субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.08.2020. у 15:42

Понуда на „Кванташу” разноврсна, продаја „онако”

(Фото Д. Јевремовић)

На Кванташкој пијаци Нови Београд, где се на отвореном простору продаје воће и поврће, понуда је разноврсна, али продаја, према речима продаваца, иде лошије него претходних година.

Томислав Ивковић, који на тој пијаци продаје већ десетак година, каже да је купаца све мање, а као разлог за то наводи то што се многи од њих снабдевају директно код произвођача, преноси Танјуг.

Тренутно продаје лубенице, јер им је сезона и то по цени од 30 динара, али како каже, у зависности од квалитета цена се креће од 22 до 30 динара по килограму.

Ивковић понавља да је купаца мање, али да су они који пазаре углавном задовољни квалитетом робе, мада се, каже, не може свима угодити.

Да је продаја опала сагласан је и Драган Бојановић, пољопривредни произвођач из Ивањице.

„Пала је много, и превише. Каква је продаја била пре 15 година, то се никад неће вратити”, рекао је он и додао да је продаја на кванташу слаба због конкуренције, односно других велепродаја, али и великих маркета.

Бојановић каже да је проблем и то што изложену робу не могу да продају на дневном нивоу, због чега она више није прве класе, а купци траже квалитетно и свеже воће и поврће.

„Ако прође један дан роби, други дан она иде у другу класу, а трећи у трећу... и нема продаје. Поготово ова два, три месеца, када је топло време, роба нам брзо пропада, јер купац само гледа шта је ново и данас убрано, а не можемо да успемо све да продамо за један дан”, рекао је Бојановић.

Он првенствено продаје кромпир чија је цена, како каже, најјнижа у последњих неколико година и креће се од 25 до 35 динара.

„Џаб џабе, ником се не исплати, а народ много улаже и узима кредите за пољопривреду и ту много губе. Камате расту, а роби опада цена”, рекао је он и додао да се на дневном нивоу баци доста робе, јер нису успели да је продају.

„Што данас пропадне, мора да се баци, а остатак да се пребере и прода, ако може да се прода”, рекао је Бојановић.

Зоран Мијатовић из Уба каже да робе има и вишка, али да је продаја „никаква”.

„Првенствено нас је упропастио увоз, вишак робе из Албаније и Македоније, то нас упропасти”, рекао је Мијатовић који продаје паприку, парадајз, краставац, тиквице...

Навео је да се сада цена паприке, у зависности од квалитета, креће од 20 до 40, 50 динара, а да је, када је отворена кванташка пијаца, паприку продавао за више од 100 динара.

Мијатовић је рекао да је ова година била катастрофална за производњу било чега наводећи да је ранијих година у свом пластенику убирао по 30 картонских кутија од банана, а да сада набере само по три, четири.

„Шта је све узрок овога, да ли је корона да л' није... али стојим иза тога да нас је првенствено увоз упропастио. Овако за сељака нема опоравка, ову годину до јесени неко ће изгурати, неко и неће, а тек за следећу неће имати да уложи нико”, додао је Мијатовић.

Коментари4
4da86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Matić
Ako u svetu postoji kvantna fizika, kvantna medicina, zašto kod nas ne može da se zove kvantna pijaca?
bambi
Ivane, kakvi realni troskovi seljaka? Pa drzava seljaku plati to zito tek za tri cetiri godine novcem kojim seljak ne moze ni gorivo da kupi za mehanizaciju. Kada kupuje djubrivo npr. drzava odmah trazi uplatu. Drugim recima, postojecim modalitetom je poljoprivreda sistematski unistena zauvek. Ne uvozi drzava vec uvoznik koji je registrovan od strane drzave ako drzava da da se registruje tj. kad uslovi. Drzava regulise i izvoz. Sto je drzava nasim seljacima zabranila izvoz za mnogo vece novce?
b
Zbog cega drzava strogo limitira npr. otkupnu cenu zita tj. cenu preko koje poljoprivrednik moze da proda zito, a recimo nakupce i preprodavce na pijaci ne limitira ni sa cim tj. mogu da prodaju robu po ceni po kojoj hoce? Zasto i cene na pijaci drzava nije limitirala? Osim toga, zasto je drzava uvozila hranu iz inostranstva ako nas seljak proizvodi?
Иван
Питање је на месту. Мада се може гледати из више углова. Лимитирање откупне цене жита, треба гледати кроз реалне трошкове ратара, пре свега. Те реалне трошкове, држава може субвенцијама снизити. Сад колико снижава, то је велико питање. Онда, зашто држава увози храну из иностранства? Не увози држава, већ увозник који је за то регистрован. Али је држава тзв. Споразумом о Стабилизацији и Придруживању са ЕУ оставила сељаке без елементарне заштите. Ипак бих тај споразум замрзнуо на барем 3 године...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља