среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.08.2020. у 19:00 Славица Ступарушић

Душица ради у руднику и воли свој посао

Међу рударима, који се свакодневно спуштају у јаму „Штаваљ” је и једна девојка, мастер инжењер геодезије
Радно место 250 метара испод земље (Фото Првослав Прле Павловић)

Радно место Душице Карличић из Сјенице је на 250 метара испод земље. Ова ведра и храбра девојка, мастер инжењер геодезије, свакодневно са колегама, рударима, препешачи око два километра до уласка у откопни ревир једног од најбогатијих рудника мрког угља у Србији „Штаваљ” у Сјеници.

– Рударски мерачи су „очи” у јами, управо то је код нас Душица Карличић. Она прати и усмерава просторије у јами. Када се јавила на конкурс за посао рекла је да рад у руднику доживљава као авантуру. Испоставило се да је вредна као пчелица, одговорна, стручна – каже Менсуд Турковић, директор рудника „Штаваљ”.

(Фото Првослав Прле Павловић)

Душица Карличић је прва девојка у овом руднику која зарађује „хлеб са седам кора” као јамски мерач. Каже да јој је отац предложио да упише геодезију и данас сматра да је то најбоља одлука коју је могла да донесе.

– Пред крај мастер студија на Грађевинском факултету позвао ме је ујак Драгомир Букумировић. Радни век је провео у руднику „Штаваљ” као геолог. Прошле године је пензионисан. Споменуо је да рудник тражи јамског мерача. Допала ми се идеја да радим под земљом, ако ништа друго, из радозналости. Нисам знала да ли ћу остати, али сам знала да ја то морам да пробам. Моја предност је била што сам родом из Сјенице – прича Душица. Ових дана, у својој 28. години, напуниће три године радног стажа у јами „Штаваљ” у којој је експлоатација мрког угља отпочела 1976. године.

Душице Карличић, мастер инжењер геодезије

– Трећи радни дан и мој први силазак у јаму. Кренули смо са задатком који треба да се изврши на терену. Као помоћни радник била сам обузета послом. Био је ту и шеф за безбедност да ме упозна са мерама заштите. Тек по изласку из окна постала сам свесна где сам била – присећа се Душица.

Директор Турковић додаје да се радно одело мора обући, рукавице, прслук постављен вуном, зато што је јама хладна. Ту су и рударске чизме, шлем, лампа, самоспасилац…, а на питање да ли се носе и вунене чарапе додаје да се то подразумева, жене из околних села их плету и доносе у рудник на поклон. Рударски је посао тежак, мушки, али су рудари били одушевљени идејом да и девојка силази у јаму.

– Доста њих је мислило да ћу да одустанем након другог-трећег пута. Првих месец-два, док нисам почела самостално да радим, било ме је страх али више од тога како ћу да се снађем у мраку. И само држање лампе је требало савладати. Сада кад силазим у јаму није ми проблем ни да потрчим, да се провучем ако треба, као да сам ту одувек. Рудари су ме прихватили другарски. Не прави се разлика. Свако ради свој део посла – прича весело Душица.

(Фото Првослав Прле Павловић)

Објашњава нам шта је заправо посао јамског мерача: рударски сектор, на основу геолошких истраживања, дефинише пројектом куда ће проћи јамске просторије. Они раде пројекте, а геодета је задужен да те пројекте спроведе у дело, да обележи правац куда треба просторија да се копа.

Посла ће, по свему судећи, бити доста, јер су, како каже директор, резерве угља у сјеничком басену, потврђене елаборатима, 240 милиона тона. То је највеће лежиште после косовског угљеног басена. На питање шта је у руднику најтеже, Душица одговара кратко – пешачење.

– Треба проћи стрмим, неравним, блатњавим ходником скоро два километра до ревира, на дубини од 250 метара, где се копа. У једном правцу. Треба се спустити и изаћи са комплетном опремом –прича Сјеничанка која са бицикла не силази, једино каже са њим на посао не долази јер се ради од седам до 15 сати, а на Пештери су јутра хладна.

 (Фото Првослав Прле Павловић)

„Комбајн” стигао у јаму „Штаваљ”

Менсуд Турковић наглашава да производња угља није обустављана током ванредног стања. Али, погоршање ситуације због вируса корона које је захватило Сјеницу, одразило се и на њихов рад, имали су оболелих радника, али и оних који су морали у изолацију због заражених у породици, све у свему 55 њих је ван строја.

– Да би заштитили људе и производњу били смо две недеље на колективном годишњем одмору, осим оних који су због природе посла морали да остану у руднику – објашњава Турковић и додаје да су се вратили на посао и да дневно, у три смене, изађе из јаме око 200 тона црног злата.

Када нису ванредне околности добаци се и до 300 тона.

У јаму „Штаваљ” спуштен је први „комбајн”. Тако рудари зову машину која je 10. августа почeлa са радом и замениla крампове и лопате. У плану је да се набаве још једaна овакав „комбајн”.

Коментари13
dad40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar, dipl.građ.inž.
Zašto mi administrator nije objavio komentar? Pokušaću ponovo... Ženo, beži odatle! Tu nije mesto ni muškarcu, sa tvojim kvalifikacijama. Za posao koji radiš dovoljna su 3 (ne ni 4) razreda srednje geodestke škole, a ne 5 godina tehničkog fakulteta... Inženjeri, gde vam je dostojanstvo?! Znate li zašto ste se školovali?! Probudite se!!!
Inzenjer
A moze li inzenjer Aleksandar da navede sta on radi posle zavrsenog fakulteta ili makar koji su to dostojanstveni inzenjerski poslovi a da se rade u Srbiji? Veliki pozdrav
Михаило Јовановић
Свака част Душице! Баш сам имао дебату са пријатељицама да жене траже иста права приликом запошљавања, али не на тешким радним местима, јер су она “мушка”.. Светао пример да свако може да ради оно што воли, и да буде поштован због тога!
Muradin Rebronja
"Radite ono što volite i volite ono što radite" je uslov da biste bili srecni i zadovoljni. U tom slučaju, to nije rad nego uživanje. Lepo se može videti kada neko radi ono što voli, ili ono što ne voli. Ovaj što voli uživa i kuci ide radostan da se odmori. Ovaj što ne voli, muči posao a posao muči njega. Taj nakon posla ide pravo kafanu da se napije. Em potroši pare, em se ne odmori, nego sutra ode na posao mamura. Pre ili kasnije, dobije šut-kartu i završi kao klošar. Čestitam zemljakinji!
Sandra
Evo cekam komentare od muskaraca koji ce reci da zene zasluzuju da zaradjuju manje od muskaraca jer ne rade opasne i teske poslove... gde ste sad pobegli?
Milos
Gluposti. Nju nije niko terao da radi ovakav opasan posao, umesto onog koji je prigodan njenom polu, mada, ona cak nije ni pravi rudar. Stoga, ni plata joj ne sme biti ista. Nadam se da ce mi moderatori ovaj put odobriti komentar.
Francesco
Jedna od milion. Ne vidim razlog za bilo kakve nove poglede.
Bojan Bgd
Dušice, tvoj ujak Dragomir Bukumirović bio je jedan od naboljih studenata na smeru za Hidrogeologiju, Rudarsko-geološkog fakulteta. Sticajem nekih, rekao bih nesrećnih okolinosti, ostao je kratko i da radi na fakultetu, ali svi znamo da je to jedan vrlo pošten čovek i dobar stručnjak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља