среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 17.08.2020. у 19:29 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Терет звани Лукашенко

Де­мон­стран­ти но­се ма­ске с ли­ком пред­сед­ни­ка Белорусије (Фо­то АП)

Председник Белорусије Александар Лукашенко поново је у центру пажње. Да ли је ту доспео стицајем неконтролисаних околности или је сам тако хтео – то може да се тумачи на разне начине. Како год било, хаос у којем се налази држава коју води прети да поремети све планове његове и непосредних му комшија. Реч је о немирима који су захватили бившу совјетску републику након објављивања резултата председничких избора.

Мада је белоруски лидер све пажљиво припремио: од броја изашлих бирача, процента освојених гласова, елиминисања опозиције... догађаји су му помрсили рачуницу оног часа када је стављен катанац на бирачка места. Незадовољан народ изашао је на улице, за њим и полиција, почели су међусобни окршаји са много разбијених глава.

Али, прагматични политичари, у земљи и ван ње, те разбијене главе броје свако на свој начин и питају се: да ли оне заиста указују на скори Лукашенков крај, или су само израз немоћи друштва, које ни после 26 година аутократије није успело да изроди конкретну и ваљану опозицију. Тачније: шта када председник (милом или силом) коначно одступи са власти? Ко ће попунити празнину?

У том замешатељству остаје једна константа: сигнал за промену очекује се из – Москве. Можда и с правом, јер многи су у Русији већ сада склони мишљењу да Лукашенко и за њих представља нежељени терет. Посебно у односима са западном Европом. Као да је створена атмосфера у којој се управо од владара у Кремљу очекује да „утера” непослушног белоруског колегу (или његовог наследника) у токове европске политике.

Тим поводом није лоше указати на недавну допуну Устава Руске Федерације, којом је Владимиру Путину отворена могућност да ту државу води све до 2036. Толико помињана потреба за стварањем руско-белоруске уније којом би опстанак „хазјајина” у Кремљу био могућ и по истеку садашњег (последњег) мандата (2024), усвојеним амандманима је, практично, гурнута ад акта. Путин је вешт играч и спреман је да Лукашенку пружи руку помоћи, али то има своју цену. За „домаћина из Минска” можда и превисоку.

Можда би ова еквилибристика смирила нервозу на Западу и допринела већој срдачности и предвидљивијим односима са Русијом, али то не значи да ће Европљани, после свега, на Лукашенка гледати са мање зазирања. Напротив. Слично резонују и у Москви, одакле све чешће стижу оптужбе да Белорусија за свој постсовјетски мир и спокој не треба толико да захвали Александру Григорјевичу, колико чињеници да су економски односи између две земље такви да мањи сусед, практично, живи и преживљава преко леђа већег.

Питање је и зашто би Путин, као евентуални егзекутор, навлачио себи беду на врат? Посебно сада када је некако успео да „испегла” причу о уставним променама и утиша критике на рачун руских послова у Украјини. Пре ће бити да је самом Лукашенку потребно да, под изговором спољне угрожености земље, глуми „малог Путина” и учврсти веру сународника у себе као незамењивог вођу.

Белоруски председник и нема коме да се обрати за помоћ. Окретање ка Западу, или још горе, директно ка САД, не би му донело срећу нити ојачало позицију у народу. Такође, његови земљаци, који су десетинама година живели у заједничкој домовини с Русима, мењање стратешког партнера и покоравање неком новом не би прихватили без гунђања, па и драстичнијег излива негодовања.

Уколико би се нешто такво и десило, Русија би знала да је наступио тренутак када може да покрене акцију сличну оној у Украјини 2014, али са дозом суптилности прихватљивом за Запад. То не значи да су житељи Русије вољни да похрле у неки нови рат. Они, за сада, чекају да белоруски председник сам покаже да више није спреман и вољан да води свој народ.

У међувремену, пропаганда ради свој део посла. Убеђивање са обе стране границе све више се захуктава, здушно потпомогнуто од стране Европљана (посебно непосредних комшија), међу којима свако има неки свој интерес. Те интересе, и све сличне, мораће да задовољи Лукашенко ако мисли да га на истоку и на западу континента више не третирају као – нежељени терет.

Коментари53
4a44a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naivne francuske sobarice
Komentatori namerno porede 27.mart i ovo u Belorusiji. Nije, tebra, nego se u Belorusiji dogadja 5.oktobar, državni udar koji su platile strane sile, posle legalno sprovedenih izbora koji se tim silama nisu svideli kako su ispali. Šta se pravite blesavi? A kad državni udar "demokratskih" snaga uspe, onda nastaje pljačka, komadanje zemlje, rasprodaja resursa, itd. što je do sada Lukašenko uspeo da spreči. Zato smeta.
sergije miletic
"Menjanje strateskog partnera i pokoravanje nekom novom ne bi prihvatili bez gundjanja,pa i drasticnijeg izlivanja gneva".Pogresna procena.Nepostoji narod koji zivi pod diktaturom,a da ne zeli da pobegne na Zapad i "promeni strateskog partnera".
v stepanovic
Uopste ne iznenadjuje priroda vecine komentara. Srbija, koja nema tradiciju istinski demokratske zemlje, razvila je psihu poznatu kao 'sindrom opsade'. I u toj konstantnoj borbi da izadje iz tog obruca pokusava da opravda 'neopravdivo' i 'ne moze da vidu sumu od drveca'. Ako je tacna ona Cercilova: 'Da se sve politicke karijere zavrsavaju neuspehom', slobodno mozemo dodati: 'Da se sve politicke karijere diktatora zavrsavaju tragedijom'. Doduse , Srbima istorija nikad nije bila majka zivota.
LaCosta
Da li je pozeljnija diktatura koja je u interesu naroda ili demokratija koja je protiv interesa tog istog naroda? Lepo se vidi da je ta vajna demokratija kod nas donela vise loseg nego dobrog. Postedite nas prica o demokratskim sistemima gde postoje dve partije koje se smenjuju 200 godina a imaju istog gazdu. Mnoge zapadne zemlje imaju manje demokratije nego sto je ima u S. Koreji. Ono sto zaista imaju je odlican PR.
Станка
Што је већи број становника земље процењене од заводиоца демократије по свету на изборима за ранију власт, то је већи изазов срушити је. Већа им је забава, раде тестирања наживо. А како је са осећањем људи приликом тих тестирања на живо то ни Менгела није интересовало. Настављају се старе тактике опита на организмима, само су сада већи улози, рушења легитимно изабраних власти, "мирним методама", дуготрајном организацијом мањинског дела становништва. Ко зна , можда успе, само треба пробати.
Momcilo
O svemu i svacemu samo ne o tome sta to zulja tolike ljude. Nismo toliko naivni da poverujemo da je to jednolicnost u vrhu vlasti. Djukanovic tu 'sije' Lukasenka pa nista. Da nije to zato sto Belorusi gledaju preko plota (zapadnog) gde im se trava cini zelenijom? Hrvatskoj od EU samo za saniranje posledica pandemije vise para nego sto joj je godisnji budzet...jedva da mora ista da radi, samo da zine (a turisticka industrija i inace nije daleko od te situacije).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља