недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.09.2020. у 22:00 Ивана Албуновић

Само Пољска производи више смрзнутог воћа од нас

У производњи сунцокретовог уља смо четврти у Европи, после Бугарске, Мађарске и Румуније
(Фото А. Васиљевић)

По производњи смрзнутог воћа Србија заузима друго место у Европи, одмах иза Пољске, а добре су нам позиције и у сектору производње цигарета и сунцокретовог уља.

Како је објавио сајт „Макроекономија”, Србија би учлањењем у Европску унију унела више од два одсто пољопривредно-прехрамбене економије и ово је једини сектор где смо натпросечно развијени у односу на ЕУ. Европска статистика Евростат поседује базу података о производњи, трговини, количинама и вредностима индустријске производње по земљама. Анализом „Макроекономије” обухваћено је 428 производа прехрамбене индустрије од укупно 4.476, а прецизира се и колико би неки од најуспешнијих сектора повећали укупну производњу ЕУ да је Србија чланица.

Смрзнуто воће сматра се производом прехрамбене индустрије, а не пољопривредне производње те смо овде на другом месту у Европи, после Пољске. По овим подацима, када се вреднују количине, Србија производи 34,2 одсто укупне производње смрзнутог воћа у ЕУ. Иза нас од већих произвођача, према подацима Евростата, у том сектору само је још Италија.

Код цигарета стојимо мало лошије јер је производња већа у Пољској, Немачкој и Румунији. Истина, истиче се у анализи, недостају подаци за Француску (која од 2009. не пријављује никакву производњу) и за још неколико потенцијално већих произвођача. У производњи сунцокретовог уља смо четврти највећи произвођач, после Бугарске, Мађарске и Румуније.

Према речима Александра Лепосавића, једног од водећих стручњака за воћарство, Пољска је дуги низ година број један у овом сектору. Доминантно учешће у тој производњи има јагодасто воће и делом вишња. Иначе, Пољска, Србија, Шпанија, Мароко, Египат и Украјина су водећи добављачи смрзнутог јагодастог воћа у Европи. У том сектору, каже, ми смо у рангу водећих са стандардима у производњи који су на изузетно високом нивоу.

Пољска је рекорд остварила 2018. године, када су на европско тржиште извезли око 230.000 тона смрзнутог јагодастог воћа, при чему је удео јагоде био 41 одсто, малине 23 одсто и 21 проценат црна рибизла која је (у петогодишњем периоду) имала највећи скок производње од чак 12 процената.

У Немачку извозе трећину ових производа, а све донедавно Белорусија им је била најбрже растућа извозна дестинација.

– Међутим, Пољаци услед пада производње последњих година такође увозе значајне количине смрзнутог воћа из других земаља, првенствено јагоде и малине. Увоз им је утростручен у последњих десет година, при чему малина из Србије и Републике Српске у последње време имају прилично велику заступљеност – истиче Лепосавић.

Наш асортиман смрзнутог воћа ужи је у односу на Пољаке. Углавном се највећи део своди на смрзнуту малину, затим купину и нешто мање боровницу. Има и удела вишње која прилично осцилира. Око 60 одсто нашег извоза пласира се у Немачку.

Наш саговорник оцењује да ипак када је реч о примарној производњи Србија прилично стагнира. По званичним подацима, у 2018. имали смо 22.654 хектара под малинама, што је према његовом мишљењу упитно.

– Ако је тако, онда ми имамо изузетно ниске приносе по јединици површине. И то је оно што морамо да унапредимо, да избегавамо грешке у примарној производњи. За сада нам се квалитет још не доводи у питање, али ако се настави тренд солидне целе малине, постоји бојазан да поновимо исте грешке из прошлости – упозорио је Александар Лепосавић.

Коментари10
cfe34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Nije toliko veliki problem što se obradive površine smanjuju. Treba raditi na tome da se prinosi po jedinici površine povećavaju. Inače slobodne površine pretvorene u šumske resurse su takođe dobar izvor prihoda. Građevinsko drvo je na ceni i eto nove zarade.
МилентијеМ
Било би лепо да досегнемо оно време а и бдп из тог времена када смо извозили џемове и сокове а из Ниша чипове (интегрлна кола ттл) из Крагујевца аутомобиле......
Боро
Postoji jedno voće, koje će tek biti "otkriveno", za sad ga seljaci seku gde god mogu, i ophode se prema njemu kao prema vrzini. Raste na krajevima šuma i šumaraka, u blizini ljudskih staništa. Kada to voće budemo gajili, a ne zatirali, ovoj zemlji će da svane. A neću vam reći koje je to voće. Pogadjajte. Mala pomoć, okruglog je oblika.
Mira
Trnjina ima i u Skandinaviji. Beru se posle prvog mraza ili se zamrznu da im se smanji oporost. Nisu trazene za dzemove ili kao sveze nego se od njih obicno pravi liker ili sok. Zainteresovali ste me da probam.
Francesco
Ovoj zemlji će da svane kad pola Beograda shvati da radi za 35 iljada, a stan plaća 25 iljada, a na Moravi mu ostalo 5 hektara zemlje, prazna kuća i štala. Šljive, bobice i jagodice na red dolaze posle tog trežnjenja.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља