понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.08.2020. у 20:20 Миленко Пешић

Жене – нови чувари ватиканске касе

Папа Фрањa је у нови сазив Економског саветa именовао чак шест жена стручњака, међу којима су бивша ризничарка принца Чарлса и некадашња министарка у влади Тонија Блера
Папа Фрања чита молитву с прозора на Тргу Светог Петра (Фото EPA-EFE/Giuseppe Lami)

Бивша ризничарка принца Чарлса и некадашња министарка образовања и саобраћаја у британској влади Тонија Блера су међу шест жена које је папа Фрања изабрао у нови сазив савета који надзире ватиканске финансије.

Ово је први пут да су жене експерти из пословних, банкарских и академских кругова именоване у Економски савет основан 2014. године, што је знак да поглавар Римокатоличке цркве испуњава обећање да ће унапредити родну равноправност у ватиканској администрацији.

У ово петнаесточлано надзорно тело, којим ће председавати минхенски надбискуп и кардинал Рaјнхард Маркс, ушле су две Британке, Лезли Ферар, која је седам година бринула о финансијама принца од Велса, и Рут Кели, бивша најмлађа министарка у Блеровој влади и чланица утицајне католичке организације „Опус Деи”. Међу експертима изабраним у Економски савет су и професорка немачког јавног права Шарлот Кројтер-Киркхоф, угледна банкарка из Берлина Марија Колак, али и две успешне пословне жене из Шпаније: Ева Кастиљо Санз и Марија Консепсион Осакар Гараикоечеа.

Донедавно најутицајније жене у најмањем граду-држави на свету биле су Барбара Јата, директорка Ватиканских музеја, и Кристијан Мари, заменица шефа канцеларије за односе са јавношћу.

Да су у Ватикану почели да дувају нови, прогресивни ветрови, осетило се још прошле године, када је Фрања именовао и прве четири жене за саветнике Бискупског синода, институције основане пре пола века. У јануару је папа направио велики искорак када је именовао и прву жену на високу дужност у државном секретаријату Ватикана, којим традиционално доминирају мушкарци. Италијанка Франческа ди Ђовани преузела је новоосновану канцеларију за односе са државама и тако практично постала једна од два заменика шефа дипломатије Свете столице и надбискупа Пола Галагера.

За Џошуу Макелвија, дописника из Ватикана „Националног католичког репортера”, нови сазив Економског савета није значајан само због именовања оволиког броја жена у неком црквеном телу: „Треба рећи да ових шест жена чине врхунску стручну групу која ће надгледати финансијске активности Ватикана”.

Каса Римске курије није баш у најбољем стању, не само зато што су ове године због пандемије короне смањени приходи од улазница за ватиканске музеје, већ и због серије финансијских скандала у које су уплетени утицајни кругови у Католичкој цркви.

Да би зауставио разгранате и добро уходане канале којима се новац из ватиканске касе одливао у џепове мафије, блиских рођака и пријатеља, римски понтиф је 1. јуна донео нови закон за сузбијање корупције. Убудуће, уносни послови ће се додељивати на основу строго контролисаног јавног надметања. Успостављање централизоване контроле над уговорима за набавку робе и услуга требало би да раскрсти са старом праксом по којој су конгрегације и ватиканске канцеларије ове послове склапале по свом нахођењу.

Ова реформа долази после великог финансијског скандала – пропалог улагања у луксузне некретнине у центру Лондона, које је бацило сенку на врх Католичке цркве.

Иако је крајем прошле године главни финансијски регулатор Ватикана Рене Брулар морао због тога да поднесе оставку, тачка на тај случај, у којем је Света столица улудо потрошила око 150 милиона долара, углавном прилога верника, још није стављена.

Да ће бити пуно посла за нови сазив Економског савета, који ће морати пажљиво да контролише куда одлази сваки евро, показује стање црквених финансија. Амерички католички магазин „Крукс” дошао је до интерног извештаја о буџетском дефициту који је рађен за папу Фрању. Због економске кризе изазване епидемијом вируса корона, мањак у каси Свете столице до краја 2020. године могао би да достигне 168 милиона долара.

Коментари1
3ae5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorica Mrsevic
U sociologiji i kriminologiji zene se stereotipno smatraju kao manje sklone koruptivnim radnjama. Mozda je to zato sto se vise plase da rizikuju od muskaraca, ili jednostavno, do skora, nije bilo bas mnogo zena na pozicijama da mogu da donose odluke i samim tim i da tu moc zloupotrebljavaju. Ali zapravo nebitno, ovo je u svakom slucaju dobra vest, jer je sve manje ekskluzivno muskih profesija i radnih mesta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља