недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 31.08.2020. у 16:05 Бранка Васиљевић

За кремацију потребни и нотари

У случају да кремирање не обавља најужа родбина – брачни друг, дете, родитељи – потребно је прибавити изјаву да не постоји нико ко ће оспоравати овај чин сахрањивања
Место на Новом гробљу где се расипа пепео кремираних посмртних остатака (Фото: ЈКП „Погребне услуге”)

Суграђанку која је недавно изразила жељу да преминулог стрица кремира непријатно је изненадило то што је, осим у ЈКП „Погребне услуге”, морала да иде и код нотара да би доказала да нема никога ко ће оспоравати ту кремацију.

– Било ми је чудно када су ми рекли да, осим умрлице коју сам донела и доказа да сам му сродник, морам да идем и код нотара да бих потврдила да сам се ја бринула о њему и да нема друге родбине. Први пут сам чула за тако нешто. У време короне, чини ми се да је то додатна обавеза и да компликује ситуацију. Прво што човек мора да стоји у реду испред Новог гробља и испоштује епидемиолошке мере јер се у канцеларије улази појединачно, па још додатно да се иде код нотара. Шта би било да сам му комшиница или пријатељ, како бих то доказала и шта бих све онда морала да приложим!? – пита се житељка са Палилуле.

Захтев за смештај урне може да поднесе искључиво особа која је поднела захтев за кремирање

Како су објаснили из ЈКП „Погребне услуге”, кремација посмртних остатака може се урадити ако је такву жељу за живота изјавила преминула особа. Тај захтев за кремирање подноси се у писаном облику приликом заказивања термина за кремацију. Захтев подноси особа која се стара о кремацији. Под најближим сродницима преминулог подразумевају се брачни друг, дете, родитељи, а затим долазе остали сродници по наследном реду.

Неопходна документација која се подноси приликом заказивања, ако се ради о брачном другу, јесте извод из матичне књиге умрлих или потврда о смрти, лични документ на увид у случају осталих сродника, доказ о сродству (извод из матичне књиге умрлих или венчаних) и изјава да не постоје особе које ће оспоравати кремацију (у зависности од ситуације, оверена код нотара).

– У случају да преминули нема сродника, захтев за одобрење кремације могу поднети и друга физичка или правна лица, за шта је неопходно осим основне поднети и додатну документацију: изјаву оверену код нотара да преминули није имао ближих сродника, као и да не постоји нико ко би могао да оспори кремацију. Ако су сродници недоступни (у иностранству су) или из било ког разлога нису у могућности да закажу кремацију (између осталог, у случају болести ), уз основну документацију неопходно је поднети изјаву да не постоји нико ко ће оспоравати кремацију. Та изјава, такође, мора да буде оверена код нотара – објашњавају у „Погребним услугама” и истичу да оверавање изјава у случају кремације постоји низ година, али су то раније радиле општине и судови. Ова пракса уведена је из више разлога.

Просечни трошкови кремације износе око 32.000 динара, али требало би додати и погребну опрему, изнајмљивање простора за испраћај, трошкове смештаја преминулог лица у хладњачи, трошкове за урну, умрлице...

– У малобројним случајевима постоји писани доказ да је преминула особа за живота изјавила жељу да буде кремирана. Осим тога, кремације у нашој средини још нису широко распрострањене, тако да је увек могуће да се накнадно појави неко од сродника, ко би могао да оспори овај чин. Према нашим сазнањима, цена овере изјаве код нотара је од 360 до 720 динара, у зависности од нотара – напомињу у „Погребним услугама”.

Просечни трошкови кремације износе око 32.000 динара. Овоме треба додати погребну опрему која стаје од 12.000 динара па навише, изнајмљивање простора за испраћај, трошкове смештаја преминулог лица у хладњачи, трошкове за урну, умрлице и неке друге трошкове (испраћаји са музиком) у зависности од жеља и материјалних могућности породица преминулих.

– Цена полагања урне у розаријум износи од 8.500 динара, а полагање урне у колумбаријум од 7.700 динара. На висину цене утичу дужина и квалитет исписа, врста и број слова који се урезују на плочи розаријума, односно колумбаријума – објашњавају у ЈКП-у.

На Новом гробљу постоји и Врт сећања, ограђена и уређена парковска површина са ружичњаком где се расипапепео кремираних посмртних остатака. Ту се имена и презимена, као и датуми рођења и смрти урезују на плочице које се налазе на меморијалним стубовима. Осим иницијалног трошка расипања пепела кремираних посмртних остатака у Врту сећања који се креће између 10.000 и 11.000 динара, нема даљих трошкова у смислу закупа и одржавања – објашњавају у овом предузећу.

Коментари6
c0ba7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Postoji rešenje, ali ljudi iz JKP-a ovo ne spominju.Svako ko je opredeljen za kremaciju može da se učlani u Udruženje ''Oganj'' i time obezbedi dokaz da je to njegova lična želja, a ujedno olakšava bližoj ili daljoj porodici jer ''Oganj'' umesto njih obavlja kompletnu organizaciju.U slučaju priključivanja solidarnom fondu ''Ognja'' i plaća troškove umesto porodice. Ovo je pogotovu značajno za ljude koji nemaju porodicu ili je ona u inostranstvu i nije u mogućnosti da dođe i obavi sve što treba.
Пантелија
И шта је ту чудно? Заиста може да се појави близак рођак и изјави да је преминули био противник кремације и да нико у породици никада није био кремиран. Информације ради: код нас се чак ни тела бескућника или сиромашака који се испраћају о општинском трошку не спаљују већ се сахрањују у појединачном гробном месту али без испраћаја. Због чега је стварна или фиктивна "читатељка" инсистирала на кремацији као нетрадиционалном чину када је за исте новце могла да обави и скромну сахрану свог рођака?
Petar Petrović
I Pantelija je zavrsio u krematorijumu u 'Maratoncima', to je potpuno legitiman način sahranjivanja koji je praktično u potpunosti prihvatila naša crkva koja u svim fazima rado učestvuje u služenjima kojih je cak i vise nego pri obicnom sahranjivanju. Da li ce telo da se raspada ili spali moze da bude zelja porodice ili tog pojedinca za zivota, nema ko tu sta da se zali... Prosao sam tu proceduru 3 puta po zelji pokojnika i besmislena je.
Саша Микић
На нашу велику жалост смрт је постала велики извор зараде. Имао сам несрећу да ми у року од 8 година премину три врло блиска члана породице. Разлике у ценама сахране су драстичне. Некад је, за пензионере, оно што даје ПИО фонд било довољно да покрије основне трошкове сахране. Касније је то покривало само трошкове укопа, односно негде половину укупних трошкова. Некад је кремација била јефтина, а данас најскупља, јер место у колумбаријуму је скупље од класичног гроба, а то не помињу у тексту.
Лаки
Срећни су мртви, јер су се решили овоземаљских будалаштина и плаћања администрације !
Rastko
I svi cute na ovu pljacku naroda!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља