уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.08.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

„Телеком” корпоративним обвезницама финансира дуг

Планирано њихово издавање у вредности од 23,5 милијарди динара, што је око 200 милиона евра. – Задужење компаније достигло 1,15 милијарди евра
(Фото А. Васиљевић)

Компанија „Телеком” планира да корпоративним обвезницама финансира дугове. То је мање-више саопштено јучерашњим огласом на страницама нашег листа којим је Надзорни одбор овог телекомуникационог оператера сазвао ванредну Скупштину акционара за 15. септембар. Једна од тачака дневног реда јесте доношење одлуке о емисији корпоративних обвезница од око 200 милиона евра ради финансирања дуга.

Тим поводом брокерска кућа „Моментум” саопштила је да компанија планира да изда корпоративне обвезнице номиналне вредности 23,5 милијарди динара, што је око 200 милиона евра, односно 2,35 милиона корпоративних обвезница појединачне номиналне вредности десет хиљада динара. Како је наведено у образложењу одлуке, обвезнице се издају „у циљу финансирања пословних потреба компаније, укључујући рефинансирање постојећих финансијских обавеза и финансирање унапређења пословних активности”.

После спроведене серије преузимања домаћих кабловских оператера, нето дуг „Телекома” на крају 2019. године достигао је 135,5 милијарди динара, што је 1,15 милијарди евра. Планирана рочност обвезница је пет година, а каматна стопа највише до 3,25 одсто, плус тромесечни белибор. Обвезнице су намењене за квалификоване инвеститоре, а емисија ће се спровести без објављивања проспекта.

Из ове информације јасно је да је „Телеком” задужен, али није јасно зашто је одабрано емитовање корпоративних обвезница као начин прикупљања новца, а не, рецимо, кредит и колико то има везе с тим што је држава, због вируса, омогућила и овакву врсту задуживања. Подсећања ради, почетком априла, као једну од мера за помоћ привреди, министар финансија Синиша Мали најавио је да ће предузећа моћи да емитују обвезнице и тако прикупљају средства. Тада је рекао и да ће влада изменити регулативу из ове области и додао да не искључује могућност да држава учествује у куповини корпоративних обвезница.

Тада су стручњаци указали да је ограничење то што тржиште корпоративних обвезница не постоји, то јест налази се у повоју. Неопходан предуслов је да постоји секундарно тржиште, то јест да држава те финансијске инструменте које је купила од предузећа може да прода. Када тога нема, једина могућност држави да се реши тих папира јесте да чека рок доспећа уз наду да ће компанија моћи да сервисира тај дуг.

Међутим, већ у мају у ово се укључила и Народна банка Србије, која је проширила листу хартија од вредности које се могу користити у монетарним операцијама централне банке, и то укључивањем хартија од вредности које издају предузећа са одговарајућим бонитетом.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је кључно питање да ли „Телеком” емитује обвезнице које ће купити држава, а то је по њему лоша стратегија. Ако пак, након продаје, видимо да су папире купили други инвеститори, то значи да он има вредност.

– Још од друге половине деведесетих година прошлог века, када је делове „Телекома” држава продала Грцима и Италијанима, траје замешатељство око власништва. Држава ових дана каже да „Телеком” није јавно предузеће, већ акционарско друштво. Па како га је два пута продавала у новије време ако није њен – пита Савић.

Он подсећа да су корпоративне обвезнице смишљене за велика предузећа како би се емисијом хартија од вредности  могли задужити независно од банака. То је добро за фирме, јер је у том случају лопта у њиховом дворишту, док је у случају кредита – код банке. То је уједно и врста контроле предузећа, јер ако папире купци купе по објављеној цени, то значи да признају да је она таква каква је. И на Западу може држава да купи корпоративне обвезнице, а код нас је проблем у недефинисаном власништву. Код нас се на такав начин симулира тржиште хартија од вредности, кога нема. Постоје и једноставнија решења попут онога да држава гарантује за кредит или да отворено уђе у власништво компаније, сматра он.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум”, каже да је идеја о корпоративним обвезницама теоријски прекопирана из ЕУ, где већ неколико година Европска централна банка откупљује на секундарном тржишту обвезнице европских корпорација у циљу поспешивања њихове ликвидности и јефтинијег задуживања.

– Међутим, ово је потенцијално ризична мера јер нарушава тржишни механизам, то јест даје се сигнал компанијама да свакако имају спасиоца, па је логично да ће оне с временом све мање водити рачуна о свом пословању. Наравно, главна разлика између нашег и њиховог случаја јесте да су наше корпорације то само на папиру, попут „Телекома” – нити су котиране на берзи, нити поштују принципе корпоративног управљања, нити полажу било коме рачуне... Ако се стога овај план буде одвијао како је замишљено, велика је вероватноћа да се портфељ НБС-а за годину, две дана напуни обвезницама међу којима ће свакако бити лоших папира које неће моћи да наплати – сматра овај брокер.

Додаје да је, што се тиче „Телекома”, за њега сасвим рационално да проба да диверсификује прилично висок дуг и да се међу повериоцима нађу и власници обвезница. Овај дуг ће бити у динарима и још, ако буде повољнији од тренутних зајмова, онда је то свакако оправдано. Још једном додаје да је велика штета што ова компанија није котирана на берзи јер би тиме читав овај концепт имао смисла и са аспекта компаније, али и њених акционара и будућих поверилаца.

Корпоративне обвезнице моћи ће да купује НБС на секундарном тржишту, од банака у Србији, а такође ће моћи да се користе и као средства финансијског обезбеђења (колатерал) ради добијања кредита за одржавање дневне ликвидности банака и краткорочних кредита за ликвидност на основу залоге хартија од вредности и прибављања динарске ликвидности банака путем репо операција.

На овај начин, омогућено је да се у обављање монетарних операција НБС укључе и корпоративне обвезнице емитоване од стране како приватних, тако и јавних предузећа, које су претходно купиле банке које послују у Србији и са којима НБС обавља монетарне операције.

Приликом измена регулативе, утврђена су и одређена ограничења да би корпоративна обвезница била прихватљива у монетарним операцијама НБС. Ограничења се односе на најмању прихватљиву оцену бонитета коју може да има издавалац корпоративне обвезнице, па је прописана оцена бонитета Б, што је ознака за веома добар бонитет, коју утврђује Агенција за привредне регистре.

Као крајњи рок за емисију корпоративних обвезница НБС ће прихватати само корпоративне обвезнице издате до 31. децембра 2020, док се прихватају само оне обвезнице чија је најдужа оригинална рочност пет година.

Коментари3
eb62e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djisko
Zasto je telekom kupovao domace operatere, za 10 puta manje para mogao je napraviti ponudu- akciju za nove klijente, koja je bolja od svih i barem bi pola preslo samo kod Telekoma ..amaterizam ili krava muzara..
Budimir Milutinović
Ključno pitanje je: Zašto je telekom kupovao domaće operatetere. Umesto obveznica (korporativnih) zašto ne prodati te operatere.
Nemanja
Kako ce otplatiti dug je manje bitno u ovom trenutku od kako je drzavni monopolista uspeo napraviti dug od preko MILIJARDU EVRA?! Ko je odgovoran? Sad i odmah! Gde su pare? Zasto su se i po cijem nalogu kupovali kablovski operateri? Mnogo vaznijih pitanja od toga kako ce dug da se sanira. To vec znamo, platice gradjani nazalost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља