У првих седам месеци ове године умрло је 960 људи више него у истом периоду 2019. године, а највише особа умрло је у јулу ове године, сведоче најновије бројке Републичког завода за статистику. Ако се има на уму да је у јулу ове године умрло чак 1.700 људи више него у јулу прошле године, јасно је да је пандемија ковида 19 утицала на овогодишњу статистику морталитета. Подаци такође говоре да су у јулу преминуле 10.023 особе – чак 1.317 више него у јануару и око 900 више него у фебруару, то јест у зимским месецима када умире највећи број људи у Србији. Занимљиво је да је у првих пет месеци ове године било 1.360 мање умрлих него у истом периоду прошле године.
Када се анализирају графикони Републичког завода за статистику, јасно се види да су у периоду од 1. јануара до 1. јуна ове године преминуле 43.244 особе, а да су у истом временском периоду прошле године умрле 44.604 особе – у фебруару је умрла 671 особа мање него 2019. године, док је у марту било 744 мање мртвих. Само је у априлу ове године, када је пандемија ковида 19 достигла врхунац, било 369 преминулих више него прошле године. У мају је број преминулих био мањи за 348 особа него у истом месецу претходне године.
Податак да је у првом кварталу ове године знатно мање умрлих у поређењу са истим периодом прошле године, епидемиолози тумаче у светлу тезе да је ове године изостао сезонски грип који коси становништво почетком сваке године. Међутим, већ у јуну број умрлих почиње да расте, па је у првом летњем месецу било 8.325 умрлих – чак 620 више него у јуну прошле године. Према званичним подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, највећи број заражених и умрлих од вируса корона управо је био у јулу ове године.
„Највише људи ове године умрло у београдском и региону западне Србије и Шумадије – у односу на првих седам месеци претходне године број умрлих у престоници већи је за пет одсто, док је број смрти повећан за 3,6 процената у региону Шумадије. Међутим, треба имати на уму да су у тим регионима највећи клинички центри, у којима се највећи број људи лечи и умире, па се због тога и бележи највећи број морталитета”, истиче Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику. Она додаје да су подаци за текућу годину прелиминарни и да се ради о регистрованим смртним случајевима, а не о укупном броју преминулих. Подаци о виталној статистици ће до краја године бити ажурирани, јер Републичком заводу за статистику у овом тренутку недостају подаци о нашим држављанима који су умрли у иностранству.
Иако је општа смртност била смањена у време ванредног стања, демографи страхују да ће се последице осетити у месецима који долазе. Наиме, људи су мање ишли код лекара и ређе одлазили на здравствене прегледе и контроле јер су се плашили одласка у болницу, па су неки од њих можда изгубили драгоцено време за дијагностику обољења. За време ванредног стања било је мање самоубистава, јер људи не дижу руку на себе када су суочени са већом опасношћу, али и убистава, јер су особе већи део времена проводиле у кућном карантину. Смањен је и број повреда и смртних исхода на раду, јер је рад на градилиштима био практично обустављен.
Подаци Агенције за безбедност саобраћаја сведоче да је од почетка године до 11. августа у саобраћајним несрећама страдала 291 особа, што је око девет одсто мање него у истом периоду 2019. године – током ванредног стања уведеног због пандемије смањен је број саобраћајних несрећа, али је у њима страдао већи број људи него што је очекивано, с обзиром на мањи број учесника у саобраћају. Нажалост, у Србији је од почетка године убијено 16 жена у породичном насиљу – више него у истом периоду прошле године.
Иако број умрлих расте у односу на претходну годину, број новорођених беба пада – у првих седам месеци ове године рођено је 35.210 беба, то јест 626 новорођенчади мање него у истом периоду претходне године. То у преводу значи да је рођено 1,7 одсто беба мање, а умрло 1,6 процената људи више него протекле године. Од свих региона у Србији, само Војводина бележи благи раст броја новорођенчади – у нашој северној покрајини рођене су 442 бебе више него прошле године у периоду од јануара до јула, али демографи истичу да ипак треба сачекати наталитетну статистику за август и септембар, јер се у тим месецима рађа највећи број беба у Србији.
