недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.08.2020. у 15:47 Милица Димитријевић

У току кампања за други круг помоћи Фонда солидарности

До краја месеца знаће се коме ће од више од 1600 уметника и других културних радника који немају статус самосталног уметника и нису уговорно ангажовани у институцијама бити исплаћена средства
Вахида Рамујкић, потпредседница УЛУС-а и Александар Поповић, председник УО Асоцијације НКССУО (лево) (Фотографије лична архива); Маријана Цветковић, оснивач и менаџер Станице (Центар за савремени плес) (Фото: М. Миленковић)

Вест да се на позив Фонда солидарности културних радника и радница Србије за доделу помоћи егзистенцијално угроженим колегиницама и колегама услед кризе изазване пандемијом вируса корона, а који је основан почетком јула, јавило више од 1600 уметника и уметница, самосталних стручњака у области културе и других културних радника и радница одјекнула је у нашим културним круговима. Како су недавно рекли из овог фонда, чији су идејни творци Удружење ликовних уметника Србије, Савез удружења ликовних уметника Војводине, Независна културна сцена Србије, Међународно удружење ликовних критичара – секција Србија, Станица (Центар за савремени плес) и Базаарт (Организација уметника из Србије и региона западног Балкана), број оних који немају статус самосталног уметника, нису уговорно ангажовани ни на који начин са институцијама и који су као такви изостављени из државних мера помоћи, а којима су ова средства намењена, толики је да три пута премашује њихова очекивања што је и повод за разговор у вези са овом горућом темом.

Како за „Политику” објашњавају оснивачи фонда, реч је о људима који немају други начин да обезбеде новац за живот, плаћање ренте за стан и издржавање породице, при чему се, наглашава Маријана Цветковић, оснивач и менаџер Станице, већ у првих десетак дана након отварања позива за пријављивање јавило око хиљаду особа, што је био јасан знак колико је хитна ова помоћ и колико је пуно оних који је очекују.

„Велики број уметника и културних радника нашли су се у овој ’сивој зони’ услед губитка статуса из једног или другог разлога. Јер су, на пример, на својим радним местима услед увођења мера ванредног стања добили отказ, а притом нису успели поново да се врате у статус. Или, једноставно никад нису видели довољно интереса за заснивање статуса самосталног уметника који је током последњих деценија толико срозан да се приближио статусу незапослених. Оптерећеност заосталим дуговањима која нису настала кривицом уметника, отежано оверавање здравствених књижица и приступ основном здравственом осигурању, обрачун пензије по минималној основици, губитак олакшица у долажењу до основних средстава и услова за рад и постављен лимит у годишњем приходовању приближило је овај радни статус социјалном статусу. Стога је и одређени број уметника био на неки начин приморан да отвори агенције и заснује статус предузетника, што уноси бројне контрадикције када је реч о деловању у области културе. Поред појединаца који своју основну делатност остварују у домену културе и уметности, а препознајући прекарност читавог сектора, овај фонд био је отворен и за све друге од чијег непосредног радног ангажовања зависи културна и уметничка продукција. Ту спадају и модели ангажовани у уметничким школама или разне врсте техничара, шминкера, статиста, хорских певача и слично, чија су и иначе мала и нередовна примања у зависности од ангажовања била обустављена услед престанка рада узрокованог увођењем ванредног стања”, објашњава Вахида Рамујкић, потпредседница УО УЛУС-а.

Још на првој конференцији за медије, када је ова иницијатива представљена, предочено је да је сакупљено 38.000 евра, односно 150 јединица помоћи у бруто износу од 30.000 динара, при чему је од Министарства финансија затражена дозвола о ослобођењу од пореза која би омогућила да наведена сума буде исплаћена у нето износу. Међутим, одговор о томе још чекају.

„Ми и даље нисмо добили мишљење министарства, иако смо прве захтеве послали још 21. јуна. Одуговлачење давања мишљења о нечему као што је солидарни фонд у време овакве кризе је, најблаже речено, чудно и неодговорно. Са друге стране, то је и речит опис односа државе према радницима, без обзира на поље из којег долазе, односа лишеног хуманости и спремности да се људима помогне у невољи”, наглашава Маријана Цветковић.

Упитана када ће бити позната одлука коме ће у овом првом турнусу новац бити исплаћен, Вахида Рамујкић одговара да ће се све знати до краја месеца:

„С обзиром на саму полицентричну структуру фонда процес селекције организован је у више сукцесивних корака, који су се донекле и преклапали. Свако од кооснивачких удружења обрађивало је пријаве својих чланова, док су друга репрезентативна удружења у култури контактирана ради валидирања пријава које су дошле од чланова њихових удружења. Преостале пријаве појединаца који су чланови удружења или нису чланови ниједног, а који су били у обавези да поднесу доказ о сарадњи са неким од удружења кооснивача или другом релевантном институцијом/организацијом, проверава централна комисија састављена од делегираних представника свих кооснивачких удружења. С обзиром на неочекивано велики број пријава одмах на почетку процењено је да само угроженије категорије – самохрани родитељи који су остали без већег дела прихода, особе са више од 65 година које немају помоћ са стране и део треће категорије чланова, односно породице са децом где су укућани остали без већег дела прихода, а притом плаћају ренту – могу ући у ужи круг за доделу средстава. Због недостатка новца, нажалост, сада овде није укључена четврта категорија појединаца који су остали без већине прихода који чине више од осамдесет одсто пријава.”

Будући да је наставак кампање за прикупљање додатних средстава у току, питали смо и докле се стигло са тим послом?

„Циљ кампање је да се прикупи још барем 600.000 динара, односно помоћ за још 20 људи. До сада је прикупљено више од половине ове суме, а ми верујемо да ће се у наредне три недеље, колико кампања још траје, достићи овај планирани износ. Донатори су врло различити појединци и групе грађана који новчану помоћ дају анонимно или под својим именом, изражавајући солидарност са пољем уметности и културе чијој се кризи не назире крај”, одговара Маријана Цветковић.

О будућим плановима фонда говорио је Александар Поповић, председник УО Асоцијације НКСС:

„Спровођење овакве иницијативе је веома исцрпљујући посао и питање је да ли је реално да релативно мала скупина самоорганизованих актера дугорочно решава проблеме системске природе. Стога је циљ отварања фонда био и да се мало више расветли ова ’сива зона’ и укаже на структуралне проблеме који дугорочно муче овај сектор. Као резултат читаве акције требало би да уследи боља регулација радних односа у сектору културе и уметности за шта би била неопходна сарадња са свим надлежним институцијама.”

Коментари0
86a08
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља