петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.09.2020. у 22:00 Марија Бракочевић

Минималац постаје правило, а не изузетак

Око 350.000 радника прима око 30.000 динара месечно, а опсег делатности где се сада исплаћује минимална зарада проширен је због вируса корона, па се све чешће говори и о пола милиона радника који су на минималцу
Теткице у школама су углавном најмање плаћене (Фото А. Васиљевић)

Минимална зарада, која би требало да се исплаћује радницима ангажованим на најједноставнијим пословима, а превасходно у периоду када фирма лоше послује, у Србији се веома често злоупотребљава. За минималац од тренутних 30.000 динара данас се неретко ради и у предузећима која сасвим добро функционишу, а према проценама синдикалних организација, око 350.000 радника, то јест око 15 одсто свих запослених у земљи, прима минималац. Од тог броја, нешто мање од 30.000 запослених у јавном сектору такође ради за минималну плату, а има и оних који у Србији раде за износ нижи од минималца. Да је укупан број оних који примају минималну зараду потцењен, као и да минималац постаје правило, не изузетак, потврђује Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”.

– То што минималној заради прибегава све већи број послодаваца супротно је Закону о раду, који прописује минималац као врсту сигурности за запослене када фирма једва опстаје. Нажалост, Србија себе промовише као земљу јефтине и квалитетне радне снаге у коју је велики број инвеститора зато и дошао, јер им се исплатило да извлаче профит на рачун управо те јефтине радне снаге. То свакако утиче и на приходе у буџету. Раније је можда и постојало оправдање за такав имиџ Србије, када је било боље да земља добија приходе и по основу уплаћених пореза и доприноса на минималну зараду него да јој се ништа не улива у државну касу. Сада је ипак време да се одустане од такве слике Србије као земље са јефтином радном снагом – сматра Ристић, подсећајући да за 176 сати рада у месецу бруто минималац износи 47.819 динара, а нето 30.367 динара, што је цена од 172,5 динара по часу рада. Та разлика од око 17.000 динара заправо представља трошак за послодавце по раднику, што значи да се на име уплате пореза и доприноса за минималац за око 350.000 радника у државну касу сваког месеца слије око шест милијарди динара. Уколико би минимална зарада била већа, додаје Ристић, што би свакако требало да буде, и чему непрестано теже синдикати, логично је и да би се више новца уплаћивало у буџет, што би било од веће користи и за саму државу.

Да низак минималац и те како штети буџету, јер се мање новца по основу пореза и доприноса уплаћује у државну касу, сматра и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

– Осим за државу, ту је и штета за запослене, који од минималца не могу да покрију ни основне трошкове за живот. Иако сви знамо да би послодавац требало да исплаћује минималац само ако је у пословним проблемима, и то само на ограничени временски период, то ипак није пракса у Србији. Нико се не буни што је то тако. Држава не реагује, као ни радници, па чак ни инспекције, а број оних који су на минималцу драстично се повећава. Томе кумује и криза изазвана вирусом корона, па се проширио и опсег делатности где се сада исплаћује минимална зарада, а то су туризам, угоститељство, самосталне делатности... Зато већ сада можемо да кажемо да око пола милиона људи живи са 30.000 динара месечно – истиче Ранка Савић.

На минималцу су углавном запослени у школству и здравству који раде на одржавању хигијене, као и радници у неким бутицима, кафићима, продавницама, у нископродуктивним гранама као што је текстилна индустрија, али и они у микропредузећима која не исплаћују већу зараду од минималне не зато што неће, него зато што немају.

– Минимална зарада присутна је у свим делатностима, па чак и у високопрофитабилним секторима као што је ИТ, где послодавци уплаћују порезе и доприносе на минималац, а преостали део који би требало да дају држави деле са запосленим. То је кршење закона, али ја нисам имао прилике да чујем да је иједан запослени тужио послодавца због такве ситуације – подсећа Ристић.

Проблем је што је тржиште рада такво да су људи принуђени да прихвате било какав посао да би себи обезбедили какву-такву егзистенцију. Када треба да изаберу између посла за који ће бити минимално плаћени или да туже послодавца, веома мало њих ће се одлучити на ово друго, додаје Ристић. Износ минималне зараде за следећу годину биће познат јавности до средине септембра. Међутим, иако преговори Социо-економског савета увелико трају, већ сада је познато да ће износ минималца бити мањи од минималне потрошачке корпе, која износи око 37.500 динара, што је иначе главна окосница синдикалне борбе.

Коментари22
a358c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavica
Приватизована је Србија од стране политичара и водеће структуре.Дозвљено им је,што да не узму,народ као да не постоји.У мојој држ.установи руководиоци су толико моћни да раде шта хоће и како хоће а што је најжалосније што држава каваљерски шаље плате,а имају сопствени новац.Када би било закона,увео ред,одговорност и забраниле дугачке руке небисмо били као немци али би многи добили посао и ситуација била другачија.Понижени радник а секртарица 100.000 плату.Заслуге шефов човек.Има ли ово још негде
električar
Svašta ! A zar nismo duvali u pištaljke i lupali u lonce i zahtevali da svi budemo Nemci ili Amerikanci ??? Zar svi ispadosmo "Eskimi" ??? Zašto sad ne pokažnjavamo one koji su nas prevarili ??? Još su oni tu, medju nama ???
nikola andric
Trzisna ekonomija se objasnjava ponudom i traznjom na raznim ''trzistima''. Trziste novca, trziste kapitala, trziste robe... i trziste ''radne snage''. Ali ''minimalac'' ne odredjuje trziste nego drzava. O mesanju drzve u cene se moze razlicito misliti to ce reci zavisno od pretpostavki od kojih se polazi. Te pretpostavke se moraju eksplicitno izraziti za smislenu diskusiju.
Леон Давидович
Газде имају новца за скупе аутомобили, за свакојак луксуз и провод, али не и за плате радницима. Таква политика газда (послодаваца) уништиће дпмаћи народ јер ће народ напустити масовно такво друштво и потражити боље услове у иностранству.
Evroskeptik
Problem je u javnom sektoru, jer se na osnovu minimalne plate odredjuju i ostale plate na osnovu koeficijenta, pa ako se minimalac poveca za vise od 6%, to se i sve plate moraju povecati za vise od 6%, a i povecanje penzija se odredjuje u odnosu na povecanja plate. Drzava toliko povecanje plata i penzija ne moze pokriti iz realnih izvora jer su smanjeni prihodi u budzet zbog Korone. Za sledecu godinu plafon je 6%.
Milutin
Povecavao se i ranije minimalac, ali nisu i ostale zarade.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља