четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.08.2020. у 23:44 Александра Куртеш

„Расхлади град” поводом Дана младих

Макета метеоролошке станице на Тргу републике (Фотографије М. Спасојевић)

Кад сунце пржи и кишна бујица носи све пред собом кажемо да нам се природа свети за све што јој свесно или несвесно чинимо. На њу се човек својим немаром окомио – сече шуме, загађује паркове и реке, испушта издувне гасове у атмосферу, мислећи да то природу не боли и надајући се да она може све да издржи, па и да сама нађе лек за опоравак. А, заправо природа жели да јој човек буде савезник у животу.

Имајући ово на уму, поводом Међународног дана младих, Центар за промоцију науке (ЦПН) организовао је на Тргу републике климатску акцију „Расхлади град”.

Пажњу пролазника привукла је 3Д макета метеоролошке станице која служи за мапирање климатских изазова у престоници. Макету је дизајнирала архитекткиња Мирјана Утвић из ЦПН-а.

Ова станица Београђанима пружа информације о садржају и раду онлајн алата за мапирање, али и основне информације о времену, клими и климатским променама. Такође, учесници програма у прилици су да сазнају како својим активностима могу да утичу на стварање креативних и нових решења која ће помоћи у борби против климатских промена. Суграђани су тако добили шансу да учествују у програму и укажу на еколошке и климатске проблеме у својој околини. Они су посредством апликације инсталиране на својим „паметним” телефонима могли да мапирају део града у коме се одређени проблем са загађењем јавља, да дају предлог за његово решење или понуде предлог за побољшање становања у неком другом делу града.

На пример, Трг републике, сматрали су неки, изгубио је хладовину, па је један од предлога да се на тој површини посаде стабла и да се оплемени зеленилом. У другом делу града жалили су се на велику саобраћајну гужву која ствара несносну даноноћну буку и загађење. У акцију мапирања може се укључити на адреси http://elementarium.cpn.rs/u-centru/poziv-beogradjanima-da-ucestvuju-u-klimatskim-promenama/ и интерактивна мапа http://belgrade.terrifica.eu/.

О климатским променама и томе колико свако од нас може да допринесе да животна средина буде здравија и уреднија говорили су представници пројекта „Терифика” из Центра за промоцију науке.

Гост је био климатолог др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета. Он је, између осталог, говорио о климатским изазовима, једној од кључних тема данашњице. Координаторка пројекта „Терифика” за Србију др Тања Аднађевић оценила је да је важно укључивати младе у климатску акцију. Према њеним речима, климатске промене утичу на све нас па је важно да се чује мишљење житеља како те промене ублажити.

– Млади су покретачка снага свих промена, а наша улога је да негујемо њихову радозналост, упорност и истраживачки дух јер њима остављамо ову планету – поручила је она.

Акцију је подржао и Популациони фонд Уједињених нација који се бави укључивањем младих у процесе одлучивања, као и њиховим доприносом када је реч о важним темама као што су климатске промене, али и пандемија ковида 19.

Сања Љумовић, задужена за односе са медијима, подсетила је да ће се акција која је почела вечерас одржавати до краја августа понедељком, средом и петком од 18 до 21 сат. Она напомиње да у овај пројекат могу да се укључе Београђани свих генерација и својим предлозима, коментарима и сугестијама постану својеврсни научни истраживачи.

Неки од њих већ су мапирали као примере позитивне животне средине Калемегдан, Звездарску шуму, новобеоградски Блок 21... наводећи да ту има обиље зеленила и да су употребљена модерна решења за емисију гасова због грејања. Негативни примери су центар града, Бајфордова шума уз објашњење да ту нема чесме и Ада Хуја којој фали дрвеће.

Из Центра за промоцију науке подсећају да је 12. август – Међународни дан младих посвећен проблемима младих широм света, али и да је то датум када се указује на то колико је важно дати младима прилику да допринесу променама у свом окружењу. У нашој земљи овај дан се обележава од 2007. године.

Коментари0
c5b86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља