уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.08.2020. у 21:14 Милан Јанковић
ЗМИЈЕ КАО КУЋНИ ЉУБИМЦИ

У царству „звездарског” питона

Узгајивач Предраг Радосављевић први у Србији успео да размножи егзотичне рептиле
Предраг Пеђа Радосављевић са својим љубимцем (Фото лична архива), Пеђина ћеркица Леа држи гуштера врсте леопард гекон (Фото М. Јанковић)

Дошло је време да Френки нешто презалогаји. Није неки гурман нити много извољева, али и овај такозвани лоптасти питон понекад мора да једе. А онда се његов власник Милан Милуновић с Новог Београда упути на Звездару, право у једину званичну београдску узгајивачницу змија да пазари нешто хране – пар мишева или каквих других глодара и Френки ће бити миран недељама. Кренули смо и ми у том правцу...

Мало ко би могао да претпостави да се у самом центру престонице, у малој и тихој звездарској уличици, паралелно са Цвијићевом, у топлом подруму једне породичне куће, скрива прави змијарник. Поштено речено, ту се заправо ништа не крије јер ова необична одгајивачница звана „Рептилија” је прва и највећа званична у Београду. Њен оснивач и власник Предраг Пеђа Радосављевић је први човек у Србији коме је пошло за руком да на нашим просторима размножи егзотичне рептиле.

– Ништа не увозим, све је домаћа производња. Сви ови примерци које видите су чиповани и регистровани у Министарству заштите животне средине. Понекад у шали кажемо да су то питони са Звездаре – објашњава нам Пеђа.

А у под конац послаганим тераријумима на себи својствен начин животари више стотина питона, боа, а ту су и разни необични гуштери. Колекцију краси бурмански питон дугачак око три метра, али други примерци су углавном много краћи. У посебној просторији се узгајају мишеви, пацови и други глодари којима се змије хране. Иза сваког тераријума је грејач који температуру у подруму подиже до степена који је рептилима потребан да би били здрави.

– Велика је заблуда да су ове змије опасне! Оне спадају у породицу удава, дакле нису отровнице, и никада не нападају човека нити уједају. Змија дави само свој плен којим се храни, а уједа искључиво из страха јер људе гледа као предаторе. Лако се припитоме и, мада не умеју да показују љубав попут паса рецимо, знају и те како да буду дружељубиве и привржене и да сатима уживају склупчане око ваше руке или на стомаку – прича Пеђа и помаже нам да се и сами уверимо да заиста јесте необично, али нимало сабласно држати питона у наручју.

Тинејџерке Милица и Лена бирају примерке за узгој (Фото М. Јанковић)

Радосављевић каже да се увек изнова изненади када прочита или чује како ТВ спикери усхићеним гласом саопште да се у Београду појавила змија.

– А ја кажем: „Појавили су се и људи па ником ништа.” Змије су овде живеле и пре нас. Али, добро, некима је то тешко да схвате. Ипак, што ће вас можда изненадити, у Београду има пуно људи који воле змије. Долазе овамо, ја им објашњавам, показујем, неки постану и власници, неки се врате касније...

У „Рептилији” затичемо две тинејџерке, Милицу и Лену. Око руку им се увијају разнобојни лоптасти питони, а на њиховим лицима осмеси задовољства. Као што друге девојке у бутицима испробавају наруквице или друге детаље гардеробе, Милица и Лена „тестирају” питоне – пуштају их да им лагано клизе низ рамена, осматрају их, опипавају и онда се одлучују којег ће повести са собом.

– Дружење са змијама прво смо доживљавале као игру, онда нам је постало хоби. А сада се и ми бавимо узгојем – кажу нам углас.

А за Пеђу је друговање са змијама одавно прерасло у неку врсту породичног бизниса.

– Све је почело негде деведесетих година прошлог века. Змије су ми одувек биле занимљиве. Знатижељу ми је будило то што их се сви плаше и једноставно сам пожелео да видим зашто је то тако – говори Пеђа.

Његови најдражи помоћници су му ћеркице Леа и Уна и синчић Вук. Ова дечица практично одрастају уз необичне љубимце, нимало их се не плаше, воле да их узимају у руке, помажу им кад треба...

Напуштамо чудесни свет егзотике смештен у подруму Пеђе Радосављевића, без оног осећања нелагоде и притајеног страха с којим смо дошли. Остављамо „Рептилију” да живи својим животом и једино што можемо да поручимо је: „Ко воли, нек изволи”...

Лоптасти питон

Најтраженији кућни љубимац је такозвани лоптасти питон. Лак је за одржавање и достиже дужину до 1,30 метара. За његову исхрану не треба више од неколико стотина динара месечно. Размножавајући ову врсту, Пеђа Радосављевић је створио толико комбинација боја тако да је успео да узгоји примерке којих више нема нигде у природи. Иначе, он уверава да је погрешно мишљење да је држање змије као љубимца резервисано само за оне са дубоким џепом. У „Рептилији” могу да се купе примерци по цени од 50 па до више стотина евра.

Коментари1
42c6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Јадни рептили, није то њихова природна околина, ни по флори, ни по Фауни а ни по клими. - Вратите их у њихову постојбину или у зоолошки врт, а набавите си например домаћег поскока као кућно мезимће.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља