четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.08.2020. у 20:00 Бранка Васиљевић
БРЕСТОВИК – ГРОЦКА

Уређен део простора око касноримске гробнице

Импозантну и једну од најзначајнијих грађевина из римског периода на тлу Србије, кандидата за Унескову листу светске баштине у оквиру пројекта „Границе Римског царства – Дунавски лимес у Србији”, обишли стручњаци и узели узорке за даља истраживања
(Фотографије: З. Атић)

Касноримска гробница у Брестовику, један од наших кандидата за Унескову листу светске баштине, била је донедавно окружена депонијом са оближњег сеоског гробља, испод кога је укопана у брег. Низ падину са старог почивалишта ветар је често наносио увело цвеће, венце, папире... Сада је простор већим делом рашчишћен, а очекује се да би уређење и санација саме гробнице убрзо могли да буду настављени.

Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова

Недавно су касноримску гробницу тимски обишли и стручњаци из Археолошког института, Института ИМС, Технолошког факултета у Новом Саду и Завода за заштиту споменика културе града Београда.

– Гробница у Брестовику одабрана је као један од најрепрезентативнијих споменика римског периода у Србији. У тиму стручњака који је обишао гробницу, насталу, према историјским налазима, крајем трећег и почетком четвртог века, били су археолози, архитекте, геолози, хемичари и инжењери материјала, како би снимили стање на терену и прикупили узорке за потребне анализе. Ови узорци историјских материјала даће драгоцене податке о технологији израде римског малтера, као и о њиховој употреби у том периоду. Узорци су потребни и за реализацију научноистраживачког пројекта који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма „Промис”, а спроводе га Археолошки институт, Институт ИМС и Технолошки факултет у Новом Саду. Резултати истраживања донеће нове смернице ка употреби материјала у конзервацији у Србији, а посебно римских споменика на Дунавском лимесу.

Анализе ће дати и важне прилоге номинационом досијеу за Унескову листу светске баштине који тренутно израђују Археолошки институт и Републички завод за заштиту споменика културе. После овога би и касноримска гробница у Брестовику требало да носи знак Унеска – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Све ове анализе претходе планираним радовима на конзервацији архитектуре и сликарства касноримске гробнице, које спроводе градски Завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт, уз подршку Министарства културе и информисања и општине Гроцка. Последњи конзерваторски радови на гробници спроведени су давне 1967. године, од када није било даљих улагања. Гробница у Брестовику је и незаобилазно испитно штиво студената археологије као пример античких маузолеја на нашем тлу.

Јавило се веровање да су у гробници сахрањена тела хришћанских великомученика Ермила и Стратоника, међутим бројни археолошки налази, као и прецизнија тумачења навода из житија не дају основ за ове тврдње. Стручњаци сматрају да је овде реч о паганском маузолеју, и то монументалној породичној гробници са три гробна места неког значајног римског властелина из доба антике. Упркос томе, верници и даље долазе овде. У унутрашњости гробнице повећао се и број уљаних свећа и хришћанских реликвија, док су на каменом надвратку и довратницима урезани и обојени симболи у виду крста, има и трагова чађи и нових оштећења, што све, нажалост, девастира овај драгоцени споменик културе из паганског периода.

Унутрашњост гробнице укопане у брег 

Маузолеј у воћњаку

Маузолеј у Брестовику случајно је откривен 1895. године када је домаћин Вукашин Милосављевић копао воћњак и том приликом пропао у гробницу. Испоставило се да је случајно открио један од најдрагоценијих споменика из античког периода у Београду. Археолошка истраживања обавио је проф. Михајло Валтровић, управник Народног музеја из Београда.

Он је утврдио да се гробница састоји из три дела. У једном од њих укопаном у брдо била су смештена три зидана саркофага – два већа и један мањи, док је у другој просторији пронашао фигуре генија смрти, два лава чувара уласка у гробницу и скулптуру одевеног мушкарца у природној величини, који највероватније представља власника гробнице – важног римског официра или високог службеника.

Мученици за хришћанство

Гробница се везује и за имена великохришћанских мученика Ермила и Стратоника који су поштовани како у православном, тако и у католичком свету. Постоји веровање да су ту сахрањене мошти светаца, а потом у неком периоду пренете у Цариград.

Писци житија ових светаца и на грчком и на латинском наводе да су свети Ермил и Стратоник погубљени у време када је цар Константин 313. године већ био потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али је његов зет Лициније, владар источног дела Римског царства, у борби око превласти почео да прогони хришћане.

Свеци су у Дунав бачени испод Београдске тврђаве, а тела су им испливала 18 стадија (римска мера) низводно. Према житију, локални хришћани сахранили су их на брегу у каменој гробници, што је верујуће недавно навело да је реч о локалитету у Брестовику.

Коментари0
67e1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља