначајније откриће средњевековне археологије код нас у протеклих неколико деценија.

„Реч је о средњовековној цркви која је дугачка 27, а широка 14 метара, украшена живописом великих мајстора, што је чини једном од највећих у том добу. Не постоји никакав писани траг о тој цркви што наше откриће чини још вреднијим”, казао је Милојевић.

Он је додао да тимом археолога на локалитету Дворине у срцу Шумадије руководи Дејан Радичевић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду.

Милојевић каже да су на локалитету пронађени фрагменти у шуту са светитељским ликовима.

„То нас наводи на претпоставку да је задужбина оваквих димензија, могла бити само владарска и да је припадала Немањићима. Такође претпостављамо да је цркву подигао цар Душан, средином 14. века у доба највећег процвата своје владавине”, казао је Миливојевић.

За њега нема дилеме да је богато становништво живело у средњем веку на локалитету које истражује.

„О томе сведоче масивни надгробни споменици. Наставићемо истраживање целог локалитета и верујем да ћемо наићи на још нека узбудљива сведочанства о начину живота у средњем веку у Шумадији” казао је Миливојевић.

Коментари8
e6625
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko
Vrlo je zanimljivo da do sada nigde na teritoriji sadasnje Srbije nije pronadjeno nikakvo blago srpskih srednjevekovnih vladara( na prvom mestu Nemanjica)?Nije ono tek tako nestalo,to je vise nego jasno.Zar je moguce da ne postoji bas nikakav podatak koji bi nagovestio ,u sirem geografskom smislu,mesto gde bi trebalo poceti sa istrazivanjima?
ПераКојот
Прочитајте народну песму Опет Св. Саво, или "Куд се ђеде цар-Немање благо", стару ко зна колико векова, па ћете добити одговор.
Marija Stupatic i prijatelji
BRAVO nasi arheolozi i SRECNO u radu i dalje!!!
Боро
E da naši stručanjaci nadju i nešto naše a ne Rimsko ili keltsko.
ПераКојот
Није било ни Римљана, ни Келта, ни Илира ни Трачана, сем у неким градовима, нпр. у приморју и у забитима по планинама. Цео Балкан је опустео као последица вишевековних турбуленција, ратова и прогона. Словени су практично населили празну земљу, нису је ни од кога отели, нити су за њу ратовали, а Источном римском царству, које је било формални власник те земље, је то одговарало, јер су имали бар некога да им плаћа порезе, што је боље него да земља зврји празна. Нема на жалост неке филозофије.
Radmila Mišić
@Saša Mikić: Ako usvojimo teoriju da smo starosedeoci Balkana, onda su pogotovu ovi arheološki nalazi "naši". A u članku Bugari nisu ni pomenuti-ne znam kad su se doselili, mogli su jezik da usvoje i kasnije.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља