понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.08.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Млади у Србији – незапослени самци са жељом да емигрирају

У поређењу са претходним годинама, број оних који имају негативну реакцију на ЕУ порастао је са 28 на 41 одсто, показало је истраживање Кровне организације младих
Најчешће су на „Инстаграму”, али су најсрдачнији сусрети уживо, чак и у време короне (Фото Бета)

Више од 60 процената младића и девојака од 15 до 30 година у Србији нема никаква примања, две трећине живи код родитеља, чак 87 одсто младих није у браку, а највећи број њих не ради посао за који су се школовали. Зато и не треба да чуди податак да свака друга млада особа у Србији планира да се одсели из земље, а највећи број њих своју будућност види у земљама западне Европе, показало је најновије истраживање Кровне организације младих Србије под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији”.

Студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.219 младих, старости од 15 до 30 година, на целој територији Србије и која ће јавности бити презентована данас, на Међународни дан младих, такође показује да су незапосленост, систем вредности, корупција и безнађе главни проблеми генерације на раскршћу детињства и младости.

Забрињава висока стопа незапослености младих: чак 63 одсто нема никакве приходе, сваки четврти има зараду мању од просечне, а тек сваки десети зарађује више од просечне плате у Србији, истиче у разговору за „Политику” Стефан Ђорђевић, представник Кровне организације младих Србије, која већ четврту годину заредом објављује алтернативни извештај о положају и потребама младих у нашој земљи.

– Званични подаци Националне службе за запошљавање сведоче да су у мају 104.702 младе особе биле без посла, што значи да млади чине петину незапослених у Србији. Иако званична статистика бележи пад од девет одсто незапослених у односу на 2019. годину, не треба заборавити да је велики број њих емигрирао из Србије. Обесхрабрује и податак да је трећина оних са факултетским дипломама без посла. До радне књижице најчешће долазе млади који су завршили средњу стручну школу. Мада се највећи број младих ове старосне доби налази у процесу школовања, ови подаци су ипак забрињавајући, јер ниске зараде или њихово одсуство утичу на осамостаљивање од родитеља. Због тога не чуди податак да је свега 12 одсто младих у браку, 87 одсто још није стало на луди камен, а мање од једног процента њих је разведено или је изгубило брачног друга – наводи Стефан Ђорђевић.

Наш саговорник додаје да чак 62 одсто младих не ради у струци, што довољно говори о неусклађености тржишта рада са образовним системом и лошој професионалној оријентацији. Свака четврта млада особа сматра да на тржишту рада не постоји потреба за њиховим знањем и дипломом, а највећи број њих спреман је да се одрекне својих професионалних снова и преквалификује се како би дошао до своје корице хлеба.

– Истражујући вредности младих дошли смо до податка да мање од половине њих верује да је демократија најбољи облик владавине, па не чуди што чак 56 одсто младих сматра да је Србији потребан јак вођа и лидер, кога ће народ следити. Расте и евроскептицизам. У поређењу са претходним годинама, број младих који има негативну реакцију на Европску унију порастао је са 28 на 41 одсто, а број младих који позитивно гледа на ЕУ опао је са четвртине на петину. Свега трећина младих подржава улазак Србије у породицу европских народа, петина је неопредељена, а 46 одсто је против ЕУ. Млади у Србији доминантно мисле да Србија треба више да се ослања на Русију у спољној политици, а расте број оних који верују да у Кини треба да тражимо политичке савезнике – наводи наш саговорник.

Према овом истраживању, готово две трећине је против уласка у НАТО, а највише младих сматра да би Србија требало да ради на повлачењу признања Косова, затим на помирењу Срба и Албанаца, а да питање Косова остави за касније. Такође, свака пета млада особа  сматра да Србија треба да призна Косово, али са измењеним границама тако да већина српског становништва остане у Србији.

Подаци о политичком активизму младих говоре да на изборе редовно излази 40 одсто младих, повремено гласа трећина, а сваки трећи никад не остварује своје бирачко право. Млади из Београда редовније гласају, а девојке су те које чешће излазе на изборе. Чак 86 одсто младих каже да није члан ниједне странке, партијску књижицу има свега седам одсто њих, два процента је некада било у странци, док четири одсто њих размишља о учлањењу.

– У актуелном сазиву Народне скупштине, који је конституисан након републичких избора 21. јуна, налази се 28 посланика млађих од 30 година, највише у последње две деценије – напомиње Ђорђевић.

Ова студија показује и да се највећи број младих, чак 98 одсто њих, о свету око себе информише преко телефона, односно преко информативних портала и друштвених мрежа. Не свакодневно, већ повремено. Више од 90 одсто младих има профил на „Фејсбуку” и „Инстаграму”, трећина користи „Твитер”, четвртина „Тикток”, а петина „Линкедин”. Највећи број њих комуницира преко директних порука на „Инстаграму”, а потом преко „Вајбера”, „Фејсбук месинџера” и „Ватсапа.

Коментари54
52523
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Grujic
Svaka druga mlada osoba bi se iselila kad bi joj neko našao dobro plaćen posao u inostranstvu da ne mora da se radi, našao stan, kupio avionsku kartu i dolazio jednom nedeljno da pere veš i usisava. Moji već imaju preko 30 i nisu neka vrednoća, ali gledam decu mog brata. To ustaje u 3 popodne, krmelja po kući, breca se na svako postavljeno pitanje, kucka poruke do 10 uveče i onda krene da se sprema za izlazak. Svaka čast deci koja nisu takva, ali ja samo takve viđam. Ova statistika je komedija.
Vesna Grujic
Ne, nisam to htela da kažem. Vredni su vredni i kad im je lako i kad im je teško a ovi drugi za sve nalaze izgovore. Problem je sa današnjom decom što ih ništa ne zanima. Moj tata je držao pekaru i ustajao je svake noći u dva da ide da mesi hleb i vraćao se na ručak. Brat i ja smo počeli da pomažemo u radnji posle osnovne škole i bili smo ponosni zbog toga. Danas brat drži tu pekaru, pa njegove ćerke ne uđu u nju dvaput godišnje a i to kad im treba para. Posle je krivo partijsko zapošljavanje.
Ruža Trnavčić
Pa lepo ste tom svojom pričom potvrdili poentu teksta - vredni odlaze, sve manje ih ostaje. Hvala na komediji.
Леон Давидович
Мислим да је чак највећи проблем губитак поверења у друштво губитак наде . Узроци који доводе до таквих расположења погубни су за друштво.
mirijevac
Ovakvi tekstovi izlaze i bivaju zaboravljeni vec 20 godina (otprilike vreme dok sam ja bio mlad). Nista se ne menja na bolje a osnovni razlog ostaje isti - bezakonje. Svi koji stvore priliku da emigriraju, treba da emigriraju.
Пантелија
Анкетирати децу у Србији узраста 15 или 16 година по питању запослења, живота са родитељима или брачног стања !!! Питам се да ли је у питању глупост, неукост, некритичко преузимање страних стандарда или наручена анкета која би "Млади у Србији" представили у што јаднијем издању? Ето како се улудо троши новац и замајава народ.
@Ko (ume da) čita ne skita
Uzorak od 1.219 mladih starosti od 15 do 30 godina ne može biti reprezentativan za postavljena pitanja. Kao prvo, ne znamo u kom procentu su zastupljena deca od 15 ili 16 godina, a svi ili gotovo svi među njima će odgovoriti da nisu zaposleni, nisu završili školu, nisu u braku i žive sa roditeljima. Ovo bitno utiče na verodosojnost istraživanja i to je školski primer pogrešne nulte hipoteze. Neko bi rekao, sa određenim ciljem.
Ko (ume da) čita ne skita
"Студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.219 младих, старости од 15 до 30 година, на целој територији Србијe..."
dejan
Prica sa smo proruski orjentisani a radi se na Zapadu je samo pola istine sto se tice rada.Ja sam napr radio u Indiji u zemlji gde su troskovi bili mali a zarada solidna.Prjatelji moje dece koji su zajedno zavrsili iste fakultete gotovo pola je otislo da radi u Juznu Ameriku i u azijske drzave.Ova druga polovina iz EU nije zadovoljna kao mnogi u Australiji i Kanadi,sto znaci da je Zapad sirok pojam.A takodje ima ih koji rade u Ceskoj,Ukrajini,Rusijin.Napravite statisticki pregled nasih radnika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља