недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.08.2020. у 22:00 Ивана Албуновић

Несташица меда прети Србији

Производња због лошег времена пала на најниже гране, што би могло да повећа увоз, али и цене на домаћем тржишту, кажу у СПОС-у
(Фото А. Васиљевић)

У Србији се годишње произведе од 6.000 тона па чак и до 12.000 тона меда, али ова 2020. биће лоша, готово незапамћена за домаће пчеларе. Тек у априлу наредне године поуздано ће се знати колики је пад забележен у пчеларству. У Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) оквирно процењују да ће меда бити мање за 80 одсто у односу на просек, а да производња неће прећи 2.000 тона.

Како су рекли за „Политику”, ово практично значи да је Србија „на ивици несташице меда”, што би могло да проузрокује раст увоза, али и цена на домаћем тржишту. У неким градовима мед је већ поскупео за 100 до 200 динара.

– Порасла је цена меда на великo, а у добром делу Србије и у малопродаји. То су углавном залихе из 2019. Цена је солидна, али нажалост меда ове године нема довољно – изјавио је за наш лист председник СПОС-а Родољуб Живадиновић.

Разлог за пад производње су лоше временске прилике које су нас задесиле у току цветања багрема. Багрем је пао на ниске гране, има га мало и било га је само у неким деловима земље. У већем делу Србије га готово уопште није било. Тај мед, толико колико га буде било на тржишту, углавном ће бити извезен.

Каже да је сунцокретова паша такође подбацила и да у просеку неће прећи од пет до седам килограма по кошници. Када је реч о ливадској паши, не памти се лошија година док је, додаје, прошла била вероватно најбоља у историји. Ове године је једино липовог меда било у пристојним количинама. Али ни њега нема довољно. У добрим годинама буде га свега око 300, тона што је, каже, ништа за Србију.

– Ситуација је катастрофална. Људима пчеле гладују, ко није хранио остаће без пчела. Многи немају новца. Свега има на терену – истакао је Живадиновић.

Он каже да о домаћој потрошњи меда практично можемо само да нагађамо. До тог податка долази се када од укупне производње одузмемо извоз. Ако извеземо од 2.000 до 3.000 тона, а произведемо просечно од 6.000 до 8.000 тона, просечна потрошња је управо од 3.000 до 4.000 тона.

– Мислим да ћемо бити на граници да буде несташице. Јесте да има неких залиха од прошле године, али нису велике. Не можемо тачно да знамо колико је меда код пчелара у овом тренутку – каже наш саговорник и додаје да су недавно позвани они пчелари који имају шумског или ливадског меда од прошле године да се пријаве, али се врло мали број њих јавио. Он истиче да постоји проблем и због пандемије која је смањила потрошњу готово свих производа.

– Све се продаје слабије па ће се и мед продавати мање, као и свака друга храна. Тешко је дати процену да ли ће га бити довољно или не јер немамо егзактне податке – каже председник СПОС-а. Све што буде могло да се извезе и што купци траже отићи ће на страна тржишта јер је стање слично, рецимо, у Мађарској, која је велики извозник, а која је имала најгору сезону багремове паше у последњих 50 година. Према њиховим званичним извештајима, багремовог меда уопште немају.

На питање да ли ће оваква ситуација подстаћи увознике, он каже да су „они почели да увозе мед и када га је било довољно”. Због пада приноса може се очекивати и раст фалсификата на тржишту, против чега морамо да се боримо.

– Њима разлог за увоз није несташица него профит – наглашава Живадиновић. Свакако сматра да домаћи мед и после раста цена, уколико га буде, неће прелазити од 800 до 1.000 динара за килограм. То ће зависити од понуде и тражње.

Живадиновић је раније рекао за Танјуг да је захваљујући погону „Наш мед” у Рачи, у који је уложено милион евра, сада и пчеларима јасно да се може минимализовати зарада фирми за паковање меда. Пчелари ће мед погону „Наш мед” моћи да пријављују током целе године, а пуна цена биће им исплаћивана пре него што мед изађе из њихових магацина.

Истакао је да наш мед на тржиште стиже без посредника, а да ће купци у Србији, када ускоро мед буде почео да се пуни у специјалне тегле, коначно имати пуну контролу и увид у то шта купују. Онај ко жели да купује шећерне мешавине, моћи ће да их купи у трговини за 290 динара, што је једна од тренутних цена у Алексинцу.

Запитао је како је таква цена могућа када је откупна цена багремовог меда тренутно 4,67 евра. Рекао је и да ће мед из погона „Наш мед” до потрошача стизати у теглама које се производе на граници Хрватске и Словеније, у хрватском Хуму на Сутли, јер „једноставно нема ко да направи тегле у Србији”.

Коментари10
6c414
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
Ne samo meda vec i voca , Neuki poljoprivrednici i vocari prskaju pesticidima u ogromnim kolicinama , i to onim "jevtinijim" - naravno otrovnijim hemikalijama , poljoprivredne apoteke prodaju i one odavno zabranjene . Nema pcela nema voca !
marta maric
Slovencima i Hrvatima s e isplati praviti tegle, a mi tegle uvozimo, pored fabrike u Paracinu, eeeejjjjj!!!!! Strasno!!!
Vladimir
Ma nema zime za nase vredne pcele i pcelare kuvace se serbet u vecim serpama . Ozna sve dozna a karma naplati.
Igac
Srpska fabrika stakla Paracin pravi tegle sasvim pristojnog izgleda, a Vi pcelari vise povedite racuna o onome sto u tegle stavljate. Ako je med nas a tegla nije dzaba posao!
dusan1
Žao mi je što je med postao 'gorak' . Ne toliko za proizvođače i trgovce nego za opšti utisak o toj namirnici koja bi trebalo da bude lek ! Ako smo došli do toga da treba da se pitaju laboratorije i advokati o kvalitetu hrane onda bolje da 'dignemo ruke' od života po Beogradu i drugim metropolama i vratimo se na selo i svko sam proizvodi ono čime se hrani !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља