субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.08.2020. у 13:01 Катарина Ивановић

И благи облици коронавируса могу бити тешки за лечење

(Фотографије Бета/АП)

Ковид-19 по правилу је најопаснији за старе људе и хроничне болеснике, а Светска здравствена организација (СЗО) процењује да више од 80 одсто случајева заразе пролази за благим или без икаквих симптома.

Али док се пандемија и даље шири не показујући, бар глобално, знаке посустајања, а вирусолози покушавају да разумеју биомеханику коронавируса САРС-КоВ-2, једна ствар постаје све јаснија: чак и такозвани благи случајеви могу бити знатно компликованији, опаснији и тежи за лечење него што многи мисле, пише колумниста Гардијана Адриен Матеи.

Наиме, када се посматрају случајеви оних који оболе од ковида-19, обично их деле на две категорије – оне који заврше на интензивној нези и/или респиратору и на оне који преболе заразу без тежих последица, а ради се углавном о млађим и претходно здравим особама. Тако је и амерички потпредседник Мајк Пенс изјавио да је „добра ствар” што готово половину нових случајева коронавируса чине млађи Американци.

Овако поједностављено схватање новог коронавируса може довести до закључка да се они који добију блажи облик ковида-19 опораве у року од две недеље, након чега им се живот враћа у нормалу. То заиста јесте случај за неке благо оболеле, али нова медицинска истраживања, као и све бројнији примери из група за међусобну подршку оболелих, указују на то да многи „благи” случајеви нису такве среће.

Неки од њих, наиме, могу имати дуготрајне нуспојаве болести које лекари и даље не разумеју у потпуности. А неке од тих нуспојава могу бити и смртоносне.

Према доктору Кристоферу Келнеру, професору неурохирургије у болници у Њујорку, неки од „благих” случајева коронавируса који нису били хоспитализовани добили су накнадно крвне угрушке, па и тешке мождане ударе. Ради се о релативно младим људима, чак и 30-годишњацима.

Др Келнер је у мају у интервјуу за амерички здравствени портал Healthline рекао да је његова болница спровела план према ком младим пацијентима који имају ковид-19 даје лекове против згрушавања крви како би се спречили мождани удари који су све чешћи „код младих пацијената са благим симптомима или без њих”.

Лекари сада знају да коронавирус не утиче само на плућа и остатак респираторног система већ и на крв, бубреге, јетру, па и мозак. Последице на мозак могу се манифестовати и као хроничан умор и депресија. А све те компликације могу се развити независно од тога да ли је пацијенту била потребна хоспитализација.

Још један забрињавајући феномен који долази у фокус су такозвани дугорочни болесници, код којих болест траје и неколико месеци. Истраживање холандске фондације за плућа, које је објављено раније овог месеца, закључује да је здравље многих оболелих од ковида-19 који су се лечили код куће и даље „застрашујуће” лоше и након више месеци.

„Многи кућни пацијенти имају чак и проблема са ходањем. Исцрпљеност, недостатак ваздуха, притисак у грудима, главобоља, бол у мишићима и готово три месеца након првих симптома типичних за вирус, део пацијената који су се лечили код куће и даље осећа ове симптоме”, наводи се у извештају.

Холандски истраживачи дошли су до овог закључка на темељу анкетирања 1.622 пацијента са коронавирусом, просечне старости од 53 године, који су пријавили дуготрајне симптоме у алармантно високим процентима: 88 одсто за интензивни умор, 75 процената за трајни недостатак ваздуха и 45 одсто за притисак у грудима. Скоро 99 процената пацијената није било хоспитализовано, што значи да су имали „благи” облик ковида-19.

Још важније, чак 85 одсто испитаних пацијената сматрало се генерално здравим пре него што су добили коронавирус. А само шест одсто њих и даље се сматрало здравим месец дана или више након што су се заразили.

Један такав пример је 26-годишња Фиона Левенстајн, девојка која припада старосној групи за коју се често сматра да јој не прети никаква посебна опасност од коронавируса. Она се разболела 17. марта и накратко је хоспитализована због температуре, проблема са дисањем и кашља. Лекари су јој приликом отпуста саветовали да поново дође у болницу ако се ти симптоми погоршају.

Уместо тога, догодило се нешто друго. „Почела сам да осећам читав низ нових симптома: бол у синусима, главобољу, озбиљне пробавне сметње. Имала сам дијареју сваки пут након што бих јела. Изгубила сам много килограма, због чега сам била слаба, исцрпљена, имала сам главобољу, изгубила сам чуло мириса”, испричала је ова девојка.

Осећала се боље тек средином маја, иако каже да јој се неки од симптома повремено враћају.

„То је готово ударац на ваш его, када сте у двадесетима, здрави и активни, и онда вас погоди ова ствар и мислите да ћете се опоравити и да ћете бити добро. А онда не буде тако”, рекла је Левенстајн.

Ова млада Холанђанка креирала је канал на апликацији Слек назван The Body Politic као својеврсну групу подршке за оболеле. Група сада има више од 5.600 чланова, од којих већина није завршила у болници због ковида-19, али су свеједно били болесни месецима – или још увек јесу. Велика већина чланова има мање од 50 година.

Њеки о њих су имали заиста бизарне симптоме попут парализе лица, губитка слуха и вида, амнезију и озбиљан губитак тежине.

„За мене и већину људи, дефиниција 'благог' облика коронавируса коју смо добили од СЗО и других стручних институција, значила је да за било који случај ком није требала хоспитализација значи да ће имати благу прехладу и да се може носити са њом код куће. С моје тачке гледишта, то је био заиста штетан наратив који је апсолутно дезинформисао јавност. Он у исто време не дозвољава људима да узму релевантне информације у обзир кад одлучују о сопственом ризику и спречава дугорочне болеснике да добију помоћ која им је потребна”, закључила је Левенстајн.

Коментари0
f6b8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља