Последњих година међу места у врху туристичке понуде света Београд је сврставао, свидело се то некоме или не, ноћни провод на сплавовима. Због лудих ноћи на рекама у престоницу су свраћали туристи из целог света, а и Београђанима су сплавови постали омиљена места за провод, али и за дневни предах. Великом броју суграђана, ипак, рад сплавова загорчао је живот. Бука и гласна музика до дубоко у ноћ знали су да ремете сан Новобеограђанима и житељима Старог града и Савског венца. Ти објекти различитих габарита и изгледа начичкани су на обале Саве и Дунава, а многи од њих су заклонили и поглед на град. Како би се овај вишедеценијски проблем решио започета је израда плана места за постављање плутајућих објеката. Недавно је и Секретаријат за привреду побројао оне угоститељске објекте на води који се налазе у најужем центру београдског акваторијума, на уређеној левој обали реке Саве на Новом Београду, у близини насеља Др Иван Рибар, код Ушћа, на десној обали у близини Моста на Ади, на Дунаву у Земуну и на простору Аде Хује. Испоставило се да их има 319.
У ужој зони града од Земуна, преко Аде Хује, до Остружничког моста, налази се 319 угоститељских објеката на води
– Ове године би требало да буде завршена израда плана за постављање плутајућих објеката на водном земљишту на територији града. Основана је градска радна група, а овим питањем бави се и Урбанистички завод. Када план буде усвојен знаће се где могу да буду постављени сплавови, коликог габарита, колико могу да буду високи да не би ометали визуру града, попут Калемегданске тврђаве, али и каквог изгледа треба да буду. Планом ће се решити питање буке, регулисање дозвола које многи власници сплавова сада немају, одвод отпадних вода, јер већина сплавова канализацију испушта у реке... У сваком случају, увешће се ред у ову област. То неће бити ни мало лак посао, али је време да се овим питањем град позабави на прави начин – каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста.
Доношење плана омела је корона, али и усвајање закона о изменама и допунама Закона о водама. Овај закон се од новембра налази у процедури за усвајање у Народној скупштини Републике Србије.
– Изменама овог закона биће одређен и поступак давања водног земљишта у jaвнoj свojини у закуп нa тeритoриjи грaдa Бeoгрaдa зa пoстaвљaњe, између осталог, и сплавова. После овог усвајања стећи ће се услови за усвајање нове одлуке и плана о постављању плутајућих објеката на водном земљишту на територији града (I и II фаза), којима ће бити прописани услови и начин њиховог постављања на води – кажу у Секретаријату за привреду.
Прва фаза плана обухвата централни акваторијум, односно ужу зону од Земуна, Аде Хује до Остружничког моста, а друга фаза преосталу територију уз реке. У граду има око 200 километара речних обала.
