понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.08.2020. у 22:00 Мирослава Дерикоњић
СЕКСУАЛНО НАСИЉЕ НАД ДЕЦОМ

Дечак пријавио злостављање по наговору другарице

Деца постају жртве најчешће оних које познају, а није неуобичајено да родитељи то знају, али не реагују.- Превенција треба да почне у детињству
(Фото Пиксабеј)

Податак да више од 90 одсто младих жртава сексуалног злостављања познаје свог злостављача и да су од тог броја чак 30 одсто чланови њихових породица, нажалост, потврдило је чак неколико случајева у последњих десет дана. Јавност је остала запањена информацијом да је мајка, како би вратила дугове, покушала да подводи малолетну ћерку, да је очух силовао дванаестогодишњу пасторку, да је времешни мушкарац дуже од месец дана сексуално искоришћавао деветогодишњу девојчицу са којом је свакодневно долазио на плажу.

Саговорници „Политике” слажу се да су деца жртве злостављања чланова своје породице чешће него што то јавност наслућује. Сагласни су и да су злостављачи у већини случајева особе које су деци блиске, односно оне којима безрезервно верују. Истог су мишљења и да треба превентивно да се ради на решавању овог проблема, пре свега кроз едукацију деце.

Др Зоран Павловић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду Универзитета Привредна академија и покрајински омбудсман, потврђује да се као насилници најчешће појављују детету познате особе.

– Није неуобичајено да родитељи препознају насиље, али да га не пријављују. Нека истраживања, али и медијски извори, упућују на случајеве у којима су мајке сексуално злостављане деце биле свесне насиља које њихово дете трпи, а нису реаговале на њега. Управо у том смислу, ваљало би начинити даље кораке који одговорност усмеравају ка родитељима. Ово подразумева оснаживање у смислу познавања феноменологије, симптоматологије и последица насиља, али и информисање о правним могућностима и доступним социјалним сервисима – објашњава др Павловић.

Свако парцијално решење проблема сексуалног злостављања деце, ма колико изгледало обећавајуће, каже наш саговорник, губи на својој снази ако није јединствено. Иако је тешко очекивати да је могућа промена глобалног културолошког контекста, сматра др Павловић, нема разлога да се на свим (прво на националном) нивоима не учине одређени напори.

– Реч је о захтевима деценијског рада чији се ефекти тек очекују. Посматрано микросистемски, чини се да суштински део превенције сексуалног насиља почиње у детињству. Друштвени одговор мора бити јаснији, и подразумева реакцију свих његових чланова. Прокламовано одсуство толеранције на сексуално насиље мора да носи и ефективну подршку деци, женама и свим рањивим категоријама, али и раду не само са жртвама, већ и насилницима. Осуда кроз затворску казну, без да смо сигурни да осуђени излази из „проклете авлије” припремљен за стварни живот, носи нову опасност која ће често да експлодира. Морају под хитно да се ураде програми који би били прилагођени управо за излазак са издржавања казне. Дакле, превенција и оснаживање појединаца и охрабривање свих чланова друштва су наш циљ. Јер, злостављач може бити апсолутно свако, од људи из најближег окружења потенцијалне жртве, до непознатог извршиоца – сматра наш саговорник.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић” која се бави заштитом деце, каже да се на основу информација које су добијали на радионицама које су организовали, може наслутити да заједнички именитељ за злостављаче не постоји, као и да деци треба много времена да проговоре о претрпљеном насиљу.

– Сексуално злостављање деце у породицама је веома често, чак много чешће него што може и да се претпостави. Застрашујуће је да се после сваке радионице коју организује фондација јави једно или два детета које се осмели да приђе да нам исприча своју тајну о претрпљеном насиљу. Трудимо се да изађемо у сусрет сваком од њих: да разговарамо о његовом проблему и покушамо да га решимо, да ступимо у контакт са члановима његове породице, да му пружимо психолошку и сваку другу врсту помоћи – наводи Јурић.

Злостављач, објашњава оснивач Фондације „Тијана Јурић”, може да буде било ко и то је – кључни проблем. Каже да му је пракса показала да родитељи и старатељи често не желе да прихвате чињеницу да им је дете злостављано и да су то чинили њихови најближи.

– Сваки је случај тежак и сложен сам по себи. Правила у вези са временским трајањем злостављања не постоје, постоје само деца која ће се пре, касније или никада обратити за помоћ. Последњи случај на ком смо радили откривен је захваљујући жељи једне дивне девојчице која је по сваку цену хтела да помогне свом блиском другару. Она га је наговорила да нам се обрати и тако је проблем почео да се решава. Није много мањи проблем када се злостављање пријави на почетку, али је лакше деловати и свакако лакше рехабилитовати дете. Јако је важно, можда и најважније едуковати децу о томе шта је све злостављање и тако их осмелити и охрабрити да не ћуте – закључује Јурић и шаље поруку свим родитељима да причају са својом децом о ономе што их мучи јер им се само тако може помоћи.

Трајне психофизичке последице

У превентиви, каже проф. др Зоран павловић, треба поштовати институције система као услов без кога се не може. Прва станица у обраћању не би требало да буду медији било ког формата.

– Последице, без обзира на ниво узраста индивидуе су и личне и друштвене. Виктимизираност детета сексуалним насиљем оставља трајне последице психофизичке природе, где је неопходно саму жртву оснажити да би могла да се суочи са проблемом. Колики је значај те подршке илустроваћу примером једне од федералних држава САД, где се за жртву сексуалног насиља и њено оснаживање на годишњем нивоу издваја и до 100.000 долара. Без друштвене подршке, а не само оне у оквиру породице или школе, долазимо у опасност да ће и сама жртва сексуалног насиља бити сутра потенцијални извршилац. Наравно, сексуално виктимизирано дете мора да добије такав ослонац који ће му омогућити успостављање односа поверења према другима, као и слабљење негативног искуства које носи. Само тако се долази до трајне корекције и изградње односно обнављања позитивних ставова код деце, младих а касније одраслих у свету у ком су били повређени – сматра проф. др Павловић.

Коментари0
42f4b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља