На територији Републике Србије до 14. августа није регистрован ниједан потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила, подаци су Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Али је, поред 11 градова Србије, присуство овог вируса код комараца утврђено и у Темерину.

– У оквиру научноистраживачких активности на којима сарађују Научни институт за ветеринарство „Нови Сад” и Пољопривредни факултет у Новом Саду, од 13. до 17. јула сакупљени су комарци на 65 локалитета у свим окрузима Војводине. Вирус Западног Нила детектован је у само једном збирном узорку кућних комарaца сакупљених у Темерину. На територији 11 градова Републике Србије, Завод за биоциде и медицинску екологију oд 1. јуна спроводи надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца. На основу њиховог извештаја од почетка сезоне до 4. августа присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима Culex pipiens са различитих локација на територији Суботице, Сомбора, Параћина, Зрењанина, Панчева, Краљева, Палића, Апатина, Новог Сада, Пожаревца и Београда – стоји на сајту „Батута” који је 1. јуна ове године проследио препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији Републике Србије мрежи завода и института.

До 6. августа у земљама Европске уније у хуманој популацији пријављено је 12 случајева оболевања од грознице Западног Нила, и то у Грчкој (10) и Румунији (2). Од почетка сезоне 2020. године у земљама ЕУ нису пријављене епидемије изазване вирусом Западног Нила међу коњима и птицама.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Имајући у виду искуства како околних, тако и наше земље, први оболели се региструjу углавном у другој половини јула, a највећи број оболелих особа пријављује се током августа.

Главни преносилац је Culex pipiens, врста комарцa која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси. Већина особа (80 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20 одсто) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом (увећање лимфних чворова). Међутим, код појединих особа (<1 одсто), долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести који захтева и болничко лечење.