субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.09.2020. у 18:00 Бошко Јакшић

Свјатејши владика, Додик и култ српског мучеништва

Његова светост доживљава Републику Српску као „нови Пијемонт” и својим панегирицима непрестано подстиче Милорада Додика да не одустане од намере да разруши дејтонску Босну
(Срђан Печеничић)

Учестала окупљања српске тројке – лидера Србије, Републике Српске и патријарха – отварају питање колико је црква политички пројекат и колико „светосавски национализам” креира односе у региону.

Користећи Косово као парадигму својих светоназора, СПЦ је данас, кријући се иза божје благодети, важан актер односа секуларне Србије са секуларним суседима, док колекција великосрпских изјава патријарха Иринеја одише дубинским црквеном национализмом који својим припадницима не нуди веру, морал, вредности и врлине, већ продубљује омразе.

Настављајући традицију патријарха Павла, који је благосиљао Радована Караџића, Ратка Младића и Жељка Ражнатовића Аркана, патријарх Иринеј извориште свих зала види у муслиманима и католицима, док опасно код Срба распирује култ мучеништва. Стално подсећа на страдања која су надмашила страдања јерменског и јеврејског народа.

Виктимизација властитог народа без спремности да се преузме одговорност за злочине деведесетих. Свјатејши владика никада ни речи о стотину убијених имама и 614 џамија порушених током рата.

Иринеј је однос према муслиманима јасно дефинисао маја 2014, кад је пред окупљеним православцима у Новом Пазару изјавио: „Да не улазимо у то зашто су, и како су, постали то што јесу. Сигурно не од врућих колача. Само њихови преци знају шта их је условљавало да промене веру. Сви су они потомци Савини.”

Духовник који је хашку пресуду генералу Младићу пропратио речима да „силни светски моћници раде ђаволска дела, а ми трпимо последице”, призива духове прошлости и генерише сукобе који стају на пут нормализацији односа у верски преосетљивом региону.

Иринеј Гавриловић, 45. патријарх СПЦ, и не покушава да прикрије колико му је блиска идеја „Сви Срби у једној држави”, иста она која је била варница ратова од којих се Србија најспорије опоравља. „Где год живе Срби – то је Србија, било у Србији, било у БиХ, Војводини, Црној Гори или другим местима.”

Моли се патријарх прошлог октобра у посланици поводом осам векова аутокефалности СПЦ да Светосавски завет „оспособи српски народ да очува своју свету и заветну покрајину Косово и Метохију, своју милу Боку и поносну Црну Гору, као и све оне друге крајеве и земље над којима су се надвиле руке силника овога света са циљем да их насилно и неправедно отму”.

Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски не престаје да се бави политиком која не обећава ништа добро, пре свега Србији. Вучић га не спречава откако су (финансијски) саниране критике које је Иринеј имао према косовској политици председника. „Светосавска Српска православна црква је стуб опстанка Срба где год живели”, охрабрује Вучић патријарха.

Мимо Црне Горе, патријарх је посебно активан кад је у питању Босна, друштво које се у протеклих четврт века није готово уопште одмакло од ратног наслеђа и политика које су, уз обилату помоћ религија, довеле до сукоба у којем је СПЦ црквене и народне интересе везала за политичку опцију која је завршила у Хагу.

Недавна заједничка молитва мостарског муфтије Салема ефендије Дедовића и епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија на местима масовних злочина над Бошњацима и Србима у источној Херцеговини 1941. више је изузетак него правило.

Његова светост доживљава Републику Српску као „нови Пијемонт” и својим панегирицима непрестано подстиче Милорада Додика да не одустане од намере да разруши дејтонску Босну. „Ако може Косово да се одвоји од Србије, зашто се РС не би одвојила од Федерације БиХ и припојила Србији?”, упитао се својевремено у интервјуу за „Недељник”.

Ентитет је, по Иринејевом тумачењу, утемељен на „истини Божјој, на правди Божјој”. То што је РС људска, а не божја творевина, не спречава патријарха да директно брани само једну политичку опцију у Бањалуци: „Браћи из Републике Српске кажем – чувајте Републику Српску и оног који данас води народ Српске, то је једини начин да српство опстане”, поручио је пре три године мислећи на Додика, кога је на отварању Андрићграда у Вишеграду 2014. назвао председником „најновије српске државе”.

„Република Српска је постављена на крви светих мученика, на костима светих мученика, а све што је постављено на правди, на истини, на крви за правдом и за име божије, то је вечно и непролазно”, изјавио је у Бањалуци приликом прославе Дана Републике Српске 9. јануара 2016.

Почетком ове године, после састанка с Додиком, Бошњаке је увредљиво назвао „Турцима”, а за Божић је изјавио да „не постоје границе за Србију и Републику Српску, као и да оне и не смеју и не треба да постоје, јер је реч о једном народу, који говори један језик и све што има од вредности, то му је заједничко”.

Политизовани национализам константно изазива забринутост и огорчење муслимана у БиХ и регији. „Прошла су времена овакве врсте порука, које су врло читљиве и које сеју зебњу и позивају на непоштовање суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине”, одговорио је реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Хусеин ефендија Кавазовић. „Потреба за верским јединством припадника СПЦ не може да подразумева један државно-политички простор.”

Патријарх и Додик мисле друкчије. Вучић пропушта да се енергично огради од идеја великосрпства, које, као и њихови пандани на другим странама, разарају друштвено биће Босне.

Када би се верске заједнице у БиХ супротставиле националистичким политикама својих лидера, можда би се и отворила нека нада за нормализацију и суживот у Босни. После свега цитираног и неславне улоге СПЦ, сумњам у такав развој ситуације и најаву заједничке молитве папе Фрање и патријарха Иринеја у Јасеновцу и Сребреници. Оваква СПЦ на такве кораке није спремна.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари39
80bfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан Поповић
Светосавски национализам, великосрпске изјаве, кријући се иза Божје благодати, (патријарх) види извор свих зала у муслиманима и католицима, распирује култ мучеништва, призива духове прошлости, генерише сукобе, блиска му је идеја ''Сви Срби у једној држави'', доживљава Републику Српску као Пијемонт... Овај чланак је обичан колаж дисквалификација, злонамерног и произвољног учитавања, разних политичких конструкција. Цитиране изјаве патријарха су више него пристојне и далековиде.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"...Када би се верске заједнице у БиХ супротставиле националистичким политикама својих лидера, можда би се и отворила нека нада за нормализацију и суживот у Босни..." Да, али СВЕ верске заједнице! Лепо је што желите да почистите у својој кући, али реакција је одговор на акцију. Када би у Федерацији БиХ, између Хрвата и Бошњака, све било како треба, па и да окривимо РС због хаоса у БиХ. Али није. Бошњаци би рецепт мајоризације из Федерације, проширили и на целу БиХ и ТО је оно што је проблем.
goran
Neuspjela marksisticka analiza... Zasto? Sve mracne sile koje gutaju ljude treba povezati u jednu logicnu i povezanu cjelinu i pri tom osvjetliti buducnost. Buducnost nije staljinisticka niti bilo koja diktatorska vec civilizacijska (pobjeda dobra nad zlom). Konkretno, buducnost je direktna digitalna demokracija gdje vecina upravlja sa sobom obezbjedjuci zivot uz zastitu prirodne sredine koja je uslov naseg opstanka. Dakle ne lazna demokracija ( drustvena svojina je svacija i nicija - Kardelj)
Миша Милас
Поштовани г. Јакшићу, ценим ваше ставове иако се са њима не слажем! Основна претпоставка демократије је да се не мрзимо ако другачије мислимо. У овом случају сте необјективни иако има истине у вашим судовима. Зашто се нисте изјаснили о Католичкој цркви у РХ, или о ставовима исламског муфтије г. Мустафе Церића? Има једна ствар коју треба питати г. Додика: Да ли би Србија пристала на уједињење са РС. Ускоро би било: " Бањалука ради, а Београд се гради!" Браћа треба да живе свако у својој кући!
Krsto M.
Moji koreni su u Trebinju, u Hercegovini, samo dve generacije unazad. Moji roditelji i ja i moja braca smo rodjeni u Srbiji, ali imam desetine rodjaka, djedovu kucu, uspomene na skolske raspuste provedene u Trebinju, grobovi svih mojih predaka.... Vi mi kazete da su ti ljudi drugaciji od mene? Ja sam ti ljudi! Svi u Srbiji, cela Sumadija ili Pomoravlje, Beograd, Vojvodina... su poreklom iz CG, Hercegovine, sa Kosova, Bosanske Krajine, Like, Korduna... Odricete se Tesle, Santica, Ducica? Nikada!
Душан Поповић
Срби из Србије и Срби из Републике Српске нису браћа, у питању је један исти народ, као и Срби у ЦГ. Слажем се да браћа треба да живе сваки у својој кући, али ко је нама овде брат? Један човек треба да живи под једним кровом а не под три крова нити да спава у три кревета.
Branko
Odluke donesene u Drezdenu 1928 godine na 4 kongresu KPJ jos uvek vaze i prenose se sa kolena na koleno. Jadna Srbija, koliko ce jos patiti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља