четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.09.2020. у 10:33 Бранко Пејовић

Руше фабрику стару 119 година

Ткачница, а касније фирма „Фротекс”, отишла је у стечај 2006. – На њеном месту нићи ће се стамбено-пословни објекат
Рушење објекта требало би да се оконча за два-три месеа (Фото С Јовичић)

УЖИЦЕ – Објекат бивше ужичке Ткачнице, симбол почетка индустријализације у овом граду саграђен на размеђи 19. и 20. века, ових дана радници грађевинским машинама руше до темеља.

Овдашње предузеће МПП „Јединство”, власник те грађевине у овој деценији, за два-три месеца завршиће рушење. Намера је да на том повећем плацу, на доброј локацији уз градску плажу, буде направљена велика стамбено-пословна зграда.

Тако време и нове потребе трајно бришу трагове некадашње фабрике текстилних производа (звала се Ткачка радионица, па „Цвета Дабић”, а напослетку „Фротекс”), која је познате пешкире и друге производе правила до стечаја 2006. године. Деведесете су је гурнуле у пословне тешкоће, нови миленијум ју је докрајчио.

Одавде су старе машине изнете пре неколико година. За рушење су остали само празни фабрички простори и високи димњак (и он ће ускоро бити срушен), препознатљив на многим фотографијама Ужица.

Историја бележи да су с краја 19. века ужички предузетници, окупљени у акционарско друштво, одлучили да направе ову фабрику (прву овдашњу после фабрике чохе и ћебади која је раније угашена). Погодовало им је што је тада ту добро радила и кадрове стварала Државна ткачка школа.

А као енергетски извор за ткачницу одабрали су за то време јединствено решење, погонску снагу планинске реке – на Ђетињи саградили су прву хидроцентралу по Теслиним принципима на Балкану, која струју производи и варош осветљава од 1900. године. Створени су тако услови да проради и Ткачка радионица, чији је пробни рад кренуо у мају 1901. године.

Штампа је о томе писала: „Трећи мај освануо је необично ведар и чист. Грађани и грађанке у свечаном руху хитали су да обиђу и виде још пре водоосвећења фабричку зграду која беше искићена многобројним тробојницама.

Грађани града Ужица и овог пута су доказали да им ова индустријска установа лежи на срцу, јер су дошли у огромном броју. За разбојима и другим машинама било је око 90 девојака, махом бивших ученица Ткачке школе, које су како на разбојима тако и на осталим машинама посао обављале на опште задовољство.”

Касније се производња захуктала, стотине жена су за разбојима радиле и породице издржавале од зараде у ткачници. Током седамдесетих и осамдесетих, када се фабрика звала „Цвета Дабић”, било је у њој и око 3.000 запослених. Тада, а затим и под именом „Фротекс”, овде су прављени пешкири, баде мантили, платна и друго за домаће и страно тржиште.

Али иако је имала висококвалитетне производе који би и данас били тражени, почела је да тоне у новије доба, када се на тржишту појавила нелојална конкуренција у виду нових, малих произвођача текстилне робе квалитетом недорасле оној каква се у ужичкој ткачници правила.

Њима је ова фабрика сметала, а у време смутне приватизације лако су се нашли они који ће ту државну фирму гурнути у проблеме, касније и у стечај. Кад ускоро на овом месту буде саграђен нови стамбено-пословни објекат ваљда ће бити остављен какав траг да је ту више од века радила некад успешна фабрика, саграђена 1901, а срушена 2020. године.

Коментари8
a8fdd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Никада нису постојале генерације тако неспособних људи за привредне активности као последњих деценија. Раније генерације почињале су од малих радионица, од ничег и стварали права гигантска предузећа. Онда је дошла генерација која је знала само да уништава индустријска предузећа и знали су само да граде пословно стамбене зграде на рушевинама фабрика и зеленим површинама. Градови су постајали спаваонице, а не привредни центри. Резултат тога јесте одлазак народа у свет и опустела земља.
Alexa
Ovo je baš tužno i žalosno, stvarno treba da mnogi odgovaraju i budu na stubu srama zbog ovoga...aman, ovakve građevine se u Evropi pretvaraju u MUZEJE i imaju istorijski značaj i vrednosti! Ovo nije normalno!!!
Љубомир Аранђеловић
На нашу жалост ово нема везе с колонијализмом нити са увозом робе из Кине или било које друге земље, као што стоји у коментарима. Ово има везе са људима који воде ову државу, почевши од локалних самоуправа. Овакве зграде које обележавају и документују историју неког града у цивилизованом свету - читај ЕУ, се рестаурирају и претварају у Музеје или као административне објекте. Те објекте та иста власт користи на даље, само им промени намену. Боље не коментарисати
Милош Марић
Руши, гази, бетонирај све... ништа није било пре нас... фуј.
Slavica
Какво поређење, машина лична својина и фабрика дрђавна.И да тако не размишљамо небисмо деценијама дозволили да опустоше,приватизују преко ноћи постану богаташи и нико није одговарао.Руше, граде зграду за добробит сопствене користи.Ти ћеш машину да бациш и добићеш рачун кад купиш нову,коме ће они приказати рачуне.Вероватно да траже помоћ од државе да су сиромашна општина.Пошто руководе по сопственом интересу, народ о свом интересу ћути, зато преживљавамо
Леон Давидович
@ Sloba Резултат је такав да народ нема где да ради или ради доминантно за бедну зараду. Онда тај народ одлази у свет за бољом зарадом. Многи за зарађени новац изграде кућу или купе стан, дакле мртви капитал, а онда на крају нема ко у томе да живи и све полако постаје пусто и уместо земље пуне рада и живота полако овладава пустош у многим крајевима.
Прикажи још одговора
Retrobgd
Sramota.Zar je bolje da uvozimo peskire i ostale proizvode iz Kine i Turske ? Nigde u svetu,osim u kolonijama,nema unistavanja domace proizvodnje u tolikoj meri kao u Srbiji.Čak i da je propala moglo se ,mozda,od te zgrade da napravi muzej,bar delom.Mnogo smo brzi u rušenju,a loši u negovanju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља