среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 17.08.2020. у 20:15 Бранка Васиљевић
ДЕО ИСТОРИЈЕ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ

Компјутер открива тајне Виртембергове палате

Три де приказ урадили стручњаци окупљени у Центру за урбани развој – мр Марко Богдановић, историчар уметности, Раде Милић, археолог, и Душан Николић, археолог који се бави израдом дигиталних археолошких реконструкција
Цртеж из Де Спаровог атласа настао у 18. веку

Како је изгледала Виртембергова палата која је некада заузимала централни део града, да ли је имала толико прозора колико има у години дана, како је опевано у народним песмама, ког облика је била... може се сада видети у дигиталном формату. Наиме, недавно је завршен три де модел ове касарне, односно палате из 18. века чији су делови откривени приликом обнове Трга републике. Модел су урадили стручњаци окупљени у Центру за урбани развој мр Марко Богдановић, историчар уметности, Раде Милић, археолог, и Душан Николић, археолог који се бави и израдом дигиталних археолошких реконструкција.

– Једна од најрепрезентативнијих грађевина у 18. веку била Виртембершка палата у чију се изградњу тадашњи управитељ Србије принц Александар Виртембершки толико унео да је касарну претворио у своју палату. Заузимала је простор између данашње кафане „Руски цар” и Змај Јовине улице са једне и Трга републике са друге стране. Била је толико велика да је ушла и у српску народну песму. Песник је њену грандиозност покушао да дочара стихом: „Колико је у години дана, толико је на њој окана” – прича Милић и истиче да су у реалности истраживачи избројали да је имала нешто мање прозора, око 312. Једном од ужих страна палата је гледала на Виртембершка врата, која су била главни улаз у цивилни део града. То је простор где се налазио биоскоп „Јадран”. Другом страном излазила је на један трг, предвиђен за постројавање војске. Палата је у основи била правоугаоног облика, вертикално подељена на приземље, два спрата и мансарду. Фасаде су биле обликоване у духу једне смиреније, класичније варијанте барока.

– Овакво обликовање фасада произилази из чињенице да је зграда првобитно била предвиђена за касарну, а тек у каснијој фази промењена јој је намена у палату. Са цртежа из Де Спаровог атласа можемо приметити да је ужа страна палате била декоративније обрађена, док су дуже биле подељене на три ризалита, два бочна и централни, који је својим декоративним елементима био посебно истакнут на све четири фасаде и на коме су се налазила четири улаза испод трема са балконом. Силуета палате завршавала се високо подигнутим кровом, типичним за аустријску архитектуру, и трбушастим барокним димњацима – објашњава Богдановић.

Многе Београђане изненадило је откриће делова колосалног барокног здања приликом радова на реконструкцији Трга републике. У први мах неки су помислили да су то делови Стамбол капије, али су их стручњаци врло брзо демантовали.

– Неки суграђани и данас верују да су Турци владали Београдом 500 година, што је велика заблуда. Београд је током 18. века био поприште сукоба великих цивилизација, моћног Хабзбуршког царства и Османске империје. Уласком трупа принца Еугена Савојског у Београд, „принца Евђенија” из народне традиције, област централне Србије ушла је у састав Хабзбуршке монархије као краљевина Трибалија. Вест да је Београд ослобођен одјекнула је Европом. Настао је период мира током којег је наредних деценија од оријенталног града Београд претворен у барокни утврђени град на Дунаву – каже Милић.

Ову грандиозну грађевину срушили су Турци непосредно пошто су поново заузели Београд. Остало је забележено да су званично већ 1743. године нови владари Београда писали Порти да се велики зидани „сарај за валије” поруши. И пре него што је одговор из Порте стигао, Турци су ову моћну грађевину минирали и сравнили са земљом, као и многе друге објекте настале током живописне и кратке епизоде барокне историје Београда.

Рад стручњака у Центру за урбани развој

Прављење три де модела палате први је корак у откривању несталих грађевина и недовољно познатог периода историје града коју Центар за урбани развој има намеру дигитално да реконструише и прикаже суграђанима.

– У плану је да на овај начин прикажемо Батали џамију која се некада налазила на месту данашње Скупштине Србије. Име је добила по томе што су је и Турци „баталили”, односно заборавили јер се налазила на „крају” града. То је било жалосно јер је била једна од најрепрезентативнијих грађевина исламске архитектуре. Желимо да прикажемо и Сарај Мехмед паше Соколовића који се налазио на Дорћолу и античке терме испред Филозофског факултета, а могуће је и неку од скоро срушених вила на Врачару – каже Николић.

Основао први зоо-врт у граду

Принц Александар Виртембершки (1698–1737) остао је упамћен као апсолутни владар Србије. Као регент управљао је Србијом од 1720. до 1733. године.

– У народу је остао познат као неко ко је уживао у коцки, пићу, баловима и лову, непримереном трошењу. Лик његове супруге, принцезе виртембершке, памтимо по сећањима младог Вука Исаковича из романа „Сеобе” Милоша Црњанског. Имао је чудну нарав. Својој војсци наредио је да му се доведу дивље звери из планина и шума ондашње Србије. Сакупљене животиње држао је у кавезима и тако је настао први мали зоолошки врт у Београду. Кад би решио да крене у лов, сељаци из области кроз које би пролазио морали су да крче шуму десет дана пре него што ће он пројахати – прича Раде Милић и напомиње да је Београд у то време добио прво позориште, прве школе за српску децу и велику градску болницу.

Коментари7
82c8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stolek
"област централне Србије ушла је у састав Хабзбуршке монархије као краљевина Трибалија". Zašto srbe uvjek nazivaju po antičkim plemenima,koja su po istoriografiji, već odavno nestala? Jel Netanjahu upravu?
Dragomir Olujić Oluja
"Kraljevinu Tribaliju" (pod "službenim imenom" Kraljevina Srbija) osnovala je Austrija nakon austrijsko-turskog rata i Požarevačkog mira 1717. na teritoriji osvojenog Beogradskog pašaluka, a trajala je 22 godine (1717-1739)...
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"...прича Раде Милић и напомиње да је Београд у то време добио прво позориште, прве школе за српску децу и велику градску болницу..." Ех... Шта би било, да је било...?
miami
Turska vlast od 500 godina je komunisticka propaganda.
др Слободан Девић
Ваш неутемељен коментар под окриљем анти-комунизма показује да или сте потпуно историјски необразовани или и на овај начин покушавате да прекрајате историјске чињенице. Турска је потпуно протерана са простора Србије (и других балканских држава) 1912-те. Ако одузмете 5 векова, то је 1412-та. Косовска битка бејаше 1389-те, а Турци су окупирали делове Србије и пре тога. Осим ако не мислите да је Србија само Београд, што је у сагласју са покретом Србија у Београдски пашалук?
Боро
Komunisti brojali i vreme koje su Turci proveli u najjužnijim delovima Dušanovog carstva. Što je današnja Grčka, zapravo.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља