понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.08.2020. у 17:03 Павле Марковић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Њих поштујем али моју земљу волим

Шта је заправо смисао напуштања своје земље и родног краја? Да ли су то искључиво егзистенцијална питања или је то наш бес и незадовољство самима собом јер смо мислили да смо заслужили више?
Шведска (Фото ЕПА ЕФЕ - Ф.С.)

Управо сам се вратио из вешераја где сам опрао неки веш и легао у изнајмљену собу, замислио се о нечему и одлучио да то запишем. Упитао сам се зар је стварно тачно да нам ове уређене земље могу пружити оно што наша није могла.

Зар је истина жива да је то што радимо овде као коњи за нека просечна примања може да нам обезбеди леп и сигуран живот? Да ли је истина да је у овим земљама систем вредновања заиста стваран или, ипак, постоји само у њиховим личним картама?

Шта је заправо смисао напуштања своје земље и родног краја? Да ли су то искључиво егзистенцијална питања или је то наш бес и незадовољство самима собом јер смо мислили да смо заслужили више?

Овде сам две године. После брзе интеграције и доброг посла, као и свега остало што је прошло, почео сам да размишљам о себи али и свом народу и својој земљи. Где смо ми то погрешили и зашто нам је земља таква каква јесте?

Можда ће вам бити досадно јер ће те помислити да сам неко ко је убрао неки евро више и сад, одједном, постао паметан. Нисам, заиста. Немам ништа, јер све што зарадим потрошим на издатке.

Знате, живим у Шведској. У друштву које је можда једно од најуређенијих у Европи. А да ли је?

Центар  Стокхолма (Фото ЕПА ЕФЕ - Ф.С.)

Са једне стране они заиста имају све, али са друге стране ни ми који смо овде не можемо рећи да нам је лоше. Али зашто то нисмо имали у својој земљи?

Да ли смо толико мало волели своју земљу па смо је препустили да пропада и крвари.

Нисам од оних који ће да кажу да су политичари криви за наше судбине. Не може једна шака од стотињак људи одлучивати о судбинама милиона. Зато смо сами криви. Толико смо мало пружили својој земљи а са друге стране, пуно смо јој узимали, боље рећи отимали и крали све што је она имала.

Не осећам да нешто дугујем својој земљи. Часно сам одслужио војску. Ја своју земљу нисам поткрадао ни уништавао. Ја сам из моје земље побегао. И кајем се због тога.

Е, тај морални дуг који осећам према мојој земљи ја одужујем овде тако што сам на свом послу један од најбољих. И тиме што ми пацијенти, када ме виде на вратима, кажу да је стигао мали Србин. И тако што урадим и оно што други не могу.  

Одужујем дуг и тако што све најбоље говорим о мом народу и земљи, али и о радном месту где сам радио и научио све што данас знам. Захвалан сам и њима, поштујем их али моју земљу волим.

Швеђани одмарају на једном од канала поред Стокхома (Фото ЕПА ЕФЕ Ф.С.)

Да ли би можда било лепше да нисмо побегли из своје земље.

Да смо јој дали још пет година наших живота како би остали да живимо на својим огњиштима? 

Или је, ипак, боље што смо се за мале паре (пристојне плате) „продали” и сад живимо овде? Да ли је неизбежно да будемо слуге на Западу, а да наше следеће генерације изгубе идентитет? Да долазе у посету својим коренима као туристи који говоре страним језиком у својој земљи?

Или је потребно да се вратимо нашој земљи и урадимо сви заједно нешто за њу. Да је подигнемо на ноге. Наш одлазак ће нам она свакако опростити, јер је она наша мајка. А мајке опраштају све јер смо њена деца.

 

Павле Марковић, Стокхолм, Шведска

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари90
3e408
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Era s onog svijeta
Dobar tekst individualno vidjenje kao i sve.Ziveci i u Sweden i u Srbiji mogu samo dodati svoju impresiju.Nisam birao gde da se rodim i kada ali ovo vreme i Srbiju ne bih izabrao.Sweden je uredjeno drustvo i drzava jer su ga takvog vremenom gradili i sacuvali u Srbiji nije tako.Ove mladje generacije imaju takve mogucnosti koje nisu nekada bile moguce tako da buducnost izgleda jako mutna.Cela Evropa etnicki i kulturno tone i spram ostatka je minorna.Srbija ima jos goru perspektivu nazalost.Ziveli
Milena Jovanovic
Oprao ves i legao u iznajmljenu sobu... otišli smo da se opametimo ida se smirimo. Odgovor lezi u nama samima. I dokle? Dokle ćemo mi Srbi biti jedni od mnogih naroda koji se iseljavaju i potucaju svetom? Zašto mi nismo zadovoljni onim sto imamo tu gde nas je Bog dao i gde smo rodjeni? Možda možemo korak po korak da se menjamo! Svedjani uce svoju decu da je bakina vikendica prelepa iako je to često stara kućica u nekoj nedođiji! Pogledajmo šta sve imamo tu gde smo i šta nam je Bog dao!
dragan stojic
Svedska jeste uredjena zemlja,ali je nacionalno unistena sa liberalnom vladom i odlukom da primi 300.000 azilanata u 2014-2016.bez ikakve bezbednosne provere.svi oni sada imaju pravo da dovedu kompletne porodice.l pocela su svaki dan ubistva,bombaski napadi,silovanja,maltretiranja svedske dece po skolama.svedjanke se plase da uvece izadju same na ulicu.u vecim gradovima postoje kvartovi gde ni hitna pomoc nesme da ide bez pratnje policije.ja sam sve to video sa svojim ocima,iz prve ruke,
Dragan Pik-lon
@Branka u starosti je dusa punija nego u mladosti.To nema veze sa novcem.Nismo mi otisli u svet da napunimo dusu nego da napunimo stomak.U medjuvremenu smo se tamo skucili i stvorili prijatelje zato se i ne vracamo.Zato sto zivot tece.zato i mozemo da se vratimo u starosti jer imamo sigurnu penziju.Zivot nije tako jednostavan kao sto vi mislite unutra......
BRANKA
NE CEKAJTE STAROST .....NECETE IMATI KOME DA SE VRATITE .....DUSA KAD JE PRAZNA NI PARE NE POMAZU ..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља