понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 17.08.2020. у 08:54 В. Р.

Од данас владин програм „Моја прва плата”

За стручно оспособљавање 10.000 младих до 30 година у компанијама на конкретним радним местима издвојено је више од две милијарде динара
(Фото Пиксабеј)

Пријављивање послодаваца за програм „Моја прва плата” почиње данас, а промоцији тог пројекта у фабрици „Биоспрингер” у Сенти од 11 часова присуствоваће председница Владе Србије Ана Брнабић. Како је пренео Танјуг, овим програмом ће бити дата могућност младима без радног искуства да обаве праксу на пословима код послодавца како би стекли знање, вештине и компетенције за рад, повећавајући на тај начин своје могућности за запошљавање. То су уједно разлози због којих економисти оцењују да је „Моја прва плата” пун погодак, утолико пре што се односи на младе.

„То је добра мера, пун погодак Владе Србије, ефикасан начин како да се помогне младим људима који траже прво запослење”, рекао је Танјугу професор Економског факултета Универзитета у Београду Љубодраг Савић.

Додао је да је лоптица сада у рукама послодаваца.

„Питање је да ли ће они (послодавци) бити на висини задатка и да ли ће већина, ако не сви, од тих младих људи остати да ради после девет месеци. Ако до тога не дође, џаба смо кречили”, рекао је он. Оцењујући да је овај потез за сваку похвалу, Савић је констатовао да када дате прилику младим људима, они ту прилику и искористе.

„Послодавац ће бити у прилици да види у релативно дугом временском периоду о каквом се младом човеку ради, колико је одговоран и стручан”, казао је он.

Иако се и ова мера може посматрати као антикризна, Савић каже да су се раније сличне мере примењивале и кад није било кризе.

Пријаве за послодавце до 25. септембра
За програм „Моја прва плата”, послодавци ће преко истоименог сајта моћи да се пријаве до 25. септембра, уношењем описа радних позиција, послова, радних задатака и осталих услова које очекују да испуни кандидат заинтересован да код њих обавља стручно оспособљавање, пренео је Танјуг.
Млади, то јест кандидати који желе да се оспособљавају у компанијама, могу да се пријаве од 1. до 15. октобра преко апликације коју креира Канцеларија за ИТ и е-Управу, док ће се од 1. новембра обављати повезивање кандидата и послодаваца који су огласили радне позиције.

„Рекао бих да је то мера која је требало да се примењује и пре избијања ове економске кризе. У сваком случају помоћи ће младим људима да се запосле, али и послодавцима да дођу до квалитетних кадрова”, нагласио је Савић.

Професор Економског факултета Михаил Арандаренко, који се бави тржиштем рада, такође истиче да треба подржати све мере које се односе на младе, а посебно на оне који тешко могу да дођу до посла, који су тек завршили школе и факултете или изгубили посао.

„Ипак, све зависи од детаља, то јест како ће бити програм осмишљен. Веома је важно да млади добију праву праксу и буду што више у приватном сектору”, рекао је он и додао да је свакако добро одабрана циљна група, односно млади који још нису добили први стабилан посао.

У Привредној комори Србије су раније рекли Танјугу да се припреме за спровођење програма приводе крају и да се очекује велико интересовање и послодаваца и младих. Влада Србије је издвојила више од две милијарде динара за програм који ће обухватити стручно оспособљавање 10.000 младих до 30 година у компанијама на конкретним радним местима, а који спроводи Национална служба за запошљавање, уз подршку Министарства финансија, Канцеларије за ИТ и е-Управу и ПКС.

У оквиру програма деветомесечног оспособљавања у компанијама држава је младима обезбедила месечну накнаду у износу од 20.000 динара за оне који конкуришу са стеченим средњим образовањем, односно 24.000 динара месечно за младе с високим образовањем, а покриће и одређене трошкове за случај повреде на раду или професионалне болести.

Коментари4
20daa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
U Srbiji ima mnogo ugostiteljskih škola koje nemaju svoj restoran praktične obuke, kao V. Banja i Beograd. Nekakvi "kabineti" gde ništa ne kuvaju nego pričaju o kuvarstvu. Sada te "stručnjake", bez prakse, treba da prime hoteli na "praksu" koji i sami rade pogrešno tako da tamo mogu da nauče samo kako ne treba raditi. Potrebni su nam trening centri gde ce svi učiti kako se hrana priprema, kuva i prodaje. Hrana bezbedna, zdrava, jeftina i profitabilna. Za novi turizam u funkciji lečenja gojaznih.
Beogradjanin - Schwabenländle
Moja priva plata je bila u nemackoj tadasnjih 1000 DEM okruglo 30 godina kasnije u Nemackoj neznatno bolji standard imam nega sa tih 1000
Ведете цисме
Пре свега, програм не може да покрене влада у техничком мандату. Минимална нето плата за септембар износи 30.367,04 динара, а бруто 40.994,35. Да ли ће држава да натера приватне послодавце да износ од 20.000 допуни до минималне плате, или ће дозволити да се новозапослени "обучавају" и "стичу компетенције" у профитном сектору, тако што ће код приватних газда да раде за џабе, а све не само уз аминовање државе, него према идеји и плану који је држава, у име незапослених, осмислила?
Саша Микић
То није ништа ново само се проширује на друге делатности и на приватнике. Наиме, ако погледате да неко ко жели да се запосли као медицински радник било којег степена образовања мора да има положен приправнички (државни) испит. Да би могао да полаже мора да волонтира, јер нема других модалитета, без динара надокнаде одређени број месеци. Колико држава на томе уштеди?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља