петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.08.2020. у 22:00 Маријана Авакумовић

Железничка предузећа направила губитак од око 100 милиона евра

Савет за борбу против корупције скреће пажњу на ненаменско трошење пара из међународних кредита
(Фото А. Васиљевић)

Упркос похвалама Међународног монетарног фонда за успешно ре-структурирање српске железнице и уверавањима да ће то предузеће постати модел за реформу других јавних предузећа, сва три железничка друштва, тржишно оријентисана, у периоду од реструктурирања закључно са 2018. послују са губитком. Из буџета Републике Србије у периоду мањем од четири године дато је око четири стотине милиона евра, а „Србија воз” и „Ин-фраструктура железнице” и поред толиких субвенција исказали су губитак од око сто милиона евра. Ово је закључено у извештају Савета за борбу против корупције који је анализирао пословање „Инфраструктуре железнице”, „Србија воза” и „Србије карго”, који од 2015. послују као засебна предузећа.

– То што су нека друштва у појединим годинама исказала и финансијску добит није реална слика, јер би без субвенција државе такође била у губитку. Према једино доступним финансијским извештајима из АПР-а, а то је закључно са 2018. годином, укупно исказан пословни и остали приход за сва три друштва у периоду 2015–2018. износи 53,4 милијарде динара, приходи од субвенција су 47,7 милијарди динара и остварен је губитак од 12,2 милијарде динара – наводи се у извештају савета.

Савет за борбу против корупције истиче да успешно реструктурирање подразумева да је „трома” железница постала ефикаснија, са смањеним трошковима пословања, што имплицира смањење губитака у пословању, а самим тим и веће пословне приходе и мање субвенције државе.

То такође подразумева да се изабере професионални менаџмент и да се сходно великим улагањима, која су из скупих међународних кредита, изгради и реконструише значајан део пруга у задатим роковима и озбиљно обнове возна средства како у теретном, тако и у путничком саобраћају.

Савет наглашава да је у железничка друштва од реструктурирања озбиљно улагано и да су закључени међународни уговори у вредности већој од две милијарде долара, што је добро. Али, према њиховом мишљењу, није добро што су кредитни аранжмани склапани у нетранспарентним поступцима, односно није примењиван Закон о јавним набавкама, ни кад је у питању избор извођача ни извор финансијских средстава, па то за последицу има нетранспарентно трошење новца.

Конкретно за изградњу брзе пруге Београд–Будимпешта, према анализи Савета, подаци о утрошеном новцу из руског и кинеског кредита између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства финансија разликују се неколико стотина милиона долара.

– Избегавање достављања одговора дуже од четири месеца, па у тако достављеном одговору образложење да Министарство грађевинарства саобраћаја није потписник међународних уговора и да руски кредит прати тек од 2017. године, не само да није прави одговор на захтев Савета већ такав одговор изазива одређене сумње. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре има обавезу да прати трошење кредитних средстава по два основа, јер је то регулисано међународним споразумом и зато што је железница у ресору тог министарства – наведено је у извештају Савета.

Према њиховој анализи, подаци нису оптимистични када је реч о утрошеним парама на дан 31. 12. 2019. у износу од 521,2 милиона долара (из буџета 106,1 милион долара и 415,1 милион долара кредита) и степену физичке реализације, која је на најдужој деоници од Новог Сада до Суботице нула, а на деоници Београд – Стара Пазова само 15 одсто и 44 одсто на деоници Стара Пазова – Нови Сад.

– Потрошена је четвртина уговорених средстава, а рокови за завршетак брзе пруге у оваквим околностима су несагледиви, осим ако се слушају политичка обећања у којима се помиње завршетак деонице Београд – Нови Сад крајем 2021 – наводи Савет.

Ово независно владино тело је, анализирајући структуру трошкова на изградњи пруге од Старе Пазове до Новог Сада, коју изводе руске железнице „РЖД интернешнел”, установило да је од аванса од 87,8 милиона долара уплаћених из буџета 31,7 милиона долара неоправдано.

Потом, за модернизацију и обнову пруге Београд – Стара Пазова уговорена је вредност пројекта у укупном износу од 350,2 милиона долара, од чега је кредит Републике Кине 297,6 милиона долара, а средства буџета 52,6 милиона долара. Изграђено је 15 одсто, а потрошено је 115,5 милиона долара и 71 милион динара. Док је за модернизацију пруге од Новог Сада до Суботице потрошено три милиона динара на име државне надокнаде, ништа још није изграђено, а уговорена вредност је 1,2 милијарде долара. На обе деонице које се финансирају из кинеског кредита извођачи су кинеске компаније „Чајна релвеј интернешнел” и „Чајна комјуникејшнс констракшан компани”.

„Политика” од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није добила одговоре на питања зашто железничка предузећа праве губитке и поред издашних државних субвенција, да ли контролишу како се троше паре из међународних кредита, зашто се разликују подаци два министарства о потрошеним парама и да ли је тачно да су на прузи Београд–Будимпешта ненаменски трошене паре.

Коментари8
cb863
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Bravo za tekst
Boža
Poslao sam komentar koji nije objavljen. Pitao sam koliko je od toga uzela Zorana? Niste objavili jer se nesme dirati u lik i delo Zorane?
laneSU
Obecali su pocetak radova na pruzi Novi Sad - Subotica do kraja marta 2020. Koji je danas datum? Svakog dana koristim BG voz zbog cega sam u prilici da svakog dana primetim zabusavanje radnik na pruzi. U Titovo vreme bi se cela pruga od Beograda do Subotice zavrsila za 6-12 meseci.
Marko
Trzisno orijentisano preduzece!? Pa, kako onda putnicki vozovi od Lapova ka Kraljevu voze prazni? Veorvatno je slicno na brojnim drugim relacijama!? Gde ste videli trzisno orijentisanu firmu ciji menadzment pravi tolike gubitke?
Marko @dusan1
Gospodine, voz sada ide, ali ga niko ne koristi. Dakle, ide na nas racun, a niko ne koristi. Potrebno je napraviti zeleznicki sistem koji ce narod sirom Srbije koristiti.
dusan1
Ne zaboravimo da Srbija nije Beograd sa prigradskom naseljima Pančevo, Zemun , Pazova i Obrenovac . Voz treba da ide od Kraljeva ka i prema svim stanicama od Kosova Polja , Požege, Stalaća i Lapova makar sa jednim vagonom da se nebi sva Srbija preselila u BG !
Jovan Milic
Zato ih i hvali MMF. Da bi uzeli nove kredite.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља