уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.08.2020. у 18:15 Ђуро Ђукић

Политика пролази култура опстаје

У Новом Милошеву, у сеоском дворишту развило се културно средиште чије су се активности рашириле на разне стране света. Oвде се негује српска традиција, штампају се књиге на светским језицима све са циљем да се други народи упознају са нашом баштином
Радован Влаховић (Фото лична архива)

Књижевник Радован Влаховић основао је Банатски културни центар. Пре петнаест година у селу Ново Милошево, у општини Нови Бечеј, с банатске стране реке Тисе. БКЦ је данас место које се у јавности афирмисало као институција која из дана у дан привлачи све већу пажњу. Радован каже да је реч о пројекту који је покренуо са својом породицом у свом дворишту као „креативну индустрију” која се бави уметничким стваралаштвом, продукцијом и различитим видовима деловања у култури. Они сада имају развијену издавачку продукцију, редовно излажу на сајмовима књига, организују укупно шест традиционалних манифестација и фестивала годишње нудећи својим радом јединствени концепт културолошког деловања.

Перо Зубац је једном приликом на књижевној вечери причао како се школовао у Зрењанину и да је добро упознао овај део Србије.

– Знам какав је био онда и видим колико је оронуо и колико су села опустела данас. Фабрике су се урушиле и све се у Банату урушило. Захвалан сам Радовану што га подиже. Оно што је у прошлости била у Југославији и свету зрењанинска привреда, сада је то Банатски културни центар из Новог Милошева – рекао је песник.

Радован напомиње да су свему претходили други облици деловања па је тако 1985. основао Позориште у природи у Крушедолу, Културно двориште 1986. године у Новом Милошеву. Те године је у дворишту Радованова супруга Силвија на забату куће осликала мурал, а гости културног дворишта били су еминенти уметници и песници. Временом су се родитељима у културној делатности прикључили кћерка Сенка и син Никола, све до данас кад њихова издавачка продукција броји готово петсто књига. Деведесетих, Влаховић је основао и Нови зенит где су му узор била браћа Мицић, оснивачи Зенитизма, јединог аутентичног српског књижевног правца, који је признат у свету.

– Они су желели да нашу културу афирмишу у Европи, моја идеја је да такође наше класике тамо пласирам тако што ће БКЦ да их преводи на стране језике. Целокупно дело Бранка Миљковића преведено је на немачки. Затим антологија Од А до Ш: осам векова српске поезије Јохана Лавундија, која садржи песме 160 српских песника, од Светог Саве до данас, упоредо на српском и немачком језику. На немачки су превођени и Дис, Црњански, Ненадић, Влаховић, Радуловић, Латиновић. На француски су преведени Његош, Дис, Јакшић. Бројни су и преводи на румунски, мађарски, словачки, енглески, руски. Да бисмо се више зближили, наше смо писце преводили на језике народа који овде с нама живе – вели Радован који је и сам много писао.

У свом животопису он не заобилази ни активности у младости па каже да је три године живео на Фрушкој гори, био слуга и наполичар манастира Крушедол.

– Тамо сам научио да постим, мислим и будем стрпљив – казује он.

У импозантној издавачкој продукцији, све с намером да продужи нит српске грађанске културе, у прошлости утемељене у Банату, која непрекидно одолева и истрајава, БКЦ објави педесетак књига годишње. Рукописи за објављивање у редакцију стижу од аутора из наше и других земаља, на српском и страним језицима, подстичу савремене поезију и прозу, преводилаштво са српског и на српски, негују историографију Баната, науку и уметност, очување културног наслеђа, дају простор младим ауторима за њихове прве књиге, негују завичајно стваралаштво. Међу првима су почели да објављују електронска издања књига. Министарство културе Републике Србије редовно излаже издања БКЦ-а на страним језицима на националном штанду на сајмовима у иностранству попут оних у Франкфурту и Лајпцигу.

Новомилошевачки културњаци су организовали више од осам стотина различитих програма. Од изложби слика у парковима где је свако дрво „добило” једну слику и перформанса по двориштима у осамдесетим годинама прошлог века, до међународног Фестивала илустрације књиге и Европског фејсбук песничког фестивала у овом веку.

Радован је утемељио и данас организује Дане Теодора Павловића (1804–1854) који је обележио једно време српске културе. Рођен и сахрањен у Новом Милошеву, он је био први секретар Матице српске, њен обновитељ након забране рада, оснивач прве галерије и музејске збирке у Срба, уредник Летописа, издавач и уредник више српских листова и новина. Сматра се утемељивачем српске журналистике.

БКЦ посебно негује едицију у којој објављује историографске студије о богатој прошлости Баната, у којој се посебно истиче капитално трокњижје Срби у Банату. Важно је поменути и једанаест књига о српским добровољцима у Великом рату аутора историчара др Милана Мицића, најпризнатијег нашег истраживача ове области. Радован је за заслуге у афирмацији СПЦ добио пет грамата од четири владике. Годинама пева у црквеном хору, што је породична традиција јер је ту наступао и његов отац.

–Политика пролази, култура опстаје – наглашава Радован и додаје да границе не сметају култури. Каже да је она изузетна прилика да се повежу простори где живе различити народи али и где год живе Срби, па наставља да затвореност није добра. Промовишући нашу културу прошао је разне крајеве у Западној Европи, представљао своја издања у Немачкој, Швајцарској, Словачкој, Румунији, Мађарској, Бугарској, боравио у Словенији, у Хрватској. Гостовао је неколико пута у Републици Српској, учествовао на књижевним вечерима у манастиру Дечани и на Богословији у Призрену.

– БКЦ је чврсто у вези са нашом националном традицијом и кроз издаваштво на језике европских народа пред тамошњим читаоцима афирмише нашу културу и даје допринос да се врати на место које јој стварно припада. А Србији у европској култури и у светској баштини припада високо место – закључује Влаховић.

Коментари0
ac929
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља