среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.08.2020. у 21:21 Ивана Албуновић

Најскупљи закуп хектара у Старој Пазови

У Србији је просек годишњег закупа државног пољопривредног земљишта 190 евра по хектару, а у овој општини чак 507 евра
(Фо­то EPA-EFE/Vassil Donev)

Интересовање пољопривредника за закуп државних парцела током пандемије се не смањује. Напротив, може се очекивати још већа потражња, што је тренд и у свету, рекао је за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

– Немамо још довољно података за генералну процену јер није прошло довољно времена. Али је јасно да интересовање за државним пољопривредним земљиштем није пало већ је потражња повећана – истакао је Лакић.

Како је рекао, цене закупа државног пољопривредног земљишта у Србији варирају, а према последњим подацима просечна цена закупа била је око 190 евра, по хектару, годишње. Највећу просечну цену закупа имала је Стара Пазова са 507 евра по хектару, следе Темерин (490 евра), Апатин 421 евро по хектару и Панчево са 329 евра по хектару. Закуп државних парцела био је најјефтинији у источној Србији, где су пољопривредници најчешће били заинтересовани за пашњаке.

Због чега је пољопривредницима толико атрактивна била Стара Пазова, где је хектар више него два и по пута био скупљи од просека?

– Могуће је да је на лицитацији било квалитетног земљишта, а има и доста моћних пољопривредника који нису штедели новац јер им се очигледно исплати да толико плате закуп – рекао је наш саговорник. На питање како коментарише изјаве пољопривредника да је у неким локалним самоуправама практично немогуће доћи до државних парцела, он је рекао да је поступак закупа јасно прописан, али је чињеница, како је рекао, да „неке локалне самоуправе нису довољно отворене за пољопривреднике”.

– Имамо притужбе да у неким од њих пољопривредници не могу да дођу до правих информација. Увек могу да се обрате Управи за пољопривредно земљиште – рекао је наш саговорник и истакао да је ова управа због тога и развила интернет презентацију „Геопортал”, где пољопривредници могу да се информишу о свему што их интересује што се тиче закупа државног пољопривредног земљишта.

Иначе, на тржишту непокретности у последње три године цене пољопривредног земљишта у Србији бележе раст од пет до седам одсто годишње. Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ) из марта ове године, у трговању пољопривредним земљиштем највиша просечна цена прошле године од 10.300 евра остварена је у Јужнобачком округу.

При врху по просечној цени су и хектари у Севернобачком округу (9.650 евра), Западнобачком (8.250 евра) и Сремском округу (8.500 евра).

Најјефтиније било је земљиште у јужној и источној Србији, где је хектар просечно вредео 2.750 евра, Шумадија и западна Србија су биле нешто скупље 3.350 евра, док је у београдском региону хектар коштао 4.200 евра.

Коментари1
70506
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Они који сами обрађују своје мале њиве одн. плаћају другима да им обрађују а род њима,на крају године се жале да ништа не зараде.Исплативо је обрађивање само на већим површинама.То и раде они који узимају земљу у закуп.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља